Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Премијер Марковић за "Побједу": Положили смо најтежи испит

Премијер Марковић за "Побједу": Положили смо најтежи испит
Датум објаве: 21.05.2020 09:05 | Аутор: СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу


Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић истакао је у интервјуу за Побједу да је за 14 година од обнове независности Црна Гора постигла много, али да се на унутрашњем плану могло постићи и више, прије свега створити јединство око истог циља развијеније, богатије и демократскије Црне Горе.

Након грозничаве борбе Црна Гора је на корак да постане “цорона фрее" држава у Европи. Како то да држава чији је здравствени систем прије пет година оцијењен као најгори 135. систем у Европи постане прва европска држава без инфицираних?

МАРКОВИЋ: Заиста је данас задовољство говорити о резултатима и исходу борбе против епидемије корона вируса које је Црна Гора постигла. Средином марта цијели свијет је, па и Црна Гора, стријепио од посљедица ове опаке болести, тим прије што је било релативно мало научних и сваких других сазнања и информација које би нас водиле и усмјеравале. Нијесмо чекали појаву првог зараженог пацијента да бисмо наше институције дигли на ноге. Већ почетком јануара кренули смо одлучно, са јасним мјерама, које су пролазиле неколико провјера: од дневног праћења глобалних околности, преко мишљења наших стручњака до доношења нијансираних државних одлука.

Таква је, рецимо, била одлука да на самом почетку, прије него што је проглашена пандемија, затворимо наше границе према шест угрожених земаља; да зауставимо летове према дестинацијама у чијем се окружењу већ развијала зараза; и да се фокусирамо на набавку заштитне опреме а не на трку за респираторима и болничким креветима. Мобилисали смо цијели систем, формирали Национално координационо тијело и десетину оперативних тијела, дигли на ноге безмало 100.000 људи у разним службама, и они су одговорили задатку. Управо то, боље него било која рејтинг листа, показује и да наш здравствени систем вриједи много више од неког статистичког 135. мјеста. И потврђује да Црна Гора има изграђене и способне институције које служе грађанима и својој држави. Све то у синергији, уз јасну визију, координацију, и поштовање хијерархије, довело нас је до, како очекујемо ускоро, статуса цорона-фрее државе. То препознају наши грађани, страни инвеститори, али и наши инострани партнери. Сад је тренутак да се таква репутација искористи у туризму, економији и даљем развоју. Једино тако можемо ублажити посљедице неминовне кризе која ће бити тешка, и која ће трајати.

Да ли сте Ви имали неку, макар и притајену, дозу бојазни да институције неће функционисати, да неће бити на нивоу задатка, да ли сте вјеровали да ће грађани бити тако дисциплиновани? Да ли ће се, након овога, црногорске институције и у Црној Гори и вани другачије посматрати?

МАРКОВИЋ: Нијесам имао бојазан у функционалност институција. Такве сумње увијек долазе од оних који су ван система и који издалека гледају на ствари. Иначе, предсједник Владе је адреса која најбоље зна и способност и потенцијалне слабости у институцијама. Нијесмо се, дакле, ни освртали на такве оцјене, јер је њих демантовао сваки сљедећи дан, имплементација сваке нове мјере, и успјешно спровођење онога што је прописано. Дисциплина грађана или, боље рећи, њихова кооперативност, такође је условљена кредибилитетом институција које ту дисциплину захтијевају. И ту је Црна Гора положила испит -не само сарадње институција и грађана, и њихове одговорности, него и важан испит солидарности на дјелу. Присјетимо се само списка грађана, предузећа и установа које су прискочиле упомоћ, уплата донација, уступања цијелих зграда и комплекса без надокнаде, добротвора из дијаспоре. Никад мање разлика и никад више заједништва него у тим пресудним данима. И у току највеће опасности изазване епидемијом, кад у свакоме од нас станује сумња и страх, па све до данас повјерење у институције је никад веће, као и задовољство грађана. И саме институције су то регистровале кроз рад и дјеловање; укупна јавност кроз анкете и истраживања, а ми у Влади кроз писма подршке која стижу сваког дана. Ријечју Црна Гора је потврдила даје одговорно, зрело и демократско друштво.

Колико су тачне незваничне информације које имам: да је повјерење у Владу на чијем сте челу драстично скочило током посљедња три мјесеца и досегло највећу тачку икада да у Владу вјерује чак 66 одсто грађана?

МАРКОВИЋ: Наши грађани препознају напоре и резултате Владе. Виде да је наш циљ јасан и очигледан: а то је њихово здравље и њихов материјални положај у времену кад су здравље, животни стандард, а нажалост и животи људи широм свијета угрожени. Повјерење у институције је продукт синергије и узајамног поштовања. И ја вјерујем да резултати које помињете, да у Владу Црне Горе вјерује 66 одсто, односно двије трећине њених грађана, управо одражавају оно што смо постигли. Влада ће наставити да посвећено ради на извршавању својих програмских циљева. Али сада када нам пријети дуготрајна економска криза, наша одговорност и дужност према сваком грађанину и његовој породици је утолико сложенија и већа.

Нијесу ипак сви слушали упутства из државе. Када се осврнемо на дешавања од појаве короне, испада да је институција која је највише игнорисала мјере НКТ и Владе Црне Горе била -Српска православна црква. Је ли то СПЦ не жели да прихвати чињеницу да Црна Гора има свој правни систем и поредак који се мора поштовати? У Србији су, рецимо, поштовали сва упутства власти…

МАРКОВИЋ: Најновији догађаји показали су даје Српска православна црква у Црној Гори могла у конкретној ситуацији и урадити више и помоћи више како својим вјерницима, тако и свим грађанима Црне Горе. Од раније смо свједоци једног специфичног односа СПЦ према нашој држави и њеним институцијама. Нажалост, тај однос присвајања Црне Горе у вјерско-идеолошком смислу који долази из сједишта СПЦ, као и истовременог негирања њене државности и непоштовања њених институција и у овој ситуацији показао је своју бесмисленост и својти погубност. Грађани треба да препознају намјере свих других структура које су ових дана позивале на екстремизам и насиље, јер то није ништа друго него наставак догађаја које смо имали прилике да видимо на нашим улицама и 2015. и 2016. и у посљедњим данима 2019. године. Увјерен сам да наши грађани то увиђају и да већ праве отклон од политичких субјеката који су се јасно легитимисали. Што се тиче другог дијела Вашег питања: Наравно да Црна Гора има свој правни поредак и да се њени закони морају поштовати! А управо ти закони гарантују свим вјерским заједницама, па и Српској православној цркви, неопходну аутономију у вјерским пословима. Ту долазимо до тачке неспоразума са Српском православном црквом. Питам вас – да ли би било могуће у некој другој држави, па и у Србији као матици СПЦ, да држава и институције донесу једна правила, а црква друга? А да онда црква поједине грађане изузме од тих правила. Дакле, ради се о апсурду којем не смије бити мјеста у Црној Гори.

Служба за односе с јавношћу

Влада је са два пакета мјера покушала да ублажи разарајуће економске посљедице епидемије ковид-19. Било је и критичких оцјена у парламенту да је све то недовољно, да не помаже преживљавању… Најавили сте трећи пакет мјера, што ће бити суштина, усмјерење, трећег пакета?

МАРКОВИЋ: Критика, посебно конструктивна, увијек је добродошла, али понуђена рјешења морају бити реална и одржива. Знате да никада за четири године нијесам прибјегао популистичким предлозима, колико год да би донијели политичких поена. Прва два пакета мјера су била правовремена, свеобухватна, усмјерена првенствено на одржавање ликвидности и запослености. Имала су социјални предзнак, као најадекватнији одговор у првим фазама кризе настале узроцима који нијесу економске природе. Трећим пакетом мјера ће се тежиште помјерати у корист развоја. Кризу потискује једино развој, не постоје друга одржива рјешења. Ситуација са корона вирусом, када су се многе државе затвориле, показала је да Црна Гора мора да се окрене себи јер смо видјели да имамо знање и људе који могу више производити и креирати одржива рјешења.

Што то конкретно значи?

МАРКОВИЋ: Структура нашег будућег развоја се већ од данас мора помјерати ка већем удјелу прерађивачке индустрије, пољопривредне производње и сточарства, енергетике и дигиталног друштва. Структура домаћих и страних директних инвестиција треба да прати овај правац. Кроз трећи пакет мјера Владе, посебан фокус ће бити на пружању подршке гранама економије које ће остварити висок степен продуктивности и смањења изложености земље негативним макроекономским трендовима, кроз инвестирање у домаћу производњу у циљу супституцује увоза и подстицајима извозно орјентисаним дјелатностима. Сходно наведеном, мјере ће бити реализоване кроз ефективно и ефикасно коришћење постојећих ресурса, али и великог потенцијала банкарског сектора у Црној Гори и снажне подршке Инвестићионо-развојног фонда, која није изостала ни у првим мјесецима кризе.

Бројне међународне институције процјењују да ће Црна Гора, уз Хрватску, имати највећи пад БДП јер је пуњење државне касе у великој мјери зависно од туризма. Помиње се и пад од најмање 9 одсто… Да ли Влада има неку другачију процјену?

МАРКОВИЋ: Нема веће пријетње економској стабилности од неизвјесности. Она је, на жалост, главна карактеристика кризе изазване корона вирусом. Готово све са стране направљене пројекције раста економије у мандату ове Владе су биле погрешне, баш као што су погрешна била и предвиђања капацитета нашег здравственог система да одговори на ову епидемију. Надам се да ћемо моћи још једном да покажемо даје реалност боља од предвиђања.Пројекције пада су различите и крећу се од пет до, како сте рекли, девет одсто. Наше пројекције су сличне, а кроз ребаланс буџета, који је у припреми, ће у највећој могућој мјери бити прецизиране и детаљније елабориране. Али, ми смо фокусирани на рад и раст. Већ сам казао да желимо да направимо заокрет у привреди и подстакнемо производњу и извоз, а смањимо увоз. Тачно да пуњење буџета зависи од туризма, али није то једини наш извор прихода. А и за ту област припремамо озбиљну подршку како би ублажили посљедице које тај важан сектор трпи, не само у Црној Гори већ и цијелом свијету.

Хоће ли бити туриста ове године?

МАРКОВИЋ: Сигуран сам да хоће. Јер Црна Гора нуди квалитет и што је важније сигурност! Годинама смо безбједна дестинација. Знате да су друге дестинације, па и у Европи, биле пољуљане тероризмом и другим безбједносним изазовима. Код нас мир никада није доведен у питање. Исто је и са ситуацијом везаном за корона вирус. Вјерујем да је наша држава дала један од најбољих одговора у свијету у борби са овом пошасти и да ће то препознати туристи како из региона тако и шире.

Јесте ли оптимиста да ће црногорска привреда ипак се подићи послије ове кризе и када очекујете прве знаке оздрављења?

МАРКОВИЋ: Како су прогнозе референтних институција сагласне у томе да ће се Црна Гора суочити са рецесијом у 2020. години, једнако су сагласне да се у 2021. години очекује економски опоравак и позитивне амплитуде економског раста на готово истом нивоу као што је пројектовани пад за 2020. годину. У 2021. години се очекује постепен и дјелимичан опоравак и раст економије, усљед очекиваног опоравка туризма и осталих извозних сектора услужних дјелатности, раста приватне и јавне потрошње, и опоравка индикатора на тржишту рада.

Посебно желим да истакнем инвестиције као замајац не само опоравка већ и будућег развоја. Ту мислим на недавно окончане инвестиције, инвестиције које се приводе крају али и оне које ће услиједити у стратешки важне секторе нашег будућег развоја. Све оне заједно ће допринијети повећању капиталне основице новог привредног раста црногорске економије у средњем и дугом року. Ко уз све наведено нема и потребну дозу оптимизма унапријед је поражен пред несагледивим размјерама кризе која у кратком року разара и најразвијеније економије свијета.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ