Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за ТВ Б92

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за ТВ Б92
Датум објаве: 15.09.2016 21:30 | Аутор: Служба за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу


ГОСТ: Мило Ђукановић, предсједник Владе Црне Горе

ПРОДУКЦИЈА: Б92

Ова 2016 посебна је и за вас и Црну Гору, обележели сте 10 година независности Црне Горе, добили зелено свјетло за улазак у НАТО, али следе и избори. Како бисте по важности рангирали ове догађаје?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Поменули сте три врло маркантна догађаја из новије политичке историје Црне Горе. Ја бих указао на њихову независност. Кад смо у годинама уочи 2006. референдума о независности образлагали идеју обнове независности прије свега међународним партнерима говорили смо да желимо да преузмемо одговорност за своју будућност. И одмах смо додали да ту будућност видимо као европску и евроатланску. Указали сте да смо практично на вратима НАТО или да смо фактички чланица НАТО-а и да је потребно да се догоди процес ратификације приступног протокола са Црном Гором у законодавним органима земаља чланица што је процес који тече и који ће вјероватно тражити још неколико мјесеци до окончања. Тако да бисмо данас могли да кажемо да смо имали јасну визију кад је у питању будућност Црне Горе и да смо у ових десет година показали да имамо снагу и спобосност да ту визију остваримо. Додао бих и трећи догађај. Ове године су редовни парламентарни избори у Црној Гори и моје увјерење да ћемо морати да бранимо оне вриједности које смо остварили на референдуму и које смо дограђивали у првој деценији независности управо на овим парламентарним изборима. Зато мислим да постоји јасна међузависност између ова три догађаја, иако бих посебно нагласио важност референдума о независности. Чини ми се да ме политички прагматизам упућује на логику коју сам формуилисао као најтеже иза нас, али остало је још много посла да се уради. У овом тренутку видим посебну важност редовних парламентарних избора због потребе као што сам казао да на њима одбранимо нови систем вриједности који је Црна Гора промовисала и усвајала и који по мени већ данас представља извјестан темељ савремене Црне Горе.“

Кад уважимо то да ћете одбранити нови систем вриједности, оно што смо видјели то је да гајите оптимизам у резултате ових избора који предстоје. На чему базирате оптимизам и зашто вјерујете да ће вам грађани поново дати повјерење после толико година?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Ја видим да грађани Црне Горе вјерују да је ДПС способна да Црној Гори гарантује стабилност. Да је наша политика јасне визије и да смо током претходних 10 година показали да имамо способност и снагу да ту визију реалзујемо. Знам многе људе који су имали добру визију али који нису показивали способност да ту визију остваре. Није такав случај са ДПС. Оно чим се ми представљамо на овим изборима су резултати. То је нешто што нас објективно одваја од наше политичке конкуренције. Ми не можемо да говоримо само о оном што бисмо жељели за Црну Гору, ми морамо да говоримо оно што смо урадили. Ова политика је Црној Гори обезбједила мир тада кад нигдје мира у нашем окружењу није било: Говорим о 90-тим кад су све Еx југословенске републике биле захваћене ратом. Ова политика је Црној Гори обезбиједила мултиентичко друштво међунационални и међувјерски склад баш у времену кад су управо те разлике биле инспирација за ратове мање више у укупном Еx југословенском окружењу. Ова политика је Црној Гори обезбиједила да дође до економске одрживости наше земље што је важна претпоставка државног и националног достојанства. Ова политика је обезбиједила црној Гори да обнови независност и то брижљиво водећи рачуна о националној и регионалној стабилности и уз поштовање строгих европских демократских стандарда. Ова политика је показала да има визију, да смо знали због чега све то радимо, због европске и евроатланске будућности и за само десет година смо ову земљу претворили од најмање развијене еx југословенске у државу која је данас лидер кад је у питању економски развој Балкана и интеграција у НАТО и која далеко испред осталих предводи процес преговора са ЕУ. Предњачи у процесу европских интеграција. МИслим да су то резултати који препоручују неког ко је до сада вршио власт да добије повјерење грађана и за убудуће. Потрудили смо се да формулишемо један врло јасан прецизан изборни програм који би требало да грађанима Црне Горе пошаље поруку да није усахла наша способност визионарства, него да знамо шта треба Црној Гори, њеним грађанима у следећем четворогодишту.“

Грађани Србије вас дуго нису видјели у медијима у Србији. Ово је први велики интервју који дајете медијима у Србији, лично се нисмо видјели 10 година односно после референдума о независности кад сте дали изјаву за Б92. Зашто вас толико дуго није било у Србији, прије референдума смо навикли да виђамо чешће?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Хтио бих да кажем да је моја отвореност за разговоре са медијима неупитна и да је посебно неупитна спремност са медијима из Србије. Много су фреквентнији били интервјуи у времену прије референдума. Шта се догодило у 10 година. Ја мислим да су наше двије јавности биле заокупљене различитим проритетима. Дотле, док смо у Црној Гори били посвећени испуњавању услова за НАТО интеграцију, стварању претпоставки за квалитетан и динамичан процес преговора са ЕУ. Србија је стварала услове за почетак процеса регулисања односа са Косовом. Србија је била веома посвећена обнови повјерења у односима са свим сусједима. Мислим да је оправдано била веома посвећена отпочињању озбиљнијих реформских захвата у економији и друштву уопште. Уз то треба казати да у овом периоду атмосфера између Црне Горе и Србије није била свађалачка и да је вјероватно зато постојало и мање интересовање медија. Мислим да је укупна атмосфера битно унапријеђена, вјерујем да није претенциозно ако кажем да смо премијер Вучић и ја тим односима дали доста значајан допринос и да данас можемо казати да су ти односи у фази врло интезивног опоравка, или стварања једног узорног примјера за односе међу сусједима у региону. И вјерујем да ћемо како се наши путеви све више буду подударали, то је пут европске интеграције да ће се обнављати интересовање обије јавности, тиме и инересовање медија за преношење искустава из једне у другу државу.“

Колико ће у том смислу српско црногорске односе оптеретити чињеница да Црна Гора улази у НАТО? 

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Ја се надам да неће бити никаквог додатног оптерећења. Треба примијетити да је карактеристика наших нових односа пуно уважавање суверености обије државе и права сваке од држава да слободно бира свој пут у будућност. Као што ми безусловно поштујемо оно што је опредјељење Србије кад је у питању изградња њеног спољног политичког пута једнако тако Србија поштује право на слободан избор Црне Горе да уз интеграцију ЕУ интегрише и у НАТО и вјерујем да то није околност која ће на било који начин довести у питање узлазни тренд у односима наше двије државе.“

Како ће се Црна Гора опредијелити о уласку у НАТО, да ли ће то бити на референдуму као што тражи опозиција, или ће о томе одлучивати Скупштина?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Малочас сам казао да смо сада у фази ратификације приступног протокола у законодавним тијелима земаља чланица. Кад се тај процес заврши очекујем да би могао бити готов у првим мјесецима 2017. тада се стварају услови за изјашњавање Црне Горе. Као што претпостављам знате, нашим уставом није предвиђена обавеза референдумског изјашњавања на ову тему. Остављено је право парламенту да донесе одлуку о приступању НАТО-у. Да ли ће нови сазив Парламента након обављених парламентарних избора искористити то своје право или ће имати потребу да се консултује са грађанима суверено је право будућег Парламента. Зато у овом тренутку не могу претпоставити какав ће бити политички исход те дилеме, како ће Црна Гора донијети одлуку, али убијеђен сам да ће било како та одлука донесена бити позитивна и да ће Црна Гора искористити шансу која јој се указала након вишегодишњих реформи да приступи заједници развијених евроатланских земаља.“

Малоприје смо помињали будућност српско-црногорских односа у свјетлу ступања на НАТО-у. 10 година вас није било у Београду, а томе претходи врста погоршаних односа између Београда и Подгорице, а у свјетлу признавања Косова од стране Црне Горе. То је у Београду било доживљавано буквално као нож у леђа кад говоримо о прошлим односима. 

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Као што сте сами подсјетили, имали смо претходну фазу врло поремећених међудржавних односа и ти односи су били поремећени понајприје због црногорског опредјељења да обнови независност. Подсјетићу вас колико се тадашња власт у Србији на челу са тадашњим премијером Коштуницом противила таквом науму Црне Горе. Касније и наше признање Косова је допринијело даљој стагнацији односа међу нашим државама. Задовољство је примијетити да последњих година имамо интезиван опоравак у тим односима. Мислим да је ријеч о врло узорним односима са перспективом даљег унапређења. Знам и потпуно разумијем емотивни однос српске јавности према питању Косова. Желим да вам врло прецизно и одречно кажем нико у Црној Гори, почев од доносилаца одлука па до сваког грађанима Црне Горе, није имао лошу намјеру да признањем Косова направи штету Србији. Не прави се штета оном кога доживљавате врло блиским са вама. Није ријеч о томе, већ да је то била наша перцепција и даље је оног што је потребно учинити на сређивању стања у региону - стварању претпоставки за успостављање веће стабилности и обнову повјерења. Више пута сам и претходном руководству Србије, предсједнику Тадићу и новом премијеру Вучићу говорио да је мој утисак, да оно што Србија сад доживљава кад је у питању Косово, није учешће у решавању тог проблема. Ту привилегију ововремена Србија нема. Ововремена Србија је у позицији да само прими фактуру за изгубљену битку на том питању. Та битка је изгубљена у претходним генерацијама људи који су доносили државно политичке одлуке у Србији. И зато је моја сугесетија и предсједнику Тадићу и премијеру Вучићу била немојте да због неке битке која је изгубљена колико год то било тешко сазнање да оробљавате оно што су реалне развојне шансе данашње и будуће Србије. Ја сматрам да се снага ума једног државника очитава у томе способности да правилно перципира нешто што је реалност . Да благовремено схвати да колико год то било тешко не треба водити битке које су изгубљене. Да треба подвући црту испод оног што је наслеђе и да треба са те тачке полазне реалне оног што вас следује да покушате да пројектујете најбољу визију за вашу државу и народ. Мислим да и ово вријеме данашње, посебно ће будуће потврдити исправност оваквог становишта Црне Горе. Људски врло разумијем емотивну реакцију грађана Србије у односу на околност признања Косова од стране државне политике Црне Горе, али у свему томе није било лоше намјере, нема је ни данас, само покушавамо да будемо одговорни да помогнемо и себи и региону тиме и Србији да се окренемо будућности. Понекад у животу је веома важно имати таквог пријатеља у свом окружењу који је свјестан да одређене истине макар колико биле извјесне не можете из одређеног разлога саопштити. И који покушава да вам помогне тиме што ће их он саопштити да би се мијењала једна наслијеђена перцепција јавности у једној држави, према одређеном питању, да би се мијењала у смјеру који можда није најповољнији, али је извјестан и неизбјежан.“

Имали сте ту иницијативу у региону, малоприје сте и сами поменули да Црна Гора једна од земаља једина у региону која је сачувала мир и да се трудите и овим што сте рекли да подржите добре односе. Било је трзавица у разграничењу са Косовом, али и БИХ питање Суторине, како покушавате да решавате ове врсте тензија?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Било је тих проблема, ја их не доживљавам као проблеме у односима Црне Горе и БИХ или Косова. Јер на страни Црне Горе нема проблема. Ја их, иако се они манифестују као међудражвни проблеми, ја их видим као политичке проблеме унутар Босне и Косова. О чему нам свједоче ти проблеми да се још увијек у политичкој збиљи балканских држава оштро сукобљавају двије концепције. Једна коју по мом суду убједљиво персонификују актуелне Владе у свим државама на простору Еx Југославије и западног Балкана које будућност својих држава виде у европској интеграцији у усвајању оног што је европски систем вриједности. Али не бисмо смјели нипошто помислити да је то опште прихваћен став. Морамо регистровати да су још увијек жилави отпори и оне прошле политике и оног прошлог начина размишљања који је управо у изолацији Балкана у односу на оно што су европске цивилзацијске тековине покушавао да креира будућност Балкана. Та будућност је само водила Балкан у дубље развојно заостајање у честу обнову сукоба и међусобног истребљења управо због националних, вјерских или културолошких разлика. Ми данас имамо инерцију и таквог начина размишљања и такве политике у нашем региону и међусобним односима. Не узнемиравамо се посебно због тога у Црној Гори. Мислим да се показало на питању Босне да је питање Суторине било домаће политичко питање у Босни, да је морало бити разријешено и на срећу је разријешено и тај проблем је стављен ад акта. Једнако видимо проблеме у разграничењу са Косовом као унутрашње политичко питање Косова, гдје се очигледно на том али не само на том питању оштро сукобљавају власт и опозиција. У интервју који сам недавно имао за Бирн који је емитован на ТВ Косова послао сам ту поруку. Разумијем живост политичког дијалога унутар политичке сцене Косова и наравно имамо сву толеранцију за оно што је политички дијалог у свакој земљи сусједу, али водите само рачуна да у том ва��ем дијалогу не пореметите оно што су веома добри односи са својим сусједима. Надам се да ће тако бити и да ће то питање бити разријешено и да ће будуће разграничење између Црне Горе и Косова бити нови прилог регионалној стабилности.“

Ваши политички противници критикују вас да превише уступака дајете мањинама конкретно Албанцима, Бошњацима и Хрватима, да то све иде на уштрб Српске мањине у Црној Гори. Какав је онда за вас међуетнички склад у држави?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Хтио бих да кажем да та оцјена не може да стоји као државна политика Црне Горе. Врло смо посвећени изградњи добрих односа са мањинама, зато сматрам да управо та политика мултиетничке, вјерске, културалне Црне Горе представља највреднију легитимацију савремене Црне Горе. Саму суштину државног бића представља у овом времену. Мислим да је та политичка инвестиција у односу са мањинама добила веома озбљну сатисфакцију. Подсјетићу, на референдуму 2006. мањине су у Црној Гори биле готово без изузетка веома наклоњене обнови црногорске независности. Ми смо то прочитали не само зато што нам је то одговарало, него мислимо да је то реалност као знак повјерења мањинских народа према држави коју доживљавају као своју кућу. До повјерења се долази међусобним уступцима. Мислимо да је кроз читаву историју и ововремена Црна Гора била веома посвећена питању унапређења права мањина. Не бих од те опште констатације нипошто желио да изузмем ни српску мањину, посебно не бих могао ничим потврдити да су се уступци, односно уважавање права мањинскх народа догађала на штету српске мањине. Ја сматрам да је ријеч о томе да ми имамо и једну политичку опозициону мањну у Црној Гори која се покушава екслузивно представити у улози политичког ментора и заштитника српског народа у Црној Гори. Заправо они су били промотери политике која је изгубила битку не само у Црној Гори већ и у Србији. На изборима 2001. за предсједника СРЈ они учествовали у Црној Гори и листом дали подршку Слободану Милошевићу а не кандидату демократске опозиције за предсједника државе. То је политика која је изгубила битку и у Црној Гори и у Србији која генерално губи битку зато што је остала оробљена нечим што је тековина дугог лутања и заостајања свих балканских народа на балканским беспућима и да они сада покушавају да својом политичком галамом створе утисак о некој својој запостављености или дискримацији српског народа у Црној Гори. Не мислим да се ради о томе, мислим да Срби у Црној Гори имају пуно уважавање и сва права која имају сви други грађани и желим да кажем да већина од њих показује свој одговоран однос према држави.“

За мјесец су парламентарни избори. У изборе улазите са теретом боравка на власти дугим 25 година. Већи дио тог времена провели сте са Светозаром Маровићем који је скоро признао да је био вођа организоване криминалне групе и том приликом је рекао како није успио да од себе одбаци заводљиве пороке власти човјека коју сопственим очима учине важнијим од свих, колико сте се ви одупрли том заводљивом пороку власти о ком прича Маровић?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Коментар на вашу констатацију о терету дугог трајања на власти. Тих 25 година су континураних побједа. Не само ја, вјерујем сваки нормалан човјек у неким утакмицама учествује са намјером да побједи, не да изгуби. Ми смо 25 година показивали супериорност у односу на конкуретне и колико било необично да неко тако дуго траје на власти, покушао сам да вам представим да то трајање на власти није било без учинака, јер вјерујем да ипак то говори о супериорности доминантности, програмске визије једног политичког субјекта у овом случају ДПС-а у односу на конкуренцију. Жао ми је да и вјерујем да то претпостављате, људски ми је жао да је Светозар Маровић у тој ситуацији у којој се данас налази. Оно што јако добро знамо да је Светозар Маровић, човјек који је промишљен и који сигурно није случајно рекао то што сте цитирали. Не бих имао шта да додам. Кад је у питању мој став, кажем да је специфичан. Ја сам постао премијер у земљи на свој 29 рођендан. Већ тада сам имао свијест да нећу са позиције премијера отићи у пензију, без обзира што ме је искуство донекле демантовало и обезбиједило ми да потрајем на позицији предсједника или премијера много дуже него што сам провјерено планирао. Али имао сам свијест о томе да ће доћи тренутак кад ћу као грађанин жељети да живим у земљи да надам се уживам плодове што смо претходно урадили и да ниормално комуницирам са свим грађанима Црне Горе. Зато сам веома водио рачуна да све што урадим буде окренуто добру државе. Да буде сконцентрисано на тему како помоћи грађанима сваком грађанину Црне Горе да осјети неки бољитак сваког следећег у односу на претходни дан. Да ли сам у томе потпуно успио не знам, не вјерујем, јер вјерујем да смо сви као живи људи саткани од квалитета, мана и добрих и лоших потеза. Било би погрешнио претпоставити да у ових 25 година није било грешака. Било их је, али хтио сам да кажем да никада нисам себи дозволио да ме неки лични интереси или жеља да боравак у власти доминантно користим за властиту позицију одведе на погрешан колосјек. Предано сам радио у интересу добра ове државе и грађана Црне Горе и вјерујем да је то одговор на питане шта је формула дугог трајања ДПС-а на власти и мене као предсједника.“

После 18 година ви излазите самостално на изборе, да ли то значи да ДПС није могао да нађе партнера и да ли вас је оштетило све што се догодило око Светозара Маровића?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Нипошто. ДПС би да је жељела лако имала партнере за предизборну коалицију. Ми смо жељели да на овим изборима будем самостално и та жеља није новијег датума и у неколико ранијих наврата смо саопштавали своју идеју да самостално наступмо на претходним изборима. Одустајали смо до сада од реализације те идеје из објективних разлога. У сусрет референдуму схватили смо да питање које је на дневном реду није питање партијског престижа, него много значајније одбране дражвног достојанства Црне Горе и обнове независности континуитета државног трајања Црне Горе. И наравно сагласно томе нисмо водили партијску битку. Него смо покушало да окрупнимо политичке потенцијале. Окружени свима онима који су са нама дијелили ту идеју. У 10 година након обнове независности у врло ровитој ситауцији на Балкану и у самој Црној Гори сматрали смо да ће нам коалиције и шири политички фронт помоћи да савладамо изазове ито је све трајало до трентка док наш кључни коалициони партнер СДП са којим смо били у коалицији од 1998. кроз политичку небулозу, то је формулација да желе да буду опозиција у власти није довела у питање ефикасност вршења власти у Црној Гори. Кад се показало да је то њихова намјера да они кроз оспоравање ефикасности владе желе да угрозе политичку доминацију ДПС-а онда смо раскинули и данас након раскида сматрамо да је најодговорније према грађанима самостално се измјерити у предстојећој политичкој утакмици. Мислим да није ријеч о неподобности ДПС-а за коалирање, напротив, већ о нашој жељи да прецизно установимо шта је наш политички рејтинг. Истраживања јавног мњења и резултати избора говоре да је ДПС константно у зони подршке од 40-45% црногорске јавности, што јесте куриозитет имајући у виду оно на чему сте инсистирали, дуго трајање на власти, не знам други примјер да постоји у Европи да установимо шта је наша специфична тежина у овом тренутку, након тога да видимо ко су евентуално политички партнери са којима ћемо наставити сарадњу управо у истој жељи коју сам малочас предочио. Да ширимо фронт власти у Црној Гори да бисмо лакше савладавали тачке отпора и све изазове са којима ће се суочавати савремена Црна Гора.“

То сада значи да некадашње владајуће странке иду самостално на изборе, док се опозиција уједињује, излази у више колона, како ви видите тај изборни процес?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Ми имамо своје тумачење тог процеса. Наша логика је једноставна. Немамо потребу да се камуфлирамо кроз коалиције желимо да се врло јасно представимо црногорској јавности прије свега кроз остварене резултате и визију за будућност и да видимо колико грађана Црне Горе то подржава. Кад је ријеч о нашим политичким конкурентима сами сте примијетили долази до стварање и природних и неприродних коалиција једна је у оквиру ДФ-а друга коалиције Демиоса СНП-а и УРА-е. То су коалиције које су по нашем виђењу из нужде, захваљујући околности да неке од тих партија немају партијску инфраструктуру, друге немају лидера, треће немају идеју шта би радиле кад би се докопале прилике да креирају државну политику у Црној Гори и онда су жељели да неки начин те своје слабости закамуфлирају у коалицији и вјероватно неспремне да се суоче са оним што је прецизан однос грађана према њиховим партијској политичкој понуди. Овако закамуфлирани у оквиру коалиције увијек имају алиби након изборног неуспјеха да преваљују одговорност на другу чланицу коалиције. ДПС-у то није било неопходно, уживамо стабилну подршку бирача, потрудићемо се да је задржимо у овој кампањи, карактеристика свих кампања у којима смо до сада учетвовали је била да смо ми поправљали рејтинг у кампањи. Имате партије које кампању неумјешно воде и које стартују са боље позиције од оне на којој дочекају резултате избора. То није пракса и искуство ДПС-а, ја вјерујем да ћемо у овој кампањи пиоправити рејтинг и да ћемо отварити резултат бољи него до сада.“

Кажете да се не бојите за резултате избора најавили сте и раније и акобудете имали већину у Парламенту да ћете имати и тражити ширу коалицију за формирање Владе, спекулише се да су вам то тражили из међународне заједнице?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „НИје ријеч о било каквом имепративу, упућеном Црној Гори, чак ни препоруци. Црна Гора је у односима са међународним партнерима укључујући и најауторитативније успјела да изгради односе обостраног уважавања и поштовања оног што су црногорски национални интереси у односима са партнерима. У праву сте најавио сам да бисмо након побједе на изборима без обзира да ли ће та побједа бити довољна за самостално формирање Власти покушали да проширимо политички фронт власти управо са жељом да на тај начин обезбиједимо пуну ефикасност и смањимо тачке отпора даљој реформској и интеграционој политици наше владе. Посебно нагласио сам да се у досдашњем периоду показала добром пракса односа владајуће партије са мањинским. Казао сам и поновићу, то за нас никад није било питање изборне математике. То је било питање државно политичке одговорности. Ми сматрамо да одговора државна политика веома пажљиво покушава да мањине држи уз себе, па на тај начин и оне политичке партије које имају успеха у артикулисању политичких интереса мањина у Црној Гори. Наше интересовање се не исцрпљује на томе да само продужимо добре коалиционе односе са мањинама. У више наврата сам казао и хоћу да поновим наша врата су отворена за друге, укључујући партје које су на референдуму биле против Црногорске независност. Услов је да након 10 година од тих партија имамо признање и уважавање нове реалности. Да је Црна Гора независна која има право да слободно бира свој пут у будућности па самим тим да се интегрише у ЕУ и НАТО. Ако постоји подударност виђења црногорске будућности око тих кључних тачака не постоји нити једна друга препрека да и партије мимо ДПС-а и манина не би биле дио владајуће коалиције и да на тај начин снажније и потпуније интегришемо оно што су црногорски људски потенцијали јер сматрамо да свака земља у транзицији посебно земља која има мали број становника као што је Црна Гора има потребу да убрзано снажи своје капацитете, да би могла успјешно одговарати на изазове савременог друштва.“

Ми смо у Србији гледали неке расправе у црногорском Парламенту, које су некад изгледале као дом Лордова уз пуно уважавање политичких противника, али се не може рећи према неким скоријим снимцима које смо видјели из Парламента да то и даље изгледа као такво пристојности комуникације. Зашто се то догодило?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Добро вам је запажање. Нажалост. Ја сам у више наврата током овог мандата Владе упозоравао да долази до озбиљног деформитета политичког система у Црној Гори. Тај деформитет сам сликовито назвао парламентарна диктатура. Малочас сам подсјетио на нову праксу у коалиционим односима унутар владајуће коалиције. СДП која је 18 претодних година била партнер ДПС-у у власти, који је увијек био у зони подршке између три четири или пет посто бирачке јавности је у једном тренутку, а тај тренутак везујем за вријеме предсједничких избора у Црној Гори 2013. очигледно остала незадовољна уважавањем њихових ставова по питању избора предсједничког кандидата ДПС и кренула је да опструира ДПС чинећи на тај начин опструкцију у Влади чији је саставни дио и доводећи у питање ефикасност политичког система у цјелини. Тако да се врло често догађало да је СДП кроз учешће министара у влади имала једно становиште, гласајући са опозицијом у парламенту против предлога Владе гласала је против оног што су била становишта њихових министара у Влади. Врло специфично политичко искуство. Зато се често догађало да Парламент прегласав Владу у односу на питања која су екслузивно из Владине надлежности. Која се тичу економске и развојне политике. То се догађало због потребе СДПа и њеног предсједника у улози предсједника Парламента да нагласи своју важност и да покаже да је у стању да адекватно одговори ДПСу због незадовољства којег носи од времена предсједничких избора. Та околност је дала подстрек за деструкцију оној опозицији која се још од времена референдума понаша по антицрногроској матрици. Дио црногорске опозиције још увијек није прихватио резултате референдума и не уважава реалност црногорске независности. Сматра да Црна Гора нема због своје величине спобосност да рационално и паметно одабере свој пут у будућност, те да би то требали радити кроз савез са другима. У почетку су вјеровали да то треба радити кроз државни савез са Србијом. Данас мисле да то треба радити уз менторство Русије, и они су заправо у овом отклону СДП препознали шансу да би се могао нагристи конзистентност власти да би они кроз СДП могли добити оно што им је недостајало да би у Парламенту изградили своју већину и да би реализовали то што желе ревизију тог стратешког државног проевроспког курса Црне Горе. У једној фази су покушали да раде протестујући испред парламента и видјели сте како је то завршило кроз један насилни покушај на срећу неуспјешан насилни покушај освајања тј рушења институција Црногроске државе, након тог неуспјеха одлучили су да се врате у Парламент. У Парламенту су их рекао бих сачекала отворена врата тадашњег предсједника Парламента из дијела СДП који су наставили да потпомажу ту деструкцију са намјером да остваре оно што им заједнички циљ да релативизирају снагу и утицај ДПС-а. Завршено је тако што сам након добијања позивнице за НАТО понудио пријевремене изборе, видјели сте да нико од конкурената није био спреман за те изборе, апсолутно су побјегли са мегдана, након тога сам ја предузео корак којим сам покушао да збјегнем оно што је била њихова намјера. Њихова намјера је била да продуже ту тиху деструкцију Владе и ДПС-а не марећи да притом чине државне штете Црној Гори. Понудио сам провјеру повјерења са јасном намјером да финале те провјере повјерења Влади буде излазак СДП из Владе. Помогао сам њихову жељу да буду опозиција, али не у Влади, него права опозиција, створили смо услове због изражене спремности дотадашње опозиционе партије Позитивне да сачувамо већинску подршку Влади и након тога сада Влада много конзистентније функционише. Приводи крају овај маднат. Мислим да смо тешко политичко искуство оставили иза нас и научили лекцију која ће нам помоћи да након избора имамо конзистентнију по политичком програму Владу која ће моћи да се у цјелости усресреди на оно што су изазови економског и демократског развоја Црне Горе. Можда дужи одговор, али је тек кад га у цјелини саслушамо могуће разумјети, који су то разлози довели да једно мјесто узорног дијалога какав је био црногорски парламент прије неколико година данас постане такав какав јесте. Мислим да и та промјена потврђује оно што сам казао и у Црној Гори и на Балкану. Те још увијек оштро међусобно рвају двије политике филозофије. Ако хоћете и два корпуса цивилизацијских вриједности. Један који будућност из Црне Горе и наших држава види у друштву развијених европских држава и народа. И други који жели да продужи трајање балканских држава на традицоналним балканским беспућима заостајања и међусобног сукобљавања. Нема сумње да будућност припада проевропском курсу државне политике свих западно балканских држава.“

У овој кампањи предизборној видимо да најмање два политичка конкуретна имају и под слоганом МИ или Он. Он бисте били ви што значи да је та оштрица окренута према вама. Који је ваш одговор?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Одговор је да је то погрешан слоган али није проблем у погрешном слогану, већ је то погрешан политички курс. У сусрет редовним парламентарним изборима. Ако за сво зло ако видите актуелну политичку сцену Црне Горе оптужујете једног човјека, биће да сте одлуком да се сукобите са том политиком преко њега одабрали можда и најснажније упориште те политике и изабрали најзахтјевнију мету. Немам против таквог избора увјерен сам да је то погрешан избор који ће нам помоћи да ми убједљивије тријумфујемо на овим изборима. Али грешка је много суштинскија. Јер она замагљује оно што је стварни изазов са којим се суочавамо. Није питање он или ја. Питање је шта они и ја и ми на нашој страни имамо да понудимо Црној Гори и грађанима за будућност. Зато наш одговор није онакав какав би очекивао ДФ. Ми не мислимо да су ови избори прилика за финални судбоносни обрачун са њима, не ови избори за нас су прилика да подсјетимо грађанима Црне Горе шта смо урадили за њим у претходном периоду и како видимо будућност наше заједничке државе и будућност квалитета живота сваког од њих појединачно.“

Све земље Југоисточне Европе и Балкана су у трци за инвестицијама, сви покушавају да на неки начин привуку инвеститоре олакшицама то раде и Србија и Црна Гора и Хрватска и гдје се ту Црна Гора разликује од Србије и Хрватске и по чему и шта је оно што ви нудите, које су ваше предности а ко би вам у региону био највећи конкурент?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Подсјетићу вас на један претходни одговор, гдје сам казао да међу значајне резултате које смо постигли у претхиодном периоду убрајам да је Црна Гора данас по свим параметрима а то је ГДП Пер Цапита просјечна плата и пензија представља најразвијенију економију западног Балкана. То је новина имајући у виду да Црна Гора има репутацију мање развијене еx југословенске републике. До тог нивоа развоја смо дошли захваљујући континуирано добром расту. Током задњих 10 година од обнове независности до данас просјечна стопа економског раста је била 3,2%. То је добра стопа раста и међу највишим и у региону и Европи. У региону само Албанија са 3,6% има вишу стопу раста. Остали су или на нашем нивоу као Македонија или испод њега а да вам не говорим кад су у питању европске државе, гдје је просјечна стопа раста током последњих 10 година испод 1%. Европи може бити имајући у виду стартну основу овдје прије свега говоримо о ономе што је западно балканско искуство у погледу заостајања у економском развоју за развијеном Европом. Желим да потврдим нешто што је претпоставка у вашем питању да су управо стране инвестиције јако пуно допринијеле том добром темпу раста. Ми смо током претходних 10 година просјечно годишње имали 19% директних страних инвестиција у ГДП-у. Кад једна земља има 10% показатеља то се сматра успјехом и да је ријеч о земљи која има атрактиван пословни амбијент за анимацију иностраних инвеститора. Црна Гора је у континуитету имала 19%. Више од 5 500 000 000 директних страних инвестиција се у том периоду слило у Црну Гору и то нам је помогло да ми започнемо реализацију неких крупних развојних пројеката без којих не може бити потпунијег одрживог коришћења наших развојнхих ресурса. Ми своје развојне ресурсе видимо у области туризма и услуга, прозиводње хране прерађивачке индустрије и енергетике, али да бисмо све то могли да валоризаујемо потребно је савладати наслијеђена уска грла у инфраструктурном развоју. Инфраструктурни објекти су најскупљи објекти и они се јако тешко у било којој западно балканској држави могу градити домаћим изворима. Хрватска је кренула да гради јадранску аутоцесту и застала је на одређеној дионици због немогућности да из домаћих извора то финансира. Зато је јако важно да будемо свјесни значаја директних страних инвестиција да бисмо могли да анимирамо стране инвеститоре као и домаће морамо континуирано радити на унапређењу пословног амбијента. Мислим да је Црна Гора узорно уредила свој пословни амбијент, што је допуна ономе што су неке од препознатих карактеристика савремене Црне Горе. Да имамо поуздану стабилност о чему смо више пута говорили да имамо јасан курс проевропског развоја што је добра порука инвеститорима да их у Црној Гори не чекају неке непознанице. Чека их систем који је врло сличан или идентичан ономе у којем европски инвеститори већ раде, и укључујући еуро као средство плаћања и да их чека инспиративан пословни амбијент гдје се сталним пореским и другим олакшицама и унапређењем ефиканости администрације трудимо да изађемо у сусрет очекивањима бизниса. МИслим да је искуство Србије на том плану врло поучно инспиративно. Имала је запажен темпо економског раста током последње деценије и врло позитивно искуство у анимацији страних инвеститора захваљујући карактеристикама своје економије, те инвестиције су доминантно у индустрији али то нуди озбиљне предности кад је у питању ново запошљавање, тако да мислим да имамо комплементарна искуства на том плану и за сада се стране инвестиције и развој бизниса добро користе у државној политици Србије и Црне Горе. Кад је Хрватска у питању, ту треба уочити двије специфичности. Она стартује са много боље стартне позиције у односу на нас, Хрватска је дана на нивоу 58% европског просјека развијеност. Кад узмете као показатељ ГДП Пер Цапита по квалитету куповине моћни Црна Гора је на 41% Србија на 36%, Хрватска је у бољој стартној позицији али је тачно да је Хрватска много лошије искористила последњу деценију. Имала је континуирану рецесију од 2009-2014 и током те деценије, за разлику од ових стопа раста које смо имали у Србији и Црној Гори, она је просјечно расла по стопи од 0,06%. Према томе, Хрватска је пропустила да ухвати корак са добрим темпом развоја региона у којем припада и се да још више приближи европском просјеку развијености. За надати се да ће након разријешених политичких дилема што се догађало ових дана вјероватно и Хрватска много више пажње посветити тим питањима.“

Нашла сам изјаву која ми је скренула пажњу у вези са инфраструктуром. То је да сте рекли да донесете одлуку да ли ће Црна Гора развијати или не, и да се зато одлучили да се задужите за велике инфраструктурне објекте као што је аутопут, како ви грађанима објашњавате рачуницу, управо сте поменули Хрватску и да ли ће им се то на крају исплатити, будући да Црна Гора једна од најзадуженијих земаља?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Па ја мислим да је објашњењ једноставно. Казао сам да је Црна Гора најразвијенија економија на западном Балкану. Најразвијенији бити значи имати 6.000 еура БДПа по глави становника. У том тренутку кад Европа има 28. 500, 6 у односу на 28. 500 јасно говори колико смо деценија у прошлости изгубили кад је у питању темпо развоја сваке од балканских држава. И онда се логично питање доносиоца одлука поставља. Да ли желите да чувате постојећи ниво развоја, или мислите да са 6.000 ГДП Пер Цапита задовољавате оно што је очекивање ваших грађана, или морате да урадите нешто да бисте оживјели оно што је политика коју заступате, то је еворпске интеграције и припадности развојеном корупсу европских земаља. Не вјерујем да се било који грађанин па ни ми као доносиоци одлука залажу за европску интеграцију само зато да бисмо били чланица тог престиног клуба. Залажемо се да бисмо грађанима наших држава и нама самима обезбиједили европски квалитет живота. Европски квалитет жвиота се не постиже са 6.000 ГДП Пер Цапита. Него са 28 500. Како се долази до тога, веома су познате формуле. Морате се интезивно посветити економском развоју и расту да бисте могли да обезбиједите добар темпо раста претпостављам да ниједна од балканских држава не само да немадовољно финансијског капитала, него нема искуства и знања у реализацији неких захтјевних развојних пројеката зато нам је јако важно да обезбиједимо стратешка партнерства да бисмо дошли до стратешких партнерстава морамо имати стабилност у својој земљи, јер капитал неће ући ни у једну земљу којој постоји вишак неизвјесности и морамо се потрудити да унапређење свог пословног амбијента будемо конкурентнији од других. Власници капитала морају препознати шансу да баш у нашим земљама остваре оно што је њихов интерес, не у неким други земљама. Ако је тако онда је врло логично да се доносиоци политичких одлука опредјељују за задужење земље да бисмо реализовали неке од захтјевних инфраструктурних пројеката који су у балканским условима, не само услов развоја, они су услов стабилности. Можда у неком другом европском региону развој инфраструктуре је предуслов развоја у црној Гори и на Балкану то је предуслов стабилност, као што знате нажалост на Балкану ми још увијек имамо страх од различитости, ми због тога свако мало застранимо у потребу да елиминишемо оне који су различитији од нас. Зашто се то појављује, зато што се недовољно познајемо и недовољно смо међусобно интегрисани и недовољно путујемо. Мислим даје јако важно да развијемо инфраструктуру унутар региона која ће нас повезати и да кроз развој те инфраструктуре створимо квалитетне линкове са Европом којој тежимо. Да бисмо то могли да урадимо као што сам малочас казао. Морамо позјамити капитал. Основно питање је да ли смо у стању да то урадимо на одржив начин. Да ли ћемо бити у стању да отплатимо кредите које узимамо за развој инфраструктуре. Рекао бих да је ту примарно питање како трошимо кредите које смо узели. Ако их трошимо за текућу поттрошњу онда је то неодговорно и на штету будућих генерација. Али ако те кредите трошимо за отклањање уских грла у инфраструктури, као што је то у случају Црне Горе, онда је доста реално да ћете у већ сада блиској будућности доћи до показатеља одрживости такве политике. То је да су вам стопе економског раста толике да нису испод високих каматних стопа капитала којег узимате као кредит да бист реализовали развојне пројекте. Ми смо у Црној Гори у 10 година углавном били око тог нивоа. Чини ми се да сада са реализацијом ових крупних инфраструктурних пројеката као што је аутопут, Термоелектрана Пљевља подморски кабл према Италији Порто Монтенегро, ПортоНови, Луштица. Да су то све снажни импулси економском расту и развоју да ми имамо потенцијал да континуирано будемо на нивоу од 4 и више посто раста што нам обезбјеђује и одрживост политике задуживања и не треба претјераивати са оцјенама да је Црна Гора међу најзадуженијим земљама. Многе земље су у региону задуженије од нас и Словенија и Хрватска и Србија и Албанија а да у европским државама не говоримо. Црна Гора је данас на нивоу отприлике 65% учешћа дуга у БДП-у у ситуацији кад ЕУ има тај просјек од 85% а кад земље еурозоне су у просјеку 90% задужености у односу на свој ГДП. Сама статистика не говори много. Веома је важно погледати шта се крије испод те статистике за шта се употребљавају кредити. У Црној Гори по мом суду употребљавају се правилно за реализацију важних инфраструктурних пројеката који нам стварају претпоставке да можемо на одржив начин валоризовати своје развојн потенцијале.“

Оно због чега вас критикују противници и НВО сектор је ваша изјава „да би одлагање да се искористе природни ресурси због развоја земље било кукавички“ мислимо на давање у дугорочни закуп морске обале, шта мислите како ће та ваша политика на крају да се покаже, да ли ће бити више плусева или минуса?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Ја мислим да је одлагање у коришћењу мандата којег су вам дали грађани кроз повјерења исказано на изборима својевсртан кукавичлук. И неспремност да се преузме одговорност за доношење одлука. Нису нам грађани у овом случају Црне Горе дали повјерењ да бисмо брижљиво чували ресурсе, неупотребљавајући их. Ресурси су ту да би на одржив начин били стављени у функцију квалитетнијег живота. Ако се све своди на то да ми очувамо ресурсе за будуће генерације то значи да смо добили задатак да задржимо постојећи ниво ГДПа Пер Цапита на 6.000 што сагласили смо се не задовољава ниједно грађанина Црне Горе, да смо се сагласили са тим да просјечна плата не треба да пређе 500 еура и да просјечна пензија не треба да пређе ниво од 270 еура. Не вјерујем да то било кога задовољава. Не можемо повећати ни просјечну плату ни пензију ако немамо економски развој. Не може бити развоја ако не валоризујемо своје ресурсе. Неприродно је да је данас свега 30% хидропотенцијала Црне Горе искоришћено. Неприродно је да вјероватно још увијек значајно већи дио црногорских туристичких потенцијала, чак и на приморју гдје су се интезивније користили а посебно кад укључмо и континентални дио није искоришћен. Већи дио црногорских туристичких потенцијала. Неприродно је да већи дио црногорских потенцијала у производњи хране колики год били због територијалне величине Црне Горе да су и даље неискоришћени. Поставља се питање шта је потреба актуелног црногорског друштва и шта је самим тим задатак доносиоца одлука да по мени кукавички неодговорно, несигурним у себе не доносимо одлуке са алибијем да то остављамо будућим генерацијама, или да одговорно користимо мандат који су нам дали грађани Црне Горе да доносимо промишљене утемељене на аргументима одлуке да преузимамо одговорност за те одлуке, да обезбјеђујемо валоризацију црногорских развојних потенцијала и у својој генерацији стварамо претпоставке за унапређење квалитета живота. МИ у овој генерациј треба да удвостручимо црногорски ГДП Пер Цапита и у следећих 15 година сагласно стратегији одрживог развоја добацимо најмање до 12 000 еура ГДП Пер Цапита. А онда да са те много квалитетније основе створимо претпоставке да и будуће генерације могу да доносе једнако ваљане одлуке и да одговорно искористе своје вријеме валорзујући оно што су преостали црногорски развојни ресурси.“

Опозиција је успјела да изгура накнаде за мајке са троје и више дјеце, имате повећане пензије, сада долазимо до случаја да Фонд ПИО Позајмљује новац из буџета, колико је стабилан и дугорочно оџив пензијски фонд?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Заиста сам поносан на тај дио Владине политике. Током читавог периода, не само током овог постреферендумског искуства у црној Гори смо успјели да обезбиједимо редовност исплате пензија и усклађивања пензија. Чак и у тешком времену кад еворпска економска криза погодила економије региона нисмо посегли за било каквим снижавањем нити пензија нити плата. Нити је дошло до кашњења у редовности исплате. Сматрам да смо показали висок степен одговорности и сензибилности према ономе што су потребе социјално угроженије структуре становништва не само у Црној Гори него и свим земљама у транзицији као што су пензионери. Са таквом политком ћемо наставити и у наредном периоду. Не долази у обзир да може бити доведено у питање редовност исплате пензија и плата и усклађивања сагласно швајцарској формули која је предвиђена нашим законом о пензијско инвалидском осигурању. У овом тренутку Фонд ПИО послује са дефицитом: И тај се дефицит накнађује из оног што су редовни порески приходи буџета. Како се тај проблем превазилази једино на начин на који сам то образлагао у одговору на ваша питања. Да бисмо могли да утемељимо такву потрошњу Фонда ПИО који сервисира 127.000 корисника права ми морамо да проширимо економску основу тако што ћемо интезивније искористити неискоришћене развојне ресурсе. То морамо да урадимо на одржив начин. Водећи рачуна о будућим генерацијама али незапостављајући потребе времена.“

Да ли знате колико зарађују љекари у Црној Гори и мислите ,ли да је то довољно?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Знам и знам да није довољно то што зарађују ни љекари ни учитељи наставници професори културни радници судије полицајци. Сложићете се да то није специфичност Црне Горе. Можда специфичност је да они данас зарађују више него што су зарађивали и више него у нама сусједним државама захваљујући економском расту и развоју којем сам говорио током последње деценије али нема сумње да у друштвима какво је црногорско у транзицији нису створене претпоставке да сваки рад посебно онај који је креативни и одговорнији и заснован на високошколској дипломи буде адекватно награђен. Имате двије могућности суочавања са тим изазовом. Да креирате неутемељену потрошњу и још вечи буџетски дефицит и да на тај начин тај терет преваљујете будућим генерацијама и имате други одговорнији приступ да се пружате колико је губер дугачак Да поваћете потрошњу у сагласју са оним што је ваш темпо економског раста и развоја. То радимо у Црној Гори и зато сам се тако задржао у одговору на ваше питање. Ја сматрам да се заправо сва ова питања изведена из основног питања. Колико смо ми у стању да одговорно валоризујемо своје ресрусе да анимирамо иностране инвеститоре да уложе свој капитал и да нам помогну да реализујемо неке крупне развојне пројекте и колико смо у стању да системски подстакнемо наше посебно младе људе да се одлуче за улазак у свијет предузетништва. Јер једна је вриједност кад страни инвеститор изгради Порто Монтенегро а овом нивоу развоја потроши 450.000.000 а друга је вриједност за земљу ако тих 450.000.000 током градње искористе домаћа предузећа и предузетници ако се они укључе у реализацију таквх пројеката стичући ново искуство, снажећи своје компаније освајајући нови ниво предузетничког знања и на тај начин подижу своју конкурентност за сјутрашње пословање на тржишту уједињене Европе.“

Ситуација слична у Србији и Црној Гори, поред свих кредита тога што се одваја за предузетништво и приватно предузетништво, стиче се утисак да би радије да раде у државном послу јер мисле да је стабилнији, како то објашњавате?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Мислим да сте у праву, чак бих се усудио да кажем да је за нијансу слика неповољнија у Црној Гори. Ја бих рекао да се и у Србији људи брже одлучују за улазак у предузетништво, можда захваљујући том предузетнчком духу пољпривредника у Србији којих је много више и имају много издашније ресурсе. Оно што је заједничко то је објашњење за то што сте описали везано за оно што је историја ове двије земље. Историја је чешће била историја ратована него озбиљне посвећености развоју. Многи од тих ратова су били неизбјежни, неминовни, то су били ратови за нашу слободу одржање државног и националног достојанства, али се кроз ту историју заправо профилисао и данашњи грађанин Србије и Црне Горе. То су људи који су много више окренути држави, служби, потребама државе него ли што су се лично усавршавали за изазове предузетништва и бизниса. Морали бисмо схватити да је ваљда ја сам убијеђен у то, опрезан сам у формулацији, да је ваљда то вријеме иза нас. Оно због чега желимо да будемо дио НАТО-а и Европе да усвојимо њихов систем вриједности да кажем добијемо и тај насушно потребни безбједносни кишобран за Балкан у цјелини, да бисмо уопште изгубили потребу да се припремамо за ратовање. Оно за шта се сада треба припремати што је императив савремених и срба и црногораца и свих грађана да се припремамо за развој и изазове које собом доноси ново вријеме, на плану предузетништва и бизниса. Мислим да смо тај преклоп у државној политици Србије и Црне Горе направили, али не треба имати илузију да је то већ усвојено као сазнање код свих наших грађана. Мислим да добар дио нашх грађана и даље очекује да држава ријеши њихове егзистенцијалне проблеме што је илузија, држава у овим транзиционим годинама мора брижљиво водити рачуна о ономе што су потребе социјално угрожених и свих који још увијек нису квалитетно ријешили питање породичне егзистенције. Морамо стварити систем, којим ћемо их мотивисати са преузму одговорност за себе. Недавно сам имао питање вашег колеге, шта је то економски патриотизам и казао сам највећи економски патриотизам је учинио свак онај ко је ријешио сам питање своје егзистенције. Не треба се заносити великим учинцима планетарним него се треба усресредити на тему шта ја могу да урадим за своју државу. Највише што се може урадити да је ослобађамо терета одговорности да брине о сваком од нас појединачно него да искористимо шансе које нам се указују. Мислим да је држава створила већ један солидан систем подстицаја људима који се опредјељују за бизнис и тај пакет смо додатно ојачали сада кроз припреме нових мјера будуће Владе за 4-годиште након избора. Мислим да су посебно добри стимуланси који се нуде младим почетницима у бизнису, са високошколском дипломом гдје додјељујемо бескаматне кредите и људима који су остали без радног мјеста због реструктурирања предузећа. На тај начин показујемо и соцјалну пажњу. Све то скупа учвршћује социјалну стабилност која нам је насушно потребна као темељ са којег се можемо озбиљније посветити добром темпу економског и демократског развоја.“

Да покушамо да олакшамо поновно спајање грађана Црне Горе и Србије, кад ће бити готов аутопут између двије земље?

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе: „Претпостављам да ме питате за дио у зони одговорности Владе, за дионицу која пролази кроз Црну Гору извјесно је да ће прва фаза тог аутопута бити готова у мају 2019. Наиме, тако је потписан уговор са извођачем и то значи да ћемо за краће од три године имати ту најтежу дионицу од Подгорице до Колашина, већ сада имамо понуду од стране актуелног извођача да приступимо процедури уговарања следеће дионице која би водила од Колашина до Андријевице и иза тога остаје само још једна дионица од Андријевице до Бољара што је гранична тачка између СРбије и Црне Горе. Интезивно се ради у Србији, вјерујем да бисмо истовремено могли завршити тај посао и значајно олакшати и учинити безбједнијим путовање грађана Србије и Црне Горе и многих туриста који ће преко Србије долазити на црногорско приморје.“