Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за магазин ЦорД

Датум објаве: 30.06.2014 13:29 | Аутор: Биро за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу



- Економије великог броја држава у свету и Европи полако излазе из кризе, док у региону не јењава. Како би сте оценили економске трендове у Црној Гори данас?

У праву сте. Свјетска економија се опоравља. Глобални економски раст ће бити већи него претходних година. Процјењује се да ће у 2014. години достићи 3,6%. Наравно, највећи допринос глобалном расту «стиже» од брзорастућих економија (емергинг маркет) попут Кине и Индије, док је раст у најразвијенијим економијама умјеренији. Иако су ризици и даље присутни и економија еурозоне је на путу опоравка. Процјењује се да ће након прошлогодишње рецесије - пада од 0,5% ове године економија еурозоне порасти 1,2%. 

То су охрабрујуће најаве и за наш регион – Западног Балкана и за црногорску економију, која је великим дијелом зависна од глобалних, а посебно европских економских кретања. Наиме, црногорска економија и читав наш регион кроз трговинске, инвестиционе и туристичке токове највише је упућена на европско тржиште. А Црна Гора као мала и отворена економија веома је изложена егзогеним шоковима. Тако је као посљедица финансијске кризе, смањених инвестиција, замрзавања кредитирања и повлачења депозита 2009. година била једна од најтежих у новијој економској историји, са реалним падом БДП-а од 5,7%. Наредне године обиљежили су напори да се стабилизује макроекономска ситуација, да се јавне политике прилагоде новом контексту и да се предузму неопходне реформе које ће оснажити и убрзати економски развој. 

Сада већ са сигурношћу могу саопштити да је Црна Гора пребродила економску кризу без већих посљедица. Очувана је економска супстанца, надокнађен је губитак – пад друштвеног производа из 2009, незапосленост није значајније повећана. Искористили смо вријеме, препознали нове околности и кроз мјере фискалне консолидације, структурне реформе, унапређење пословног амбијента учинили нас јачим и конкурентнијим. Прошле године обновљен је економски раст, који је износио 3,5%, колико се очекује да ће износити и ове године. У наредном средњорочном периоду, до 2017. године, доћи ће до бржег раста црногорске економије, усљед снажног раста инвестиционе активности и ангажовања домаћих потенцијала, првенствено у секторима грађевинарства и везаним секторима трговина, транспорт, експлоатације руда и камена. У овом периоду се предвиђа снажан допринос сектора туризма и комплементарних сектора, уз ослањање на пољопривреду из домаћих извора. Такође, очекује се умјерено повећање кредитне активности. Просјечна стопа раста БДП-а за период 2014-2017 биће 3.7%. У постојећем контексту то је солидан резултат, али вјерујем да имамо и потенцијала и знања да створимо предуслове да економија Црне Горе у наредном периоду достигне потенцијалне стопе раста од 5%. 

- ЕБРД и ММФ упозоравају да земља и даље пати од високог дефицита текућег рачуна и раста јавног дуга, како Ви гледате на тај проблем и шта Влада предузима да их смањи?

Динамични економски раст обично собом носи и дисбалансе. Посебно у дијелу дефицита текућег рачуна, а нарочито за малу отворену економију која је доминантно услужна. Такође, потреба за инфраструктурним улагањима значи и веће државне трошкове, али и већи увоз материјала, опреме и других производа од којих се већина не производи у малој црногорској економији. Дакле, велике јавне и приватне инвестиције сигурно ће и у наредном периоду значити притисак на државне расходе и притисак на дефицит текућег рачуна. За нас, као доносиоце одлука, је много важније како се и на које пројекте јавни новац троши. Кључно је да су државне инвестиције одрживе и да доприносе економском развоју. Такође је важно да ли смо створили амбијент да и приватни сектор усмјерава своју потрошњу у продуктивне инвестиције. 

Ипак, желим да истакнем да је Влада препознала проблем буџетског дефицита и ризик раста јавног дуга па је кроз мјере фискалне консолидације прошле године смањила буџетски дефицит на испод 4% БДП. Ове године је процјена да ће дефицит износити испод 2% БДП, а намјера је да у средњорочном периоду буџет буде у суфициту. Јавни дуг је на крају априла 2014. године износио 56% БДП, а сходно стратегији јавног дуга неће прећи износ од 60% у наредним годинама. То значи да ће Црна Гора већ од ове године бити у оквиру мастрихтских правила и тиме додатно оснажити своју фискалну позицију али и репутацију на финансијском тржишту. 

- Да ли сте задовољни темпом којим Црна Гора испуњава услове за евроинтеграције?

Црна Гора се осам година након обнове своје независности може похвалити чињеницом да је данас једина држава која се истовремено налази у последњој фази процеса интеграције у НАТО и у успјешном је процесу преговора за чланство у ЕУ. 

Заокружили смо преговарачку структуру, која укључује цивилни сектор и успјешно смо окончали фазу скрининга. До сада смо отворили преговоре у девет поглавља, од чега смо два привремено затворили. Улажемо максималне напоре како би се добар тренд преговарачког процеса наставио. Очекујемо да ћемо бити у прилици да до краја 2014 отворимо сва преговарачка поглавља у којима немамо почетних мјерила тј. преосталих 13 поглавља.

Влада је усвојила и Програм приступања Црне Горе Европској унији за период 2014. – 2018. (ППЦГ), који представља основни стратешки документ у области европске интеграције. То је документ који на темељит и свеобухватан начин предвиђа потребне мјере за потпуно усклађивање с правном тековином ЕУ, изградњу административних капацитета за њено ефикасно спровођење, израду одговарајућег стратегијског оквира по свим поглављима правне тековине, као и прорачун трошкова за остварење тих активности.

Имајући у виду наведено у потпуности можемо изразити задовољство досадашњим темпом напредовања ка ЕУ, посебно имајући у виду да смо рокове увијек подређивали квалитету рефомског процеса.
 
- Колико су евроинтеграције помогле Црној Гори да се стабилизује као друштво и да стабилизује своју економију?

Питање чланства Црне Горе у ЕУ је, можда и једино питање, које карактерише општи друштвени консенсус и сагласност свих политичких субјекта у нашој земљи, из чега произилази и висока подршка јавног мњења остварењу овог значајног спољно политичког приоритета. 

Интеграцију у ЕУ и НАТО доживљавамо као најбољи оквир за сповођење неопходних реформи, које су предуслов даљег економског развоја и достизања европског квалитета живљења за наше грађане. 

У првој половини свога мандата, упоредо са реализацијом ЕУ и НАТО агенде, Влада је у свом фокусу имала и одржавање стабилних јавних финансија, структурне реформе, унапређење пословног амбијента, а све у циљу обезбјеђивања стратешки важних страних инвестиција. Увјерени смо да ће свеобухватне реформе и усклађивање са ЕУ стандардима допринијети даљем јачању наших институција, бржој и ефикаснијој администрацији и уопште напретку у свим друштвеним сферама.

- Како видите привредни амбијент у Црној Гори, колико је подстицајан за инвеститоре, шта му недостаје да буде још привлачнији?

По оцјенама релевантних институција попут Свјетске банке и Свјетског економског форума, привредни амбијент у Црној Гори се константно унапређује. Тако нпр. Свјетска банка је у посљедњем извјештају о лакоћи пословања Црну Гору сврстала на 44 мјесто у Свијету, што представља побољшање за 7 мјеста у односу на прошлу годину и побољшање од преко 40 позиција у односу на прије неколико година.

Оно што је још важније, инспиративан привредни амбијент у Црној Гори препознају домаћи и страни инвеститори. Број инвеститора из преко 100 држава свијета и висина њихових инвестиција сврставају Црну Гору међу државе са највећим износом инвестиција по глави становника и учешћу у БДП. За овај резултат је свакако заслужна географска позиција и ресурси које посједујемо, али прије свега институције које градимо, политичка стабилност и безбједност коју смо и у најтеже вријеме регионалних конфликата успјели да очувамо. Додатно, унапређујемо пословни амбијент, смањујемо трансакционе трошкове, укидамо баријере и бирократске трошкове. Еуро, као званична валута, слободни трговински уговори које смо потписали и слободан проток капитала чине нас много већим тржиштем од локалног. 

Препознали смо проблеме са којима се суочавају инвестиори, посебно у дијелу недовољно развијене инфраструктуре, недовољне повезаности и доступности Црне Горе као инвестиционе и туристичке дестинације, недовољно ефикасне државне, а посебно локалне администрације и баријера који постоје у дијелу извршења уговора, издавања грађевинских дозвола и система катастра. Системски и у континуитету радимо да отклонимо сва ова ограничења и проблеме. 

- Најавили сте за ову годину Владино усмерење на елиминације бизнис баријера. Шта то конкретно значи и докле се стигло с тим пословима?

Влада Црне Горе је, водећи се актуелном економском политиком, те полазећи од њене улоге у омогућавању раста приватног сектора кроз подстицање регулаторног окружења, започела са радикалним реформама како би се подстакла предузећа да улажу и да се развијају. Државни сектор је свјестан да ће повећањем трошкова пословања предузетницима бити тешко да успију на тржишту. Напори на имплементацији реформи у Црној Гори у дијелу креирања стабилне пословне климе препознати су и у међународним извјештајима.

Боља позиција у међународним оквирима пружа довољно простора за промоцију Црне Горе посебно у контексту боље слике о инвестиционој клими за стране инвестиције. На том пољу су остварени значајни реформски кораци у циљу јачања конкурентске предности прије свега у регионалном погледу. Извјештајима су препознате и слабе или критичне области које би требале бити у фокусу пажње за наредни период, а које су свакако на линији опредјељења наше економске политике.

Реформе које је Влада спроводила и тренутно спроводи у циљу елиминације бизнис баријера су се односиле на унапређење процедура за регистрацију предузећа, издавање грађевинских дозвола, добијање кредита, плаћање пореза, регистрацију непокретности, извршење уговора, управни поступак и сл. Поред наведеног, као приоритет је препозната обавеза успостављања ефикасније државне управе, која ће убрзати реализацију свих претходно наведених активности, а која је и званично постављена као задатак Владе кроз доношење документа „План реорганизације јавног сектора“.

- Шта је потребно урадити како би Црна Гора имала веће стопе раста од конвенционалних?

Потребно је да више и квалитатније радимо. Да конкурентнијим амбијентом привучемо што више реномираних страних инвеститора. Да, отклањајући препознате лимите, од којих је најтежи затечени ниво предузетничке културе, потакнемо даљи развој домаћег предузетништва, малог и средњег бизниса. Тек тада ће и вриједне стране инвестиције бити потпуно ефектуиране. А најважнији корак у том правцу је даља промишљена и храбра реформа образовања. Наравно, морамо свакодневно унапрјеђивати институционалну ефикасност, наставити са структурним реформама и унапређењем пословног амбијента. Уз континуиране инвестиције у развој инфраструктуре и одрживу експлоатацију реалних развојних ресурса, убијеђен сам да ће Црна Гора остваривати веома динамичан раст иразвој у наредном периоду.

- Слажете ли се с новинаром ” Wалл Стреет Јоурнал” Џоном Фундом, који је оценио да је Црна Гора економски лидер региона, али да ЕУ може да помогне побољшању правног система у Црној Гори?

ЕУ може да помогне и у побољшању правног система и у подстицају развоја како Црне Горе, тако и региона Западног Балкана. Плашим се да је европска стратегија интеграције нашег региона исувише дефанзивна. Из тога произилази редуцирани, самим тим погрешни наум да се на Балкану успоставља правни ред као аутономни циљ. Није Балкан предодређен за криминал, корупцију и насиље. Него је све то посљедица економске и демократске заосталости која се временом толико продубила да сада представља нерјешив проблем без помоћи развијених. Логично, првенствено ЕУ , јер дио смо европског безбједносног и економског оквира.

Црна Гора, некада најнеразвијенија земља бивше Југославије данас предњачи у региону, у прилог чему говори прије свега утростручен БДП, повећање страних директних инвестиција као и фазе интеграционих процеса у којима смо искорачили испред наших сусједа, уколико изузмемо Хрватску која је већ чланица НАТО-а и ЕУ. Па ипак , тек смо на 20-ак посто просјечног животног стандарда у развијеним земљама ЕУ.

НАТО и ЕУ интеграције за Црну Гору су политички приоритети и стратешки циљеви. Али не сами по себи, већ управо да бисмо утврдили сигурност, ојачали стабилности, унаприједили владавину права и ефикасност институција. НАТО и ЕУ интеграције разумијемо и као средство – инструмент да убрзамо наш економски развој. 

Овдје морамо имати на уму, да се чланство у Европској унији и НАТО-у, не намеће Црној Гори, већ да је то наш избор, прије свега јер су Црна Гора и Регион природни дио Европе, о чему треба говорити у првом лицу множине. Дакле, „Ми“ Европљани. Европска унија је наш избор, а стандарде које треба постићи на том путу, доживљавамо као додатну вриједност не као „наметнути задатак“.

- Иако у почетку оспораван и гледан са сумњом, пројекат Порто Монтенегро постао је глобално препознатљив бренд. По угледу на њега планирани су још неки слични, докле се одмакло у реализацији пројеката Плави Хоризонти, Кумбор...и шта следи иза тога? 


Порто Монтенегро је први већи нови пројекат у Црној Гори, када је туризам у питању, и може се рећи да он, уз улазак Амана на Свети Стефан и Милочер, уствари представља прекретницу у позиционирању Црне Горе као високо-квалитетне туристичке дестинације, а пројекат служи као примјер успјешне конверзије војне имовине у туристички комплекс и често је тема разговора међу професионалцима у сектору некретнина. 

Управо након успјешне имплементације овог заиста импресивног пројекта, кренуо је и почетак и реализација и других, сада већ такође за Црну Гору важних, пројеката у области туризма и некретнина. 

У циљу даљег развоја постојећих и почетка нових пројеката, Црна Гора тежи да привуче инвеститоре који подижу стандард и које као оператери прате реномирани хотелски брендови.Важнији туристички пројекти који су у току или су у завршним фазама припреме су: Луштица, ПортоНови, Аман ризорт, Краљичина плажа, Плави хоризонти, Маљевик – Бар, ЕцоЛодге Врањина, Бигово-Траште, Бјеласица и Комови. 

Ту се прије свега издвајају пројекат Луштица баy, гдје се у улози инвеститора појављује швајцарско-египатски Орасцом и чија је укупна вриједност око 1 милијарда еура, затим Портонови у Херцег Новом чија је вриједност преко 500 милиона еура и што је посебно значајно, када комплекс започне са радом 2016.године оператор ће бити један од најпрестижнијих брендова Оне анд Онлy. 

Од изузетног значаја је и пројекат Плави хоризонти у Тивту, гдје је инвеститор реномирана свјетска компанија Qатари Диар. Превазиђена су отворена имовинско–правна питања и планска документација је усаглашена, тако да су створени услови за ефикасну реализацију овог важног пројекта. 

Поменуо бих и реализацију будућег пројекта Краљичина плажа гдје ће инвеститор бити Роyал Гроуп из УАЕ која ће несумњиво битно подићи укупан ниво туристичке понуде Црне Горе.

У плану туристичког развоја, додатна пажња посвећена је Сјеверу, тако да је значајан дио јавних радова планираних за сљедећу годину усмјерен у тај регион. Интензивирали смо активности на побољшању и изградњи саобраћајне, комуналне и енергетске инфраструктуре у овом дијелу Црне Горе и вјерујемо да је прави тренутак да након тог државног улагања и квалитетни приватни инвеститори, превасходно страни, покажу интерес за улагања у тај дио наших развојних ресурса. Туристичких и пољопривредних.

Имајући у виду све горе наведено, можемо рећи већ сада да ће реализацијом започетих и планираних пројеката Црна Гора бити једна од најбрже растућих инвестиционих дестинација у овом региону. На такав оптимизам ме, прије свега, упућује свијест о неискоришћеним ресурсима у области инфраструктуре, енергетике, туризма и производње хране. Једнако тако, мој оптимизам проистиче из присуства реномираних инвеститора у Црној Гори, већ закључених уговора и већ започетих пројеката који се овдје реализују. 

- Шта је потребно да се унутар Црне Горе смањи јаз развијености између југа и севера земље?

Јаз између сјевера и југа у Црној Гори једна је од ријетких константи која је резултат социјалне индустријализације, што не значи да у одређеном моменту, неће доћи до реверзабилиног процеса у смислу да сјеверни регион, изузетно богат енергетским, пољопривредним и туристичким потенцијалима неће валоризовати своје компаративне предности.

Оно што држава може и треба да учини јесте изградња квалитетне инфраструктуре како би сјевер био доступнији и ближи не само центру и југу Црне Горе већ и већем тржишту. Држава и локалне самоуправе морају уредити планску документацију и створити предуслове за инвестиције. Додатно, држава и локалне самоуправе морају кроз стратешка партнерства, приватно јавна партнерства и концесионе аранжмане ставити у функцију природна богаства која сјевер посједује. И управо на овим пољима су усмјерени напори Владе. Ускоро започињемо пројекат ауто пута који треба да сјевер државе и Црну Гору у цјелини повеже повеже са кључним саобраћајним коридорима. У процедури смо избора партнера за изградњу ИИ блока термо електране, а изабрали смо на десетине концесионара за мале хидроелектране на сјеверу. Кроз просторне планове и улагања у инфраструктуру стварамо предуслове за приватне инвестиције посебно у сектору туризма и производње хране.

Свакако, немам илузију да се регионалне разлике могу у потпуности “испеглати“, без обзира на све напоре и стратегије које доносимо. Увијек ће бити више и мање развијених и региона и општина. Свако административно уједначавање је обично на рачун укупног заостајања или осиромашења. И ЕУ је дефинисала на десетине регионалних стратегија, а разлике између најразвијенијхи и најнеразвијенијих региона у оквиру ЕУ су и даље огромне. Ипак, у Црној Гори можемо и морамо стварати предуслове да се боље користе ресурси које посједујемо на сјеверу и како сам већ саопштио то је дио Владине политике и напора које улажемо.

- Како оцењујете регионалну стабилност и сарадњу, као битан предуслов за привлачење нових инвестиција у региону? 

Као критично важну. Регионална стабилност и добри међусусједски односи су предуслов за инвестиције и економски развој. То увијек истичем. И у разговору са својим колегама из региона и у разговору са представницима међународне заједнице. Задовољство ми је да сви препознају Црну Гору као добар примјер државе која је и у најтеже вријеме очувала стабилност и мултиетнички склад и државу која гради најбоље односе са својим сусједима.

- Чини ли Вам се да региону недостају заједнички пројекти који би с једне стране подигли његову али и конкурентност појединачних земаља, а с друге стране ти заједнички пројекти лакше привукли велике стране инвеститоре? 

Тако је. Зато сам се и на регионалној инвестиционој конференцији у Лондону, коју је почетком године организовала ЕБРД, заложио за бољу тјешњу регионалну сарадњу али и подршку међународних институција, прије свега ЕУ, ЕИБа и ЕБРДа у дефинисању и финансијској подршци за реализацију приоритетних инфраструктурних пројеката у региону. Јер квалитетна инфраструктура ће нас не само економски боље увезати и приближити већем тржишту већ ће допринијети и политичкој стабилности. Мислим и да Европа треба у овоме да препозна и свој политички и економски интерес. 

- На чему заснивате оптимизам да Балкан може бити економски најдинамичнији део европског континента?

Западни Балкан је нажалост пропустио „златне транзиционе године“ које су искористиле државе Централне и Источне Европе. И док су се Пољска, Чешка, Словачка и друге транзиционе државе економски развијале и придружиле ЕУ наш регион је тумарао у регионалним сукобима и конфликтима. Зато смо, без обзира на кратак период динамичног економског раста, остали са ниским или средњим нивоом дохотка и „у процесу“ интеграција. Ипак, Западни Балкан никада у својој историји није био развијенији и стабилнији. Рекао бих ни са бољим перспективама да се приближи стандарду најразвијенијих држава. Међудржавна сарадња је унапређена. Све државе су у процесу ЕУ интеграција. Међусобни уговори о слободној трговини, али и уговори о слободној трговини са ЕУ чине трговинске и инвестиционе токове лакшим и са мањим трансакционим трошковима, а наша појединачна локална тржишта дијелом много већег европског тржишта. Уз огромне природне ресурсе које посједујемо, али и добре политике у дијелу изградње институција и доброг пословног амбијента сигуран сам да можемо постати најдинамичнији дио европског континента.