Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића агенцији МИНА

Интервју предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића агенцији МИНА
Датум објаве: 26.09.2011 17:29 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Нова условљавања дијела опозиције у предстојећим преговорима о промјени Устава, као што је био случај са изборним законодавством, за премијера Игора Лукшића су неприхватљива јер сматра да ће такво евентуално понашање потпуно оголилти позицију њених представника.

»То би претворило опозицију у фактор којем није стало да Црна Гора настави европске интеграције већ да је врати шест година уназад, у предрефендумско стање, што је потпуно неприхватљиво«, рекао је у Лукшић у интервјуу агенцији МИНА и додао да није сигуран да цјелокупна опозиција размишља на тај начин.

Према његовом мишљењу, не може се повезивати независност правосуђа са питањима која се тичу државнх симбола. 

Опозициони представници најавили су да ће њихов услов за обезбјеђивање двотрећинске већине у Скупштини за промјену Устава бити увођење тробојке као једне од државних застава, као и потпуна равноправност српског и црногорског језика у највишем правном акту. 

Лукшић сматра да Скупштина треба да настави рад на припреми амандамана на Устав како би била појачана независност правосуђа, а до краја мјесеца ће бити одржана сједница на којој ће се утврдити нацрт са алтернативама и обезбијеђена јавна расправа.

Он вјерује да до краја године Црна Гора може да покаже да је спремна и да формално заокружи процес независног правосуђа.

Премијер подсјећа да Црна Гора има своје државне симболе дефинисане уставом и законом и да је обавеза свих да их попштују у потпуности, чиме се обезбјеђује однос према држави и њеним институцијама какав заслужује. За њега је све остало ствар политичко-партијских програма који, како је оцијенио, објективно немају легитимитет. 

Лукшић је ове седмице боравио и Њујорку, гдје је говорио на Генералној дебати 66. засједања Уједињених нација. Задовољан је посјетом Њујорку која је, како је казао, једним дијелом рутинска, јер се сваке године у ово вријеме одржава Генерална скупштина, што је прилика да се осим бављењем одређених тема земаља појединачно, дотакну и размотре и неки глобални проблеми.

У току Главне дебате засједања званичници држава чланица имају низ билатералнх сусрета на ад хоц основи, на много мање формалној основи. 

Црној Гори је то у овом тренутку посебно важно, како је објаснио премијер, с обзиром да је очекује извјештај Европске комисије и период до децембарског Европског савјета који треба да потврди налазе из тог документа.

Лукшић је и Њујорку разговарао, између осталих, са званичницима УН-а, Сједињених Америчких Држава, Италије, Турске, Кипра, Албаније. 

Он сматра могућим и потребним почетак преговора о уласку у ЕУ и отварање појединих поглавља наредне године, али каже да је питање када и у којем тренутку. Зато му је, како је рекао, било важно да у току боравка у Њујорку оствари контакте са званичницима предсједавајућих наредне године, а то су Данска и Кипар. 

Лукшић тврди да у преговорима о језику ни у једном тренутку Влада није одступила од интереса Црне Горе, а то је да се она развија као грађански конципирано друштво.

»Рјешење које сам успио договорити у потпуности уважава хетерогеност друштва, заснива се на Уставу и што је најбитније нећемо на крају сваке школске године пребројавати дјецу којим језиком говоре«, казао је Лукшић.

Према његовом мишљењу, у Црној Гори смо се у претходних неколико мјесеци исцрпљивали темама које су од интереса за релативно мали број грађана, а сигуран је да 80,90 одсто њих као свој приоритет има живитни стандард, запослење и кућни буџет. Због тога мисли да су то теме којима се што прије Црна Гора мора вратити. 

Лукшић не зна колико је реално да се православни вјерници у Црној Гори, с обзиром на нетрпељивости, обједине али је сигуран да је то нужно.

»То су неке теме за које година, двије, десет, 20 су изузетно кратак временски период. За рјешење неких сличних питања требају стотине година и ту не желим да гајим нека велика очекивања«, додао је он, уз оцјену да је за црногорско друштво нужно да се дође до рјешења које ће објединити православне вјернике.

Лукшић сматра да треба допустити свим православцима у Црној Гори да, без обзира да ли су Црногорци који говоре црногорским језиком, или Срби који говоре српским или Црногорсци који говоре српским или Руси, Грци или Румуни да та осјећања и припадност испољавају без оптерећења.

Он није разговарао ни са ким о евентуалном обезбјеђивању аутономије за Митрополију црногорско-приморску у Црној Гори, како се спекулисало у медијима.

»Не бих се залагао да Митрополија црногорско-приморска као само један сегмент православне цркве у Црној Гори која припада београдској Патријаршији добије неку врсту аутономије сама по себи«, казао је Лукшић и додао да се власт не треба бавити унутрашном организацијом цркве.

За Лукшића је споран и сам назив Митрополије, с обзиром да асоцира територијално Црну Гору у њеним првобитним границама са четири нахије и издвојеним приморјем, што је конфронтација са категоријама црногорске нације и језика.

Премијер је појаснио да не постоји у Црној Гори проблем посвећености примјени закона, на чему инсистира Европска унија. 

Он подсјећа да је Црна Гора, у складу са преговорима и захтјевима ЕУ, дужна да имплементира све прописе који су дефинисани у портфељу Уније до сада.
  
Са ЕУ земља, објашњава он, преговара о тајмингу примјене прописа, и да ли је нешто реално примјенити одмах или се мора ићи на транзициони период од годину, двије или десет. 

Лукшић тврди да примјена новог законодавства са собом носи значајно високе трошкове и уколико Црна Гора не буде пажљива, може се дести да је имплементација доста кошта, а да не добије приступ фондовима који служе за помоћ у том послу.

Он не види претјерано велики проблем када је у питању имплементација закона и каже да је у у неким случајевима потребно убрзање због чега је важна улога цивилног друштва и медија који ће указивати како држава може да реагује агилније, а админисрација брже.

Лукшић подсејећа да Црна Гора има административно уско грло које може да се промијени ако се схвати да администрација није ту ради себе него због грађана и предузетника.

Премијер не доживљава оправданим захтјеве за повећање зарада у админустрацији, здравству, просвјети јер је просјечна зарада у тим секторима већа него у привреди. 

»Не може администрација и они који се финансирају из буџета да живе добро, а да економија буде у проблему«, казао је Лукшић.