Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Премијер Марковић за РТЦГ: Нови позив МЦП за дијалог, отпор Закону прерастао у обрачун са државом

Премијер Марковић за РТЦГ: Нови позив МЦП за дијалог, отпор Закону прерастао у обрачун са државом
Датум објаве: 22.01.2020 11:30 | Аутор: СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу


Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић казао је да Закон о слободи вјероисповијести није усмјерен ни против једне вјерске заједнице, да је отпор ово правном акту прерастао у обрачун са државом Црном Гором и да је сада немогуће повући Закон.

Гостујући у Јутарњем програму РТЦГ, премијер Марковић је казао да је дијалог за њега неупитан, да снажно инсистира да до тога дође те да ће се до краја недјеље званично обратити митрополиту Амфилохију за наставак разговора. Предсједник Владе је казао да ће о Закону разговарати са актерима унутар Црне Горе и о томе не може одлучивати ниједан предсједник, па ни предсједник Србије Александар Вучић.

"За нас је легитимна адреса за разговор Митрополија црногорско-приморска и митрополит Амфилохије", рекао је Марковић и истакао да није тачно да дијалога о овом правном акту није било те да је он лично више пута разговарао са митрополитом Амфилохијем, а да су то чинили и други чланови Владе.

Осврнуо се премијер Марковић и на позиве да Влада повуче Закон: "Влада не може да повуче закон. Влада предлаже, Скупштина га усваја, а потврђује га Предсједник својим потписом. Овај закон је прошао све те процедуре и он је у правном животу. Нико не може да га повуче".

Закон, каже, може бити оспорен у цјелости или у појединим нормама, али кроз јасну процедуру предвиђену за то.

Предсједник Марковић је нагласио да држава гарантује да нема разлога за страхове и заблуде. Отпор Митрополије према Закону објаснио је њиховом жељом да буду изван правног система Црне Горе.

Марковић је рекао и да су разочаравајућа дешавања након усвајања Закона о слободи вјероисповијести, да се није радило о отпору овом акту већ да је он прерастао у обрачун са Црном Гором.

"Тај атак и невиђену пропаганду, носили су актери унутар земље, али најдрастичније и најбруталније актери из сусједне Србије", рекао је Марковић.

Кампању у Србији су водили и државни званичници, али и представици опозиције, НВО и медија, али је на сцени била и скривена кампања коју је спроводило свештенство МЦП.

"Православним црногорским вјерницима се пријетило да не подржавају Закон, да не стоје иза власти која га је предложила, јер ће не само они, него читаве породице бити проклете и изопштене из православља", рекао је премијер Марковић.

На питање новинарке да ли се он плаши клетви, предсједник Марковић је казао да га такве поруке чуде јер не може да вјерује да реторика средњег вијека данас генерише понашања или саме појаве.

Предсједник Владе је поновио да је Закон изузетно либералан, да нема отимања црквене имовине већ да ће она остати за добро свих вјерника. Он је указао и на постојање бројних случајева незаконитог преписивања државне имовине на цркву или свештенике и поручио да ће сви такви случајеви бити испитани и санкционисани.

Предсједник Владе је истакао да су по Закону о слободи вјероисповијести све вјерске заједнице равноправне а говорио је и о законима који регулишу питање вјероисповијести у Србији и Хрватској.

"Српски закон ставља у први план СПЦ, а хрватски закон на једнак начин уређује питања функционисања свих вјерских заједница у Хрватској, па и СПЦ која је потписала Темељни уговор са хрватском државом, у којем се каже да су имовина и непокретна добра СПЦ које она користи у Хрватској материјално и културно добро Хрватске, а не неке друге државе", појаснио је Марковић.

У Хрватској, каже Премијер, живе грађани српске националности који имају потписан уговор са државом, гдје су вјерски објекти културно добро државе. Питајући зашто би Црна Гора била изузетак, предсједник Марковић је рекао да се овдје жели монопол и да је намјера да се релативизује суштина црногорске државе и њена слобода и независност.

Предсједник Марковић је говорио и о односу са Србијом, констатујући да су односи са овом државом, не нашом кривицом, најлошији од обнове независности.

"Што се тиче Србије, њих желимо као поузданог и успјешног сусједа, да о питању разлика разговарамо на државном нивоу, а не преко медија и програмираних аналитичара и интелектуалаца", рекао је Марковић.

Он је поручио да неће дозволити Србији да се мијеша у унутрашња питања Црне Горе, да је морају гледати као суверену државу и схватити да је она самостална.

Паљење црногорске заставе у Београду је, рекао је предсједник Марковић, јасан однос према држави Црној Гори и њеном праву да суверено одлучује о унутрашњим питањима. Насупрот томе, у Црној Гори до сада није забиљежен ни један случај скрнављена симбола државе Србије.

Коментаришући критике да нема Срба на руководећим позицијама, предсједник Марковић је указао да су у Скупштини Црне Горе посланици који се изјашањавају као Срби, да просрпске партије врше власт у неколико општина али и да је Црна Гора, у економском смислу, велико тржиште за Србију. Осврнуо се на чињеницу да у Црној Гори послују бројне компаније из Србије, те да у нашој земљи током љетње сезоне ради око 10.000 сезонских радника из те државе.

"Узмимо податак да је просјечна плата око 500 еура, мјесечно то је пет милиона. За четири мјесеца то је близу 25 милиона", рекао је предсједник Владе Црне Горе.

КАБИНЕТ ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ