Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе РЦГ Жељка Штурановића часопису'' ЦГ Економист''

Датум објаве: 04.09.2007 15:31 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


Влада ће до краја године припремити Национални програм за интеграцију (НПИ) Црне Горе у Европску унију. То је кључни документ у годинама које слиједе, који ће служити као средство координације реформи на путу ка ЕУ, бити основа за годишњи план рада Владе и служити као транспарентна и добро организована информација Европској комисији и чланицама ЕУ с једне стране, и црногорском друштву, с друге стране. НПИ ће обухватити период 200812. у којем ће бити дефинисане кључне реформе неопходне за унутрашњу припрему Црне Горе за преузимање обавеза које проистичу из будућег пуноправног чланства у ЕУ, каже премијер Жељко Штурановић у интервјуу за ЦГ Економист.

Црна Гора има лидерску позицију у региону, па и шире, истиче премијер и указује да је наша земља и даље изузетно атрактивно инвестиционо подручје и по тренду раста инвестиција.
"У првих шест мјесеци уложено преко 280 милиона еура страних инвестиција, па са сигурношћу можемо очекивати да се премаши планирани ниво од 400 милиона еура. У порасту је и регистрација иностраних фирми, које желе да улажу у Црну Гору, а подаци говоре да је крајем 2006. године регистровано 3.070 таквих фирми."

Штурановић указује да је ОЕЦД-ов финални извјештај индекса инвестиционих реформи позиционирао инвестициону, пореску, регулаторну и политику јачања административних капацитета на високом нивоу, с препоруком да се у наредном периоду напори усмјере на још ефикаснију борбу против корупције, даљу промоцију инвестиција и јачање политике конкуренције.

Колико сте задовољни страним улагањима у Црној Гори?

-Влада је усвојила Стратегију за подстицање страних директних инвестиција и либерализацијом законске инфраструктуре учинили подстицајним амбијент за улагање ино капитала. Црна Гора је и даље изузетно атрактивно инвестиционо подручје и по тренду раста инвестиција, како на укупном нивоу, тако и по глави становника, има лидерску позицију у региону, па и шире. То потврђује и добра позиционираност Црне Горе у угледним и референтним иностраним часописима. У прошлој години остварен је висок ниво прилива страних инвестиција у износу од 645 милиона
еура и тај тренд је настављен у овој години, тако да је у првих шест мјесеци уложено преко 280 милиона еура страних инвестиција, па са сигурношћу можемо очекивати да се премаши планирани ниво од 400 милиона еура.
Осим куповине некретнина и улагања у туристичке капацитете очекујете ли снажније инвестиције и у другим областима?

- Иако је преко трећине страних директних инвестиција у 2006. години уложено у некретнине, постоје реална очекивања у погледу валоризације амбициозних инвестиционих планова ових инвеститора и потпунијег дејства мултипликативног ефекта по том основу.

Предстоји интензивна активност на реализацији значајних развојних и инфраструктурних пројеката у области путне инфраструктуре, на реализацији регионалних пројеката у области водоснабдијевања, пројеката одлагања чврстог отпада и третмана отпадних вода, очувању заштите животне средине, као и у области локалне инфраструктуре. Очекујем повећање интереса иностраних инвеститора за улагања на подручју мање развијених општина, што је од посебног значаја за постизање уравнотеженијег регионалног развоја.

Тим економиста недавно је Влади доставио трећу верзију агенде економских реформи, коју Ваш коалициони партнер Социјалдемократска партија није подржала. Шта ће бити са том агендом?
- Још је у Агенди економских реформи, усвојеној марта 2005. године, која покрива развојни период до краја 2007. записано да ће, у средњорочној перспективи развоја, црногорска економија достићи ''висок степен усклађености домаћег законодавства, процедура и институција с правним поретком ЕУ, на стратешком путу придруживања. У међувремену, кроз усвајање веома амбициозног и захтјевног програма рада Владе за 2007. годину, а посебно након парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ,
та развојна стратегија постала је још јаснија.

Само у овој години, она подразумијева да Црна Гора, као независна држава треба да донесе свој Устав, читав сет нових законских прописа, нови просторни план, као и важне секторске стратегије, какве су нпр. стратегија енергетике и стратегија развоја саобраћаја. Све ове активности захтијевале су израду новог, средњорочног развојног документа.

Тај нови документ, који треба да дефинише развојни оквир Црне Горе у процесу имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ у периоду 2008-12. године, одлуком Владе из јуна ове године, биће Национални програм за интеграцију (НПИ), као кључни документ у годинама које слиједе, и који ћемо припремити до краја године. Овај документ неће служити само као средство координације реформи на путу ка ЕУ и основа за годишњи план рада Владе, већ и као транспарентна и добро организована информација Европској комисији и чланицама ЕУ с једне стране, и црногорском друштву, с друге стране, о планираним реформама. НПИ ће обухватити период 200812. у којем ће бити дефинисане кључне реформе неопходне за унутрашњу припрему Црне Горе за преузимање обавеза које проистичу из будућег пуноправног чланства у ЕУ.

У том смислу, свакако ће се поменута верзија агенде једним дијелом користити у конципирању одређених политика током израде НПИ, а користиће је и поједини ресори у Влади у дефинисању стратешких докумената у својој области. Иначе, о поменутој верзији агенде Влада није посебно одлучивала, нити је наш приступ да развојна питања и документе анализирамо полазећи од
ставова коалиционих партнера. Овакав став смо заузели на основу процјена у Влади, програмских приоритета у другој половини 2007. године и наших административних капацитета да те приоритете успјешно и на вријеме реализујемо.
СДП је неколико пута изнијела другачија мишљења од већинског у Влади. Може ли се то сматрати понекад противљењем министара смјерницама Владе? Да ли је Ваша Влада у кризи?
- Принципи и систем функционисања коалицоних Влада су познати и актуелна Влада је, поштујући изборну вољу грађана, конституисана и функционише на тим принципима. Повјерење мандатара које ми је дато обавезује ме, и као професионалца и као политичара, да са члановима Владе, те принципе поштујемо у максимално могућој мјери у датим околностима. Исто тако одговорност ове Владе и у институционалном, и у политичком смислу, захтијева добро осмишљену и дефинисану програмску активност, редовно праћење динамике и резултата реализованих активности. Оба та сегмента су под нашом пуном пажњом, одлуке углавном доносимо једногласно и са конкретним учинцима Владе сам задовољан. Сама чињеница различитог гледања на неке проблеме је недовољан аргумент за констатацију да је Влада због тога у кризи. Одлуке Владе, у највећој мјери, доносе се једногласно у атмосфери пуног уважавања и најбољих предлога и аргумената, без обзира од којег коалиционог партнера они долазе. Моја намјера јесте да, без обзира што сам потпредсједник ДПС-а, не дијелим чланове Владе по основу њихове партијске припадности, нити
цијеним квалитет понуђених рјешења по томе ко их предлаже, већ желим да Влада у највећој могућој мјери дјелује јединствено и доноси најбоље одлуке у интересу свих грађана и укупног развоја Црне Горе.

Циљ сваке Владе је повећање квалитета живота грађана. Шта је урађено на том плану?
- Свакако, један од приоритета Програма рада Владе је повећање квалтиета живота наших грађана. С обзиром да су посљедице свих претходних догађаја и транзиције у посљедњих петнаест година најдиректније осјетили, и не самоосјетили, већ и подносили наши грађани, нормално је да су њихова очекивања на том плану и највећа.
Повећање животног стандарда, смањење сиромаштва, јачање правне
сигурности, увођење државе у савремене међународне интеграције, наша су темељна опредјељења. Свјестан сам свих проблема и тешкоћа са којима се
данас суочавамо и да такво стање свакако није идеално, али исто тако сам увјерен да то није нешто што је специфичност Црне Горе. Са многим од проблема са којима се суочавамо, суочавају се и све земље које пролазе ове фазе развоја, као и далеко развијеније и организованије државе са већом демократском традицијом него што је има Црна Гора. Не узимајући то као
оправдање, наглашавам да ће ова Влада пуним капацитетом радити на превазилажењу тих проблема, а у најширем интересу свих наших грађана.
Побољшање квалитета живота је неминован процес и заиста улажемо максималне напоре за остваривање тог стратешког циља. Да резултате имамо говоре и конкретни подаци остваривања економске политике за текућу годину.
Кренули смо у реализацију низа капиталних инвестиција, од виталног значаја за развој Црне Горе, а о којима се већ дужи период говорило. Ту, прије свега, мислим на реализацију регионалног водовода, припрему и израду
просторне планске документације за почетак изградње ауто путева. Наставили
смо активности на даљој изградњи путног правца Рисан Никшић Жабљак,
изградњи локалне инфраструктуре, објеката у области здравства, школства и других објаката од значаја за побољшање услова и квалтиета живота наших грађана. Важно је напоменути да смо одржали макроекономску стабилност и обезбиједили даљу консолидацију јавних финансија. Друштвени производ расте
по стопи од 6,9 одсто, остварена је стабилност цијена и смањени трошкови живота. Смањен је и ниво јавне потрошње и учешћа јавног дуга у бруто друштвеном производу.Уредно се сервисирају буџетске обавезе из области социјалне и дјечје заштите и остварују позитивни трендови раста зарада и пензија. Настављен је тренд пада стопе незапослености, која је сведена на ниво од 12 одсто.
Динамично расту активности у дјелатностима од нашег развојног приоритета,
тако да, нпр. у туризму имамо пораст промета од 25 одсто и прихода између 25 и 30одсто.
Враћено је повјерење у банкарски систем, који је приватизован и консолидован, што потврђују подаци о порасту штедње грађана за 160 одсто у јуну у односу на исти мјесец прошле године, о динамичном расту депозита, уредном сервисирању обавезе старе девизне штедње према грађанима, као и паду каматних стопа.

На тржишту капитала у континуитету се остварју позитивни трендови, за првих шест мјесеци о.г. остварена је капитализација 5,6 мил еура и 440 мил
еура промета. Евидентно је да приватизована предузећа уз модерни и добро осмишљени менаџемент, измијену организационе структуре рада унапређују своју конкурентност и пословне резултате.
Неки експерти сматрају да Црна Гора треба да се сведе на микродржаву, чији
би се економски раст заснивао на страном капиталу. Да ли је то добар пут?
- Економски раст је процес коме тежи свака власт, независно од нивоа развијености и облика политичког система конкретне државе. То је готово подједнако важан циљ, како држава у транзицији и оних најмање развијених, економски политички и демократски најразвијених земаља. За реализацију крупних инфраструктурних пројеката, који би подстакли економски развој, ЦрнаГора нема сопственог капитала и ми га морамо тражити на тржишту капитала,
задуживањем код домаћих банака или у иностранству код међународних
финансијских институција (Свјетска банка, Европска инвстициона банка, Европска банка за обнову и развој). У основи сваког опредјељивања за конкретни модел су интереси оних који траже и оних који нуде средства, као и
могућности испуњавања обостраних обавеза. Од тога ће, у коначном, зависити да ли је то, или није, добар пут.
Проблем Црне Горе је и робни дефицит. Унија послодаваца је прије неколико дана позвала Владу да заштити домаће произвођаче од увозника.

- Проблем дефицита је већ дуго присутан и значајним дијелом је посљедица
структуре привреде, њене недовољне конкурентности на иностраном тржишту, а дијелом и тренутно снажног инвестирања и прилива иностраног капитала, по основу чега расту и потребе за већим увозом.
Ми смо стратешки дефинисали нужност јачања и подстицања извоза, гдје
запажене резултате већ почињу да остварују новоформирани производни
капацитети, као и субјекти у сектору услуга.
Агро буџет је у 2007 години већи за 23 одсто од буџета у претходној години и у готово цијелом износу је усмјерен ка јачању позиције пољопривредног произвођача, односно побољшању његове конкурентности. Ове године пољопривредни произвођачи су остварили двоструко већи извоз воћа и
поврћа него у претнодној години, тако да је за 6 мјесеци извезено 6.500 тона воћа и поврћа, а у цијелој прошлој години само 3.600 тона. У вријеме када тежите придруживању ЕУ и СТО, врло је непопуларно прибјегавати мјерама за обезбјеђивање нереалне конкурентности и заштите својих производа, али у том прелазном периоду, често и мимо воље и правила, се прибјегава таквим
мјерама. Због тога ће Црна Горе досљедно примјењивати све механизме
заштите од нелојалне конкуренције, који су дефинисани у Закону о спољној трговини.

Црна Гора је често била на мети критика због шверца, прије свега цигарета. Какво је сада стање у тој области?
- Влада Републике је у фебруару 2007. године усвојила Акциони план за сузбијање легалне трговине цигаретама и формирала оперативни тим за његову реализацију. Остварени су врло запажени резутлати на сузбијању кријумчарења цигарета, и повећању легалног промета цигарета, што јеповећало буџетске приходе од акциза на увозне цигарете са 965.268,89 еура у
првој половини прошле године на 3.988.039,73 еура крајем првог полугођа ове године, што са приходима од ПДВ-а и царина достриже износ од 5,7 милиона еура. Легализацијом тржишта ових поизвода расте и интерес свјетских
компанија за производњу цигарета, попут Филипа Мориса, који је недавно добио лиценцу велетрговца цигаретама, а у скоро се очекује и долазак још неких водећих произвођача и дуванских брендова. За шест мјесеци ове године на домаћем тржишту, продато је од стране регистроваих трговаца на велико укупно 524,5 тона цигарета, што је скоро двоструко више у односу на упоредни пеирод, док је промет само увозних цигарета, које су углавном биле предмет илегалне трговине, утростручен. На основу остварених резултата на легализацији промета дуванских производа надлежни органи процјењују да је у
релативно кратком периоду црно тржиште цигерета скоро преполовљено или смањено за 20 25 одсто, што потврђује и пораст буџетских прихода по овом основу.

Економско социјални савјет најважније тијело социјалног дијалога.
- Заиста придајем пун значај раду Економско социјалног савјета, као
трипартитној институцији у којој, преко својих представника, учешће имају
Влада, Вијеће савеза синдиката Црне Горе и Унија послодаваца. Јавности је
познато, да смо заједничким потписивањем Споразума то и потврдили, као и то
да смо имали пуну међусобну координацију и сарадњу ресорних министарстава
на дефинисању многих законских рјешења и свих питања која су иницирана од
стране ових партнера.Реформом радног законодавства и учалањењем у
Међународну организацију рада(МОР) прихватили смо, између осталог, обавезу
јачања социјалног дијалога и трипартизма, а наметнула се потреба доношења
посебног Закона о економско-социјалном савјету, којим би се дефинисали
предмет и начин рада, састав, надлежности и извори финансирања. Влада је
већ утврдила предлог тог закона и доставила га Скупштини на усвајање. Овим
законом уредиће се развој социјалног дијалога и трипартизма, као и јачање
социјалне кохезије у Црној Гори, јер је од изузетног значаја да Влада, њене
институције и локални органи управе поштују принципе репрезентативности,
независности, аутономије и немијешања у унутрашња питања синдикалних и
послодавачких организација, што је у складу са конвенцијама, препорукама и
стандардима МОР-а и ЕУ. Полазећи од принципа равноправности социјалних
партнера овим законом се Економско социјални савјет дефинише као
најважнија институција социјалног дијалога, обавезују представници
синдиката, послодаваца и Владе да на одговоран и конструктиван начин
обликују економско социјалну политику, што ће имати позитиван утицај на област рада, предузетништва, конкурентности и развоја црногорске економије, очување и поштовање социјалне димензије у приватизационом поступку и друга питања. Наша очекивања су да Економско социјални савјет својим дјеловањем допринесе суштинском и ефикасном социјалном дијалогу у Црној Гори, бржем рјешавању наслијеђених економско-социјалних проблема, убрзаном привредном опоравку и!
пуној интеграцији Црне Горе у ЕУ.

Нећу се кандидовати за предсједника
Да ли постоји могућност да се кандидујете за предсједника државе и ако
нећете да ли ја Ваша партија одлучила ко ће бити њен кандидат?
- О томе, најискреније, не размишљам. Једини мотив мог политичког ангажовања је да у границама личних могућности својим конкретним радом допринесем стварању услова да вријеме транзиције Црне Горе прође што безболније и са што мање негативних ефеката. Моје лично опредјељење, је да са позиције предсједника Владе радим у најширем интересу наших грађана, без обзира на њихову политичку, вјерску или етничку припадност и да јачањем институција стварамо повољан амбијент за економски и општи напредак Црне Горе и њено што брже прикључивање ЕУ. Питању избора
кандидата за предсједника Републике у нашој партији, прилазимо веома озбиљно и са тежњом да испоштујемо сва демократска начела и принципе, Статут и друге политичке одлуке ДПС-а. Као што је познато, ДПС је партија са
широким кадровским потенцијалом и развијеном организационом структуром и она
ће у наредним мјесецима, у процедури предвиђеној Статутом, донијети одлуку о
свом кандидату на предсједничким изборима. Желим да истакнем да, актуелни
предсједник Републике, успјешно, квалитетно и референтно обавља своју функцију.
Нови Устав наредних мјесеци?
- Чврсто вјерујем да ћемо у наредних неколико мјесеци добити први Устав
независне Црне Горе.Вјерујем да су у протеклом периоду, на конструктиван и демократски начин издискутована нека отворена питања и да слиједи конкретизација текстуалног садржаја, поступка и начина усвајања највишег правног акта. Мислим да то морамо урадити што ефикасније и рационалније из
више разлога, а истичем само три. Прво, неопходно је да Црна Гора што брже своју независност уобличи и дефинише највишим правним актом. Друго, доношење новог Устава је услов за припрему и усвајање низа стратешких законских прописа. И треће, било би веома добро да нашој домаћој и
међународној јавности покажемо да смо способни да, без обзира на постојеће
политичке разлике, обезбиједимо шири договор о најважнијим питањима ове државе. Парламент је најбоље мјесто за доношење тако важног документа.
Скупштинска процедура је најбољи пут за постизање договора између опозиције и власти. Оптимиста сам да се Устав може донијети најмање двотрећинском већином у Скупштини и да треба искористити све могућности да се у договору парламентарних политичких партија то и обезбиједи. У противном, уколико се мој оптимизан покаже нереалним, законом је предвиђен и други начин за доношење устава, а то је референдум.

Повећање цијене електричне енергије свакако ће се одразити на укупно повећање цијена, али не у мјери да угрози цјеновну стабилност. При оваквим
трендовима нереалне су процјене о могућем ''социјалном удару'', каже за ЦГ Економист премијер Жељко Штурановић, коментаришући опасност социјаланог удара услијед наглог раста цијена.
Премијер подсјећа да је Влада својим посебним програмом мјера заштитил оне категорије становништва које би могле доћи под удар таквог повећања
цијена струје, што говори да Влада са посебним опрезом прати тај сегмент од утицаја на стандард наших грађана.
Свједоци смо свакодневних поскупљења. Многи се плаше и социјалног удара.
Шта Ваша Влада може да учини да га спријечи?
- Не бих се сложио са Вашом коснтатацијом. У континуитету задњих година остварујемо макроекономску стабилност, а то ће рећи и цјеновну стабилност.

Кретање цијена је у дефинисаним планским оквирима и Влада са посебном пажњом прати кретања у том сектору. У јуну су цијене на мало повећане за 0,2 одсто у односу на мај, док је то повећање у односу на јун 2006. године 2,2 одсто, а у комулативном исказу за 0,2 одсто. Трошкови живота били нижи
за 0,6 процената у односу на претходни мјесец, а у односу на јун из прошле године повећани су за 1,6 одсто. Индикатор постепеног раста животног стандарда је и повећање зарада. Тако
је просјечна зарада без пореза и доприноса у јуну мјесецу исплаћена на нивоу од 335 еура, а поторшачка корпа је била на нивоу од 281,5 еура.

При оваквим трендовима нереалне су процјене о могућем ''социјалном удару''. Вјерујем да при томе своју констатацију заснивате на посљедњем повећању цијена електирчне енергије. Тај раст ће се, свакако, одразити на укупно повећање цијена, али не у мјери да угрози цјеновну стабилност. Влада је својим посебним програмом мјера заштитила оне категорије становништва које би могле доћи под удар таквог повећања, што говори да са посебним опрезом пратимо тај сегмент од утицаја на стандард насих градјана.