Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић гостовао у емисији "Полиграф" - ТВ Б92

Датум објаве: 04.04.2006 11:50 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


Референдум и после њега

Мило Ђукановић: Имао бих заиста озбиљан проблем када би требало сада да неког убјеђујем у то да је рационалније да Србија и Црна Гора остану у оваквој заједници каква је данас. Чини ми се да је најкрупнији аргумент тај да смо 15 година експериментисали у различитим формама двочлане заједнице и да оно што је заједнички именилац тих експеримената јесте да су Србија и Црна Гора озбиљно заостале у остваривању онога што су наши стратешки национални интереси

Гост: Премијер Црне Горе Мило Ђукановић
Водитељ: Југослав Ћосић

Господине Ђукановићу, у тренутку када разговарамо остало је још нешто више од месец и по дана до референдума о независности Црне Горе. Да ли су све најважније ствари усаглашене између два блока у Црној Гори?

Ђукановић: Мислим да јесу. Као што знате, иза нас је један период напорних преговора власти и опозиције уз посредовање представника из ЕУ, и мислим да смо дошли до усаглашених решења за најважније пропозиције које би требало да опредјеле демократски карактер црногорског референдума. Дакле, очекујем да ће такав бити и епилог референдума и да ће резултат бити резултат који ће поштовати све стране у Црној Гори и Међународна заједница.

Б92: Оно што ипак доста забрињава људе који гледају са стране, а и многе у Црној Гори, и ово што се види јесте да још увек постоји једна доста снажна атмосфера непријатељства, неретко и језик мржње, рекао бих чак и оптужби и провокација. Како је могуће да две стране у Црној Гори и даље не разговарају директно? Па, разговарају Палестинци и Израелци, разговарају многи у свету, а два блока у Црној Гори само посредством Европе.

Ђукановић: Вјероватно би то питање било правилније усмерити ка другој адреси, ка представницима опозиције, за које знате да су били категорични да не желе непосредан дијалог са влашћу. Наспрам тога, власт је била и данас је спремна да одмах разговара са опозицијом непосредно о свим питањима. Без много околишања представницима ЕУ сам саопштио да нијесам радостан зато што их видим у том процесу, јер не мислим да је Црна Гора до те мјере сукобљено друштво да би јој требали помиритељи са стране. Био сам увјерен да се можемо договорити са опозицијом о пропозицијама без било каквог посредовања. Опозиција је жељела посредника, као резултат тога добили смо пропозиције са којима се и опозиција сагласила. И ако је то била цијена да једно тако важно питање, какво је питање државног статуса, разријешимо по правилима која ћемо поштовати и једна и друга страна, нека то буде та цијена.

Б92: У реду, али Ви сте сигурно свесни да је увек већа одговорност оног ко је јачи. Ви сте тренутно, мислим на Ваш блок, просто на власти, и у позицији сте да можете много снажније да диктирате и начин преговора и интонацију за климу у друштву уопште. Зар не видите у том смислу одговорност владајуће коалиције?

Ђукановић: Апсолутно. Дакле, ја мислим да је увијек већа одговорност на ономе ко је снажнији, и због тога смо више пута прије него што су почели преговори уз посредовање ЕУ нудили да сједнемо за сто, да разговарамо о пропозицијама, наравно са спремношћу да учинимо уступке који се од власти очекују.

Б92: А Ви сте прво њих поменули, због тога Вас питам.

Ђукановић: Нажалост, нијесмо дошли у ситуацију да разговарамо о томе, јер је друга страна била категорична да не жели почетак разговора. Не можете им саопштити вашу спремност да учините одређене уступке, који се очекују од власти, уколико они не желе да разговарају. На првом разговору који смо имали са представницима Европе управо сам без било какве инспирације са стране предочио то што сам сада и вама казао. Казао сам и господину Лајчаку, мислим да је био и ваш саговорник у некој од претходних емисија, и то може потврдити. Дакле, ја знам да се од нас као јачих очекују уступци, и желим да знате да смо ми на те уступке спремни јер смо свијесни одговорности за организацију референдума, који не би смио бити једностран. На неки начин та дилема око државно-правног статуса Црне Горе лебди над Црном Гором готово читав вијек, и ако желимо да је на прави начин скинемо са дневног реда, без неких сијенки које би остале и које би оптерећивале будуће генерације, наш интерес је да што више људи учествује у том процесу, дакле да учествује и опозиција. И због тога смо, понављам, били спремни на уступке и учинили смо уступке веома значајне, претпостављам да сте о њима информисани.

Б92: Сигуран сам да бројни разговори које имате ових дана као премијер црногорске Владе почињу са питањем Који су најважнији разлози за независност Црне Горе? Хајде да покушамо да поставимо ту ствар другачије, баш зато што сте Ви лидер те опције. Волео бих да овај пут направимо изузетак и да Вас питам управо супротно Који су разлози за заједничку државу? Да ли Ви као политичар, као председник Владе видите и јаке разлоге за заједничку државу?

Ђукановић: Недавно сам био у прилици да разговарам са једним вашим колегом на ту тему, и на његово питање да ли је блок за независност у некој стартној предности у односу на други блок, казао сам: Да, чини ми се да имамо здравију идеју, и то је основна предност коју ми имамо. И додао сам у том одговору, и желим да на тај начин одговорим на ваше питање: Имао бих заиста озбиљан проблем када бих требао сада да неког убјеђујем у то да је рационалније да Србија и Црна Гора остану у оваквој заједници каква је данас. Чини ми се да је најкрупнији аргумент тај да смо 15 година експериментисали у различитим формама двочлане заједнице, и да оно што је заједнички именитељ из тих експеримената јесте да су Србија и Црна Гора озбиљно заостале у остваривању онога што су наши стратешки национални интереси. Ја не мислим да су сви разлози само у институционалним аранжманима, било да је реч о СРЈ или о СЦГ, али мислим да је добар дио нашег заостајања на путу до наших европских циљева генерисан управо из те слабости. Значи, то је кључни разлог због чега ја не вјерујем да је могуће ефикасно, рационално задовољити оно што су стратешки национални интереси Србије и Црне Горе у двочланој заједници, и због тога се залажем да и Србија и Црна Гора преузму пуну одговорност за своју европску будућност кроз остваривање независности и међународно-правног субјективитета обје државе.

Б92: Често сте и претходних месеци говорили о том разлозима, и сигурно ћете пуно пута говорити до референдума, да се у овом тренутку што се тог питања тиче зауставимо. Оно што је веома важно јесте чињеница да Србија и Црна Гора, грађани Србије и Црне Горе имају веома снажне заједничке интересе, који су везани за приватну својину, за лечење, за телекомуникације, за кретање људи. Шта је то што се сигурно неће променити након референдума, независно од тога какав његов резултат буде?

Ђукановић: Оно што бих желио да вам кажем јесте једна јасна позиција црногорске стране. Ми не предузимамо иницијативу за остваривање независности Црне Горе са намјером да отежамо живот грађанима Црне Горе и Србије, нити привредним субјектима у Црној Гори и у Србији. Дакле, наша идеја је управо супротна, да олакшамо живот и грађанима и привредним субјектима и да доведемо до бржег остваривања онога што су стратешки национални интереси. Управо у том циљу понудили смо Србији да већ у сусрет референдуму у Црној Гори направимо договоре око неких најважнијих питања, која можда данас производе зебњу код једног дијела јавности Србије и Црне Горе, нека од тих питања сте и ви поменули у оквиру овог вашег питања. Као што знате, Србија је одговорила негативно у односу на такву нашу иницијативу. Шта је наш одговор на такав став Србије? Мислим да он веома убједљиво говори о чистоти наших намјера у нашим односима са Србијом, ми смо казали: Макар једнострано у првом тренутку ми ћемо донијети декларацију у Парламенту, којом ћемо као Црна Гора гарантовати грађанима и привредним субјектима Србије сва она права која су имала и у постојећој Државној заједници. Кад кажем макар једнострано, ја вјерујем да ће након што Црна Гора постане независна на референдуму Србија прихватити разговор, да ћемо ускоро након тога као цивилизоване државе направити споразуме онакве какве су рецимо направили Словачка и Чешка опет у сусрет договорном раздвајању, у њиховом случају без референдума него одлукама њихових Парламената.

Б92: Господине Ђукановићу, да ли црногорска Влада има јасну слику о том дану после, дану након референдума у односу на његов резултат?

Ђукановић: Наравно, као одговорна Влада не само да размишљамо него и радимо веома предано на припреми свега онога што ће бити први потези након остварене независности, након сондаже онога што су обавезе различитих државних органа. Ми смо сада и на нивоу Владе направили један прегледан документ свих обавеза на које би Црна Гора морала одговорити већ 22. маја. Могу казати да се на неки начин те обавезе могу сврстати у обавезе у три равни. Прва обавеза је обавеза према ЕУ. Дакле, желимо да већ 22. маја наставимо интензивне разговоре са ЕУ да не би произвели ни један дан закашњења у закључивању споразума о асоцијацији и стабилизацији, који је, као што знате, планиран да буде закључен новембра мјесеца ове године. Исто тако, спремни смо да већ 22. маја сједнемо са Владом Србије и да разговарамо о томе да оно што смо ми једнострано преузели кроз нашу парламентарну декларацију сада претворимо у споразум, којим ћемо изразити вољу обје Владе на наше међусобне односе у области образовања, здравства, преласка граница и другим осјетљивим питањима дефинишемо у интересу грађана Србије и Црне Горе. И трећа раван је она унутрашња црногорска раван, гдје планирамо да уложимо много напора да се превазиђе та подјела на коју сте указали у једном од ваших претходних питања, да елиминишемо осјећај побијеђеног и пораженог у Црној Гори, да просто сви заједно схватимо да је Црна Гора кућа која треба да буде у интересу свих њених грађана, и да покушамо да обезбједимо ту политичку енергију и власти и опозиције за реализацију ова два претходно постављена циља добрих односа са Србијом и интензивног напретка ка европској адреси.

Б92: Ако се мање од 50 посто грађана Црне Горе изјасни за независну Црну Гору, како ћете се онда понашати? Да ли ће то бити испред Вас, испред Србије и Црне Горе нови период мрцварења у савезној држави, у којој ће Црна Гора нерадо учествовати а онда са стране говорити о томе да то није функционална држава?

Ђукановић: Наравно да размишљамо и о таквом епилогу, без обзира што смо велики оптимисти када је у питању референдумски исход. Оно што је јасно је да изборни референдумски процеси увијек носе дозу неизвјесности, дозу ризика и треба размишљати и о другој опцији. Ја мислим да о тој опцији треба више да размишљају заговорници заједничке државе. Ја не вјерујем да је могућ такав епилог, али ако би се он догодио...

Б92: Али, Ви ћете и даље бити премијер и након 21. маја.

Ђукановић: Да, али као што знате, у Црној Гори су иначе предвиђени неколико мјесеци иза тога редовни парламентарни избори. Тако да, мислим да би у случају таквог епилога било логично одмах заказати изборе.

Б92: Хоћете ли расписати ванредне парламентарне изборе ако опција за независну Црну Гору буде добила мање од 50 посто гласова?

Ђукановић: Што се мене тиче, ја сам апсолутно заговорник таквог става, и то би био мој предлог председнику републике, који је овлашћен да то уради, да је јасно изражена воља грађана Црне Горе у корист заједнице, да је на такав начин актуелној власти у Црној Гори ускраћено повјерење, и да сматрам да треба у интересу складног функционисања система и логичног преузимања одговорности од оних који су добили подршку на референдуму убрзати изборни процес и обезбједити да органи власти што прије профункционишу пуним капацитетом.

Б92: Једна од Ваших последњих изјава унела је, морам да кажем, доста велико узнемирење и зебњу, а то је била изјава која је везана за могућ проценат од 54,5 па потом 54,9 процената. Рекли сте: Нереално је очекивати да резултат од 54,9 осујети самосталност, при том сви врло добро знамо да је веома често од исхода важнији начин на који се до исхода долази и да су важна правила и процедуре. Знате, ово некако личи на договор Играмо утакмицу, па ко победи иде даље, али онда Ви победите 4:3 и ја кажем Е, тесно сте победили, ипак ћу ја да идем даље.

Ђукановић: Нешто као избор за пјесму Евровизије?

Б92: Па рецимо, с тим што су ту изгледа многе ствари биле договорене, али имаћемо времена можда и о томе да кажемо.

Ђукановић: У реду, разумео сам ваше питање и желим да одговорим на њега. Значи, апсолутно вјерујем у нашу способност да остваримо побједу изнад 55 посто.

Б92: Ја Вас питам за проценат од 54,9.

Ђукановић: Желио сам да вам само мало појасним ту изјаву, значи она се логично наслања на мој претходни одговор. Ја сам вам у претходном одговору казао да би се о будућем уређењу односа Србије и Црне Горе требала бринути нова власт у Црној Гори и актуелна власт у Србији. На тај начин вам потпуно јасно саопштавам свој став, да ја не мислим да је 22. маја могућ овакав институционални аранжман у односима Србије и Црне Горе. Дакле, увјерен сам да је 22. маја могуће да имамо двије независне државе или је могуће да имамо једну типичну централизовану федерацију, која би због диспропорције њених чланица логично временом, и то у кратком времену тендирала ка унитаризацији. Дакле, оно што је извјесно 22. маја се мора промјенити државни статус Црне Горе, било ка независности, било ка чвршћој везаности за заједничку државу, значи отуда дилема коју сам поставио. Дакле, ако кажемо да 54,9 посто није довољно за промјену државног статуса у једном правцу, да ли смо у праву и да ли смо задовољили демократски стандард ако кажемо да је 45,1 посто довољно процената за промјену државног статуса у другом правцу? Јер, дозволите, понављам вам, нема статуса кво, иде се у чвршћу заједницу. Да ли је неко уопште и у Црној Гори и у свијету спреман да прихвати мандат да са подршком од 45,1 посто, теоријски претпостављеном, одговарам директно на ваше питање, прихвати политичку одговорност да своју државу води са том подршком у неком другом правцу? Ја лично на то никад не бих пристао.

Б92: Да, али правила су правила. Знате, и други референдуми су добијани и изгубљени са разликама од 0,5, од један посто итд. Чему онда правила, господине Ђукановићу?

Ђукановић: Само да се разумјемо, указујем на специфичност. Дакле, код овог референдума ми немамо статус кво као алтернативу претпостављеној независности, јер Европа је рекла да статуса кво нема, имате независност или имате чврсту заједницу. Зато смо упозоравали да није добро постављати оваква правила, али хоћу да вам потврдим, правила су постављена, прихваћена су у црногорском Парламенту, власт ће их поштовати, нема никакве дилеме. Власт ће урадити, као што сам казао, све што је демократски и правно дозвољено да оствари побједу изнад 55 посто и да елиминише простор за арбитражу, који је по мом суду неопрезно ЕУ поставила прописујући оваква правила.

Б92: Према усвојеним правилима ако би за независну Црну Гору гласало 54,9 посто, Црна Гора би требало да крене према заједничкој држави са Србијом. То је та друга опција коју помињете, зар то није тако?

Ђукановић: То је тако према пропису који је усвојен у црногорском Парламенту, којег ћемо се придржавати, и као што сам казао, који нам представља снажну инспирацију да побједимо са више од 55 посто. Не бих волио да се нађем у позицији онога коме је Европа оваквим правилима понудила да се осјети побједником са 45,1 посто, и да са 45,1 посто подршке води Црну Гору у унитарну државу. Нипошто не бих за себе волио то јер мислим да бих погазио сва своја демократска увјерења и преузео тежак ризик пред историјом у Црној Гори, али нека о томе брину они други који су се залагали за оваква решења. Што се нас тиче, прихватили смо правила, идемо на побједу и остварићемо побједу изнад 55 посто.

Б92: Је л се неће десити да Црна Гора пође путем Словеније и Хрватске, можете ли то сад да нам кажете? Дакле, одлуке о осамостаљењу, па ко призна Црну Гору, призна, ко не призна, не призна.

Ђукановић: Када смо се опредјелили да прихватимо овај закон прихватили смо правила и све радимо да их испоштујемо. Значи, можете бити сигурни да ћемо ми поштовати правила која смо усвојили, а да ћемо на темељу тих правила остварити већину изнад 55 посто бирачког тијела.

Б92: Господине Ђукановићу, на легитимитет ових избора, а и он ће бити оцењиван од Међународне заједнице, сасвим сигурно утицаће начин на који је референдум организован и начин на који су кампање организоване. Да ли ће Ваш блок, с обзиром на то да влада у Црној Гори, користити државне ресурсе за кампању?

Ђукановић: Веома ћемо се пазити тога да се не догоди коришћење нити једног државног ресурса, да би на тај начин сачували чистоту и исправност референдумског процеса и одузели право на критику по том основу са друге стране. Мислим да је оно што је до сада урадила Влада врло убједљив показатељ наше намере да створимо регуларне услове за одвијање референдума. Малочас сам у одговору на једно ваше питање казао: Претпостављам да сте у току о томе какве уступке је учинила Влада. Као што знате, свака Влада, не само Влада Црне Горе, и због тога траје борба за власт, логично има одређене привилегије у односу на опозицију. Примјерено овом процесу те привилегије су се огледале у три области - у области финансирања, у области коришћења медијских права и у области структурирања тијела која треба да реализују референдум. У све те три области, не само у Црној Гори него и у другим европским државама, најчешће заступљени принцип је принцип пропорционалности, дакле принцип пропорционалан снази коју једна политичка партија или један блок има у Парламенту. Захваљујући уступцима које је учинила Влада ми смо у све ове три области остварили пуни паритет. Дакле, одрекли смо се привилегије коју смо имали као власт и казали да ћемо финансијске потенцијале користити апсолутно равноправно, да ћемо медијски простор користити апсолутно равноправно, и да ће референдумска тијела бити сачињена тако што ће бити обезбјеђен пуни паритет једне и друге стране. Дакле, ја мислим да смо на тај начин више него јасно демонстрирали нашу чврсту намјеру да не користимо неке стартне предности, које би се можда могле и оправдати и подразумјевати јер забога ипак смо ми побједили на изборима, и да смо створили услове за један равноправан старт у овој трци. Да ли је прилог равноправности ово правило које је прописала Европа, да је једној страни довољно 45 посто, а другој потребно 55 посто, отом потом, али смо и то прихватили и идемо у ту побједу.

Б92: Да ли је искоришћавање државних ресурса у сврху једне опције када Национални дневник у Црној Гори почиње причом о бракоразводној парници Вашег политичког противника Андрије Јовићевића, који је сад у опозицији, и тужбом његове супруге?

Ђукановић: Под број један, не знам да ли је тако почео Дневник на јавном сервису. А ако јесте, стицајем околности сијећам се тог питања, то је услиједило као одговор једног државног органа, дакле у овом случају МУП-а, чини ми се, или државног тужиоца, на оптужбу коју је претходног дана господин Јовићевић упутио да је приведен због изношења политичких ставова, а испоставило се да није приведен због изношења политичких ставова него по тужби, приватној тужби коју је поднијела посредством адвоката његова супруга због угрожавања њеног физичког интегритета. Дакле, сматрам потпуно легитимним да када један орган буде тако драстично и неистинито оптужен да је угрозио људско право било ког грађанина, у овом случају господина Јовићевића, да тај државни орган има не само право него обавезу да се заштити истином.

Б92: Господине Ђукановићу, као део кампање појављује се фамозни документарни филм о покушају да се купи један глас за независну Црну Гору. Зашто сте тај филм назвали јефтином петпарачком причом?

Ђукановић: Па, због тога што је то заиста јефтина петпарачка прича. Дакле, ријеч је, као што знате, о намјери једног човијека који је повријеђен тиме што је изгубио свој статус у МУП-у кренуо у освету против државних органа Црне Горе, наговорио своју двојицу сусједа да иду код његовог рођака, и да том његовом рођаку понуде неку помоћ да би га политички преобратили и навели на гласање за независност, претходно, претпостављам, у договору са рођаком он је монтирао камере и све то снимио и емитовао. И на шта вам то личи?

Б92: А како све то знате, господине Ђукановићу? Тај случај је и даље у суду, ако се не варам.

Ђукановић: Па, како не знам када је већ било неколико конференција за штампу, на којима је...

Б92: Добро, али суд утврђује чињенично стање. Колико знам, они су били у истрази, пуштени су да се бране са слободе, суд се у овом тренутку тиме бави.

Ђукановић: У праву сте, суд ће свакако о томе рећи коначан суд, али...

Б92: Јесте Ви пренели став суда или свој став?

Ђукановић: Не, поменуо сам оно што су досадашња сазнања органа који се баве истрагом. Не знам да ли сте у току, прије пар дана је била конференција за штампу на којој је пуштена не само та видео касета него и аудио касета, у којој је господин о којем је ријеч вршио инструктажу својих сусједа како да то ураде. Према томе, он се очигледно бавио снимањем и себе и својих саговорника у форми хобија, и то је нађено, као што претпостављате, регуларним претресом његових станова у тренутку када се он нашао у притвору, и данас то служи као материјал о којем ће суд вјероватно врло ускоро казати своју ријеч. Ја сматрам да је у питању један догађај којем је већ дато претјерано политичке и медијске пажње. Ја сматрам да то треба да буде предмет пажње надлежних државних органа, државног тужиоца и судова. И мој апел ево и овом приликом јесте да се само што брже поступи у том предмету, јер мислим да то може бити веома благотворно и превентивно у односу на евентуално нека слична понашања неких других људи.

Б92: Оно што сасвим сигурно није петпарачки и оно чему није дато, чини ми се, довољно пажње јесте питање Шта је то Василије Мијовић, о коме Ви говорите, радио седам година или осам пуних у Агенцији за националну безбедност Црне Горе? И како то да је неко ко је много пута помињан у Хашком трибуналу од неколико различитих сведока, неко ко се налази у близини злочина против цивилног становништва, неко ко је био припадник црвених беретки, неко ко је правоснажно у Србији осуђен због саобраћајне несреће у којој је прошао кроз црвено светло и у којој је страдало двоје људи, дакле како неко таквог профила може седам година да ради у МУП-у Црне Горе, да неколико година буде саветник за резервни састав министра полиције Црне Горе и неко ко може са Вама да се слика и да онда те фотографије буду објављене у часопису?

Ђукановић: На многа од тих питања не би требало да ја дам одговор. Дакле, зашто неко ко има правоснажну судску пресуду у Србији није у затвору...

Б92: То је вероватно најмање важно од свих ових питања.

Ђукановић: Па, то је ипак највише важно јер је то једино чињеница од свега овога о чему смо говорили, све остало је у форми сумњи. И сами сте рекли више пута помињан у разним свједочењима пред Хашким трибуналом, али колико је макар нама овдје познато је да против њега није покренута никаква оптужница ни пред Хашким трибуналом, нити пред државама којима би Хашки трибунал могао уступити неке од предмета за које сам није заинтересован.

Б92: Он је, господине Ђукановићу, радио у служби која је сигурно све о њему знала, радио је у Агенцији за националну безбедност, која би морала... Знате, кад се људи пријављују на конкурс за портире, за ноћне чуваре пролазе одређене провере и контроле. Тешко је поверовати да црногорска државна безбедност није о господину Мијовићу ништа од овога знала.

Ђукановић: Не, ја не кажем да није знала, ја покушавам само да вам дам одговор на ваше питање Зашто тај човек данас није на издржавању казне, ни данас након што га је МУП Србије тражило од МУП-а Црне Горе? Али, дио вашег питања је био Шта је радио у Агенцији за националну безбједност? Колико ја знам, ништа. Сјећам се времена када је Василије Мијовић примљен у МУП, примљен је на молбу личну, дакле не нипошто на било чији захтјев, како то данас интерпретира...

Б92: Јесте му Ви помогли да добије посао, као што он тврди?

Ђукановић: Примљен је на молбу да буде распоређен на рад након што је изгубио неку позицију коју је имао у Србији, и након што је била угрожена његова егзистенција у Србији. С обзиром на његове недостатне стручне квалификације, распоријеђен је у МУП. Нијесам, морам да признам, ни знао на којој позицији се налази, знам свакако да је то била измишљена позиција, јер колико знам за све то вријеме није ни долазио нигдје на посао нити је ишта конкретно обављао.

Б92: Измишљена позиција саветника за обуку резервне полиције министра полиције?

Ђукановић: Ма, то је овако вјероватно забиљежен опис радног мјеста у систематизацији. Питали сте ме шта је радио, ја вам кажем да није радио ништа. И у неком тренутку када се кренуло у озбиљнију рационализацију МУП-а и Агенције за националну безбједност, и када се кренуло у смањивање број запослених, наравно да се пошло прије свега од оних који нијесу радили ништа и који су имали већ довољно и неких других професионалних грешака, пропуста, непрофесионалног односа итд, због чега је он изгубио посао, што је било потпуно логично, а након тога је услиједила његова потреба да се оваквим операцијама свети МУП-у или можда мени, потпуно ми је свеједно право да вам кажем.

Б92: А јесте ли интервенисали, као што он тврди, да он добије посао? И да ли је учествовао у кампањи на изборима?

Ђукановић: Онолико колико ја знам, вјерујте ми, не знам да је он учествовао ни у једној кампањи. Дозволићете ми ипак да у кампањама озбиљних политичких партија, а ја држим да сам на челу једне озбиљне политичке партије која већ 15 година остварује побједе на политичкој сцени Црне Горе, учествују врло озбиљни и политички профилисани људи, у сваком случају то није господин Мијовић. Да сам ја мислио да он може да буде политички користан, он би нашао посао негде друго а не би био на измишљеном радном мјесту у систематизацији МУП-а. Питали сте ме да ли сам помогао, на неки начин да, сад ћу вам казати и како. Многи људи у Црној Гори, оној маленој Црној Гори, у задовољењу својих интереса траже пречицу да би дошли до председника републике, Владе, овог или оног министра итд. Тако је и господин Мијовић дошао код мене да ми саопшти своју злекуду судбину, како је остао без посла у Србији, без подршке, како је угрожена његова егзистенција, да би ме замолио да ли могу да му помогнем да добије неки посао. Ја сам заиста, као и у много других случајева, вјерујте ми, у хиљадама других случајева написао кратак допис министру унутрашњих послова, да ми се обратио тај и тај грађанин и да погледа да ли има могућности да му обезбједи неко радно мјесто, ни слово више од тога нити сам, понављам вам, од тог дана до данас знао на ком се радном мјесту налази. Наравно, данас сам био у прилици да у овој политикански функционализованој причи сазнам како није он тражио посао него сам га ја молио да ради за нас да би учествовао у политичким кампањама. Познајући оно што је његов ауторитет управо у крају одакле он потиче, вјерујте ми највећа корист је била да се уопште не појављује нити у једној од тих кампања, као што је и данас потпун промашај у читавој овој операцији названој Зета филм управо то што се господин Мијовић види у кадру. Тог тренутка када се он указао у кадру јасно је о чему се ради, и није потребно заправо никога више убјеђивати да је ријеч о петпарачкој обавештајној причи, као што сам и казао.

Б92: У реду, још само на тренутак да се вратим на питање на које нисам, чини ми се, добио јасан одговор. Господине Ђукановићу, Ви сте председник Владе Црне Горе, Ви добијате најповерљивије информације када су у питању догађаји у Црној Гори, када је у питању безбедност Црне Горе. Сигуран сам да знате да је заштићени сведок Ц025 у Хагу сведочио како је господин Мијовић радио са краденим аутомобилима и у тај посао увео вође Земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума, да је био један од ретких припадника црвених беретки који је успео да без икаквих последица и консеквенци и оптужби прође све ратове у којима је учествовао, а то је трајало неколико година. Моје питање је Зашто је човек таквог профила, иако сте Ви малочас рекли да он није правоснажно осуђен, примљен у службу једне демократске државе каква је Црна Гора, каквом Ви желите да представите државу у којој сте премијер?

Ђукановић: Одговорићу вам врло директно. Значи, нијесам уопште одслушао свједочење тог заштићеног свједока о којем сте говорили, као што нијесам испратио ниједан минут са суђења у Хагу било коме. Просто, то је тема која ме не занима и за коју никад нисам имао времена. Друго питање: Како се такав човек обрео у МУП-у? Претпостављам да је одговор да све то о чему ви говорите се догодило након његовог заснивања радног односа са МУП-ом Црне Горе. Ја мислим да се то заснивање радног односа могло догодити 96-97. године...

Б92: Крај 97. године, чини ми се почетак 98.

Ђукановић: Колико се сјећам, био сам и тада предсједник Владе, а ја сам октобра 97. године већ постао председник републике, тако да је то ипак било вјероватно 97. године, претпостављам да су се ова свједочења касније догодила. И вјерујте ми, Василије Мијовић је једна потпуно маргинална појава у односу на коју као председник Владе и републике се никада не бих освртао.

Б92: Али сте се сликали с њим.

Ђукановић: Вјероватно ћете данас наћи моје фотографије са макар сто хиљада људи. Недавно сам гледао неке фотографије са дочека Нове године, она фотографија је опет са неке прославе. Значи, ако ми приђе човијек и пита ме да ли се може фотографисати са мном, није се догодило да кажем не. Сада је питање укуса васпитања, културе, коректности човијека да ли ће ту фотографију касније да раби по медијима. Што се мене тиче, не стидим се ничега, увијек ћу као јавна личност прихватити молбу било кога да се фотографише са мном.

Б92: Господине Ђукановићу, на шта конкретно мислите кад кажете да се Србија брутално меша у референдум у Црној Гори? Шта то Србија или део Србије, да тако кажемо прецизније, српска Влада или премијер Србије чини па да изнесете једну тако тешку оптужбу?

Ђукановић: Премијер Србије узима наводне спискове црногорских држављана и односи их господину Солани на сто, са очигледном намјером да утиче на измјену изборног и референдумског законодавства Црне Горе и да обезбједи већи уплив грађана Србије са црногорским држављанством на рјешавање државно-правног статуса Црне Горе. Након тога људи из најближег окружења господина Коштунице потпуно јасно у више наврата саопштавају да је црногорски државни статус питање у односу на које Србија не жели да буде индиферентна, из чега тумачим да је заинтересована и да жели да буде инволвирана.

Б92: Па, једна трећина грађана Црне Горе се изјашњавају као Срби, господине Ђукановићу, природно је да...

Ђукановић: Да ли мислите да је то разлог због чега би Србија требало да решава државни статус Црне Горе?

Б92: Не, само кажем да можда не треба да буде индиферентна.

Ђукановић: Наравно, али подсјетићу вас како је то изгледало када се Србија са истим мотивом мијешала у рјешавање државног статуса Хрватске и Босне. Или да направимо паралелу Да ли мислите да је Русија требало да се умијеша у рјешавање државно-правног статуса екс совјетских република због тога што је 30 милиона Руса остало изван граница Русије? Ја мислим да је Србија таквим мијешањем у случај Хрватске и Босне нањела велику штету управо српском народу који је живјео у тим републикама, данашњим државама. И зато сам очекивао да Србија неће направити исту грешку када је у питању Црна Гора, и да јој то неће бити образложење због чега жели да води активну политику у дефинисању државног статуса Црне Горе.

Б92: Немам намеру да браним премијера Србије, али он није носио спискове Црногораца који живе у Србији. Премијер Србије је однео информацију о броју грађана Црне Горе који живе у Србији, не спискове и не имена.

Ђукановић: Са којим мотивом? Дакле, са мотивом да покуша да за те људе издејствује право да одлучују о државно-правном статусу Црне Горе. Да ли треба бољег доказа за тезу коју сам изњео, дакле о драстичној инволвираности дијела државног руководства Србије у дефинисање државно-правног статуса Црне Горе? Вјерујте ми, ја то сматрам потпуно непримјереним, као што бих сматрао апсолутно непримјереним да се данас неко из Црне Горе мијеша у то какав ће бити државни статус Србије, какви ће бити односи са Војводином или како ће изгледати финални статус Косова, без обзира што Косово одавно наравно не можемо сматрати ексклузивним питањем из надлежности државних органа Србије, оно је добило међународну димензију. Наравно, имало би смисла говорити о томе, али ја сматрам да је ствар доброг политичког укуса не мијешати се у она питања која примарно припадају неким другим адресама да их решава.

Б92: Господине Ђукановићу, да ли ће Црна Гора повући своје амбасадоре, а има их 11 ако се не варам, из Државне заједнице пре референдума?

Ђукановић: Не.

Б92: Да ли ће повући своје амбасадоре и повући своје посланике из Савезног парламента ако за Црну Гору свој глас да између 50 и 55 одсто грађана Црне Горе?

Ђукановић: Најпре, само да вам допуним одговор на претходно питање. Ми смо своје амбасадоре дали да би на коректан начин заступали интересе у Међународној заједници, дакле интересе и Србије и Црне Горе, и они ће то радити до последњег дана, све дотле док се не дефинише нови статус Црне Горе, након чега ћемо, претпостављам, споразумно са Србијом рјешавати и ова питања. Што се тиче оговора на ваше друго питање, казао сам, не бих желио да шпекулишем шта ће се догађати уколико резултат остане у зони између 50 и 55 посто зато што вјерујем да неће бити таквог резултата, и вјерујем да ћемо елиминисати потребу да уопште разговарамо о свим овим изведеним питањима. А понављам вам, такву опасност је генерисала формула коју је предложила Европа. Ми смо упозорили Европу да није добро да се предлаже таква формула. Пошто је она истрајала у таквом предлогу прихватили смо је...

Б92: Добро, али иста та Европа је искључила грађане Црне Горе који живе у Србији из референдумског процеса.

Ђукановић: Не може се између то двоје успостављати равнотежа због тога што је ово универзално правило које важи свуда у Европи. Не постоје грађани у Европи са дуплим бирачким правом. Ако гласају Срби, не могу да гласају у Црној Гори јер би били привилеговани грађани у Европи.

Б92: Господине Ђукановићу, да ли Вас брину кривичне пријаве против Вас, које су подигнуте код куће, и још постојећи напори италијанског правосуђа да Вас ставе под сумњу када је у питању нелегална трговина цигаретама?

Ђукановић: Говорили сте у множини о кривичним пријавама. Оно што ја знам до овог тренутка јесте једна истрага која се води у Италији, дакле без било какве оптужнице. Друго, о томе нажалост до овог дана само знам на основу извјештаја италијанске новинске агенције Анса, не нити из једног званичног државног органа из Италије. И мој одговор на ваше питање је да ме то апсолутно не брине.

Б92: А да ли Вам је познато постојање извештаја УНМИК-а о шверцу цигарета у ком се у контексту... помињете Ви и Станко Суботић?

Ђукановић: Не, тај извјештај ми није познат.

Б92: То је извештај који је српски министар полиције предочио једном од наших новинара, није нам дао копије, али нам је читао делове тог извештаја, ево да поменем извор.

Ђукановић: Врло се често сусрећем са шефовима УНМИК-а са Косова, укључујући и господина Петерсена и његове претходнике, први пут сада чујем за ту информацију.

Б92: Веома често Вас опозиција у Црној Гори оптужује за везе са одређеним бизнис лобијима, са људима из света криминала. Хајде да Вас подсетим на нешто што је неспорно, а то је да се у студији изводљивости Европе налази неколико оцена с којима се заиста Влада Црне Горе не може похвалити. Студија изводљивости каже да црногорска власт није успела или није прекинула, хајде да парафразирам, везе са организованим криминалом у Црној Гори. Између осталог, Црна Гора није обезбедила услове за обрачун са организованим криминалом између осталог и тако, упркос чињеници што постоји специјални тужилац за организовани криминал и постоји одређена законска инфраструктура, да рецимо специјални тужилац нема довољно добре услове за рад.

Ђукановић: Подсјетио бих вас на двије околности које се тичу тих оцијена. Прва, да је након студије изводљивости већ изашао следећи документ ЕУ, то је извјештај о даљем напретку на путу европске интеграције Црне Горе, и тих оцијена које сте сада цитирали, које су биле у студији изводљивости сада више нема. Значи, имамо нови актуелни извјештај Европе који пролази кроз све оне структуре које су садржане и у студији изводљивости, и тих оцијена више нема. Дакле, то нас наводи ваљда на питање - Да ли су те оцијене биле оправдано уписане и у студији изводљивости? Моје дубоко увјерење је да не. И као што знате, већ сам више пута говорио о томе, не може Црна Гора, наравно као ниједна друга држава, посебно не држава у транзицији, па приде и држава у транзицији на ратном Балкану, казати да на њеном простору нема и криминала. Има, али моје дубоко увјерење је ни више ни мање него у другим државама које су пролазиле сличне фазе. И због тога је моје увјерење да је и тада та оцијена уписана више као фактор притиска на Црну Гору да, дакле на трагу онога што су политичке оцијене које су се чуле и из Црне Горе и изван Црне Горе, одустане од свог пута у независност. Јер, реалније нам је то претпоставити него да је за шест мјесеци стање у тој области постало драстично другачије него у времену када је писана студија изводљивости.

Б92: Да ли су сви најбогатији људи у Црној Гори Ваши пријатељи? Или да окренем Да ли има некога међу најбогатијима у Црној Гори који није Ваш пријатељ?

Ђукановић: Најприје, ја не водим евиденцију свих богатих и најбогатијих. Могу да вам кажем да имам врло широк круг другова, пријатеља, познаника, и да је у том широком кругу много, али неупоредиво много више оних који живе један сасвим просјечан живот у Црној Гори него оних који су најбогатији. Логика посла којег обављам предсједника Владе је таква да ја морам контактирати и са људима који су из бизниса, јер било би накарадно када ја не бих имао комуникације са људима из бизниса.

Б92: Да, али кад се са неким видите три пута недељно или пет пута месечно то није бизнис комуникација сасвим извесно.

Ђукановић: Они са којима се гледам три пута недељно су потпуно ван овог свијета о којем ви говорите, али потпуно. Врло је мало људи или пар људи укупно са којима се ја могу видјети три пута недељно, а то су, понављам вам, људи који врло просјечно живе и који вјероватно брину оне бриге које данас оптерећују већину грађана Србије и Црне Горе. Али, прихватам, дакле имам комуникацију са људима из бизниса, јер ја мислим да је мој задатак да новац који су они зарадили покушају да ставе у функцију економског и друштвеног развоја Црне Горе. Мој задатак није да бринем да ли су они тај новац стекли сасвим законито, постоје други државни органи, дакле од полиције, истражних органа, тужиоца, правосуђа, Агенције за прање новца, Агенције за корупцију, који треба да се баве тим пословима и који ће ме, претпостављам, информисати уколико су пронашли нешто спорно у пословању било кога од тих људи.

Б92: Ако то буду знали и ако то буду желели, господине Ђукановићу, зар не?

Ђукановић: А зашто то не би жељели?

Б92: Ево, имате два изузетно велика, тешка случаја убиства, која црногорска полиција још није у стању да реши.

Ђукановић: На која мислите?

Б92: Мислим на убиство нашег колеге из часописа Дан, и мислим на господина Шћекића.

Ђукановић: Ја мислим да нијесте сасвим у праву. Значи, када је у питању убиство полицијског функционера Славољуба Шћекића, сви људи који су осумњичени за учешће у том убиству, укључујући и извршиоце, према ономе што су досадашње истраге полиције, су у затвору у Спужу. Сада је на правосудним органима да провјере валидност доказа које им нуди МУП и да зависно од тога оприједеле казнену политику. Када је у питању убиство главног и одговорног уредника Дана, слажем се са вама, ријеч је заиста о једном од најтежих догађаја који се могу десити уопште у једној држави која претендује на један интензиван демократски развој. Исто тако, једно од лица за које се сумња да је учествовало у том убиству је већ дуже времена у истражном затвору у Спужу, већ се против њега води судски поступак, и ја очекујем да би тај судски поступак требало у најкраћем року бити финализиран неким пресудама. Дакле, када је у питању извршна власт и МУП, у једном и у другом случају мислим да смо у целини одговорили очекивањима јавности и одговорили ономе што је наша уставна обавеза.

Б92: Да ли је тачно да је Ваш брат купио акције разних компанија у вредности од близу милион евра?

Ђукановић: Право да вам кажем, не водим бизнис свога брата, не знам да ли је тачно, колико ја знам није, посебно није купио акције нити у једној компанији коју је продавала држава. Дакле, оно што ја могу да вам одговарам јесте Да ли сам свог брата, неког свог пријатеља, неког човијека блиског себи учинио привилегованим да купи нешто што је продавала држава? Мој одговор је не. А шта ко ради у бизнису са другим приватним партнерима, дозволићете ми, није предмет мог интересовања. И макар то био мој брат, свако има своје домаћинство, свој буџет, свој посао, своју одговорност.

Б92: Дакле, мислите, не тврдите, не можете да нам кажете са сигурношћу да то није тачно?

Ђукановић: Оно што са сигурношћу могу да вам кажем је да мој брат није учествовао у приватизацији, нити једној приватизацији гдје се с друге стране као партнер појавила држава. То бих сматрао морално проблематичним, без обзира што он може да побједи на тендеру, али сматрао бих морално проблематичним и увијек бих му савјетовао да тамо гдје се држава појављује као продавац он нити било ко ко је близак мени не треба да се појављује као купац.

Б92: Да ли још делите стан са братом?

Ђукановић: Не, живим у свом стану.

Б92: Пошто сам видео службену информацију да сте живели у објекту који је подељен, тако да је практично направљен из два стана, да је подељен и да сте у једном живели Ви а у другом да је живео Ваш брат.

Ђукановић: Та информација вам је добра. Значи, ја сам добио стан од државе Црне Горе, мој брат је имао стан у сусједству. Пошто он живи сада у заједничкој породичној кући у Никшићу, у којој смо рођени и један и други, ја сада имам могућност да користим та два стана која су један до другог, од којих је један стопроцентно мој и добијен од Владе, а други његов и купљен на тржишту.

Б92: Било ми је занимљиво, господине Ђукановићу, ја сам видео Вашу изјаву, цитирам: Два ће брата боље живети ако свако има своју кућу, а онда сам нашао на сајту, чини ми се, Владе информацију да сте делили стан са својим братом, због тога Вас питам.

Ђукановић: Тачна је прича, али као што сам вам казао, не дијелимо стан него ја живим у том стану, он живи у породичној кући у Никшићу. Према томе, свако има свој кров над главом. И потпуно и у том односу доследно заступам филозофију за коју се залажем, а то је да свако треба да буде креатор своје судбине, а услов за то је да свако има свој кров над главом.

Б92: Хајде да завршимо са песмом Евровизије, коју сте поменули малочас. Били сте веома цинични када сте рекли да би можда Врховни савет одбране требало да расправља, ако се не варам, тако сте...

Ђукановић: Отприлике.

Б92: Нисте поменули да су чланови жирија из Црне Горе били инструирани да гласају тако као што су гласали и да су то јавно рекли.

Ђукановић: Нисам то поменуо, нисам то ни прочитао, не сјећам се да су то јавно рекли.

Б92: Да.

Ђукановић: Не мислим да су урадили нешто друго у односу на њихове колеге из Србије. Дакле, и једни и други су очигледно гласали за своје фаворите, једни за представника једне државе, други за представника друге државе. Нијесам музички стручњак који би се сада упуштао у то која је пјесма боља, али јесам стручњак за оно што сте малоприје потенцирали у оквиру приче о референдуму, да се поставе пропозиције и да их се треба придржавати. Ако је по тим пропозицијама макар накарадним, али усаглашеним неко побједио, онда тај неко треба да...

Б92: Да ли то важи и за 54,9 одсто на референдуму?

Ђукановић: Већ сам вам одговорио. Ми смо прихватили пропозиције и ми ћемо се као одговорна власт тих пропозиција држати.

Б92: Хвала Вам на времену које сте посветили гледаоцима Телевизије Б92.