Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића за дневни лист ''Република''

Датум објаве: 04.05.2005 12:48 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


''Република'': Каква су Ваша очекивања од данашњег састанка Савјета министара ЕУ?

Ђукановић: Неподијељена су очекивања да ће Савјет министара Европске уније потврдити одлуку Европске комисије о позитивној Студији о изводљивости за Србију и Црну Гору. То је веома важан корак на нашем европском путу, који потврђује да је сарадња с међународним институцијама и поштовање међународних обавеза једини паметан избор. Да је то раније схваћено у Србији, брже бисмо дошли до позиције пред којом се налазимо.
Црна Гора спремно дочекује ову фазу на нашем европском путу припреме за отпочињање преговора, уз истовремено динамизирање политичких, економских, законодавних и институционалних реформи, јер ће од способности друштва да усваја европске стандарде зависити динамика ове и свих наредних фаза процеса придруживања ЕУ.

Такође, желим да нагласим да у условима постојећег државног аранжмана са Србијом, модел ''двоструког колосијека'' омогућава да у 2005. остваримо суштински напредак на нашем европском путу.

''Република'': Поједине странке су оцијениле да су односи у коалицији ДПС - СДП у озбиљној кризи. Шпекулише се да је сва прича око фамозне медијске анализе мотивисана намјером да се дискредитује министар Влаховић и да се ради о намјерама које потичу из Вашег ''окружења''.

Ђукановић: Владин однос према медијима јасан је и досљедан. Интерес демократске и реформске Црне Горе су слободни и отворени медији. Медијска легислатива тако је конципирана да обезбјеђује управо такав њихов развој.

Наш циљ је да наша порука путем медија допре до јавности. У условима интензивне активности Владе на спровођењу реформских задатака настојимо да што више будемо у комуникацији с медијима, како би грађани имали информације о свему што се ради и што намјеравамо урадити.
Кад говоримо о коалицији ДПС СДП, ни ту нема непознаница разлике у мишљењима нијесу препрека стабилног функционисања коалиције.
Што се тиче министра Влаховића и министраског састава уоште, познато је да очекујем иницијативност и резултате и да веома уважавам њихов рад. И сам веома много радим. Очекујем то и од других. Све што радимо изложено је сталним оцјенама јавности, према чему се односимо с великом пажњом.
Сматрам да министар мора да буде способан и ауторитативан човјек, а не послушник. Министра Влаховића сам и предложио и подржао као способног и ауторитативног човјека.
''Република'': Ваше учешће скупа с предсједником парламента Ранком Кривокапићем у недавној акцији неколико невладиних организација у парку Дворца Петровића многи су схватили као својеврсни одговор власти на тврдње које су се у посљедње вријеме појавиле, да у Црној Гори неће бити референдума. Је ли то тачно?

Ђукановић: Са задовољством сам се одазвао позиву организатора акције, јер је то заиста лијепа и корисна иницијатива. Посебно ми је задовољство да учествујем у реализацији иницијатива које организују млади. За мене као предсједника Владе веома је важно какав однос према државној политици имају управо млади. Они су садашњост и будућност земље и став младих је у суштини барометар према коме политика увијек треба да се равна. Ако млади подрџавају нашу намјеру да спроведемо референдум и демократским путем ријешимо питање државног статуса Црне Горе, значи - крећемо се у добром правцу.

''Република'': Послије побједе владајуће коалиције на изборима у Никшићу рекли сте да ће референдум бити одржан у фебруару идуће године. На ову изјаву одмах су реаговали медији, претпоставивши да ни мјесто ни вријеме за ту изјаву нијесте случајно изабрали. Да ли је тако?

Ђукановић: Нијесам специјално бирао мјесто и вријеме да бих казао да ће референдум о независности Црне Горе бити, али исто тако не желим крити задовољство, јер је побједа на локалним изборима у Никшићу снажан подстицај државној политици Црне Горе и реализацији програма с којим смо побиједили на парламентарним изборима. Побједе на локалним изборима су од великог значаја и потврђују да нам грађани вјерују. Ту свакако Никшић заузима посебно мјесто, будући да је индикатор расположења у Црној Гори. Коначно, Никшић је мој родни град, отуда је вјероватно и нешто емотивнији тон те изјаве на коју сте подсјетили.
Но, упркос тренутној емоцији, политици приступам крајње рационално. Стога у тој изјави није било ништа принципијелно ново.

Референдума ће бити. Изборе смо добили с програмом за обнову црногорске државе. Предсједник Републике је обећао бирачима да ће расписати референдум. У Никшићу сам само потврдио да ће референдума бити, јер је неотуђиво право грађана да одлуче у каквој држави желе да живе. Ништа више, али ни мање.

''Република'': Ја ћу ипак поновити питање: Да ли ће референдум сигурно бити у фебруару 2006?
Ђукановић: Могу још једном и колико год је пута потребно да поновим: Да, биће референдум о независности Црне Горе. Обавезно ће бити и спровешће се почетком 2006. године. Мислим да ће то бити у фебруару, али у сваком случају, најкасније за годину.

''Република'': И шта Ви мислите, какав ће бити резултат тог референдума?

Ђукановић: Увјерен сам да ће се грађани опредијелити за пројекат који им омогућава да сами управљају својом будућношћу. Подсјетићу да смо Србији понудили договор о трансформацији државне заједнице у заједницу независних држава, што је подразумијевало договорну промјену Уставне повеље. Та понуда је наишла на нервозан отпор господина Коштунице, који се противио било каквој промјени Повеље. Како у политици ''никад'' не значи никад, услиједио је договор о промјени Уставне повеље. Наша понуда Србији је и даље отворена. Уколико до краја године у Србији не буде расположења за такав договор, ми ћемо, како то предвиђа Београдски споразум, на референдуму тестирати вољу грађана о томе у каквој држави желе да живе.

Референдум ћемо организовати по највишим демократским стандардима. Имамо закон у који су уграђени европски стандарди и који предвиђа строжије критеријуме од оних који важе у неким европским државама. Наравно, спремни смо да аргументовано са свима разговарамо о референдумским условима. Оно што сматрамо неприхватљивим је експериментисање и инсистирање на условима који нијесу предвиђени за друге европске народе.

Дакле, референдум ће бити организован по европским стандардима и слободан, а референдумска воља грађана мора се поштовати.

''Република'': Видите ли себе на дужности шефа Владе, ако ипак, упркос Вашим прогнозама, већина Црногораца не гласа за независност Републике?

Ђукановић: Незахвално је одговарати на хипотетичка питања, нарочито ако садрже нереалне претпоставке. Дакле, увјерен сам да ће већина гласати за независност.
Али, уколико би се остварила нереална претпоставка из Вашег питања, не само да себе не видим на дужности предсједника Владе, него ни у политици уопште.

''Република'': Зашто?
Ђукановић: Зато што је то логичан слијед ствари.

''Република'': Да ли је заиста неопходно да се референдум о независности спроведе у току сљедеће године? Можда би вриједило да се референдум одложи за каснији рок, а до тада да све остане онако како јесте?

Ђукановић: Не видим рјешење у продужењу постојећег стања. Напротив. То би само продубљивало проблеме. Државна заједница је суштински од формирања била привремена творевина. То су сви схватали на самом почетку, али се рачунало да је потребно вријеме да се релаксирају политичке тензије по питању државноправног статуса и да је Црној Гори и Србији потребно вријеме да сагледају како даље. Вријеме је показало да је Београдски споразум заиста био максимално могући консензус у тадашњим условима. Можемо рећи да је то било благотворно прелазно рјешење, које је заиста довело до пада тензија.
Сада тај период лагано истиче и долази вријеме да се опредијелимо у каквој држави желимо да живимо. Показало се да оваква форма државне заједнице није рјешење ни за Црну Гору ни за Србију. Коначно, слична творевина нигдје не постоји.

''Република'': Какав је економски аспект пројекта независности?
Ђукановић: Знате за мој више пута поновљен став да Црна Гора располаже природним, привредним и људским ресурсима који јој гарантују да ускоро, захваљујући свом раду, може живјети квалитетним животом на нивоу европског окружења. Инвестиције које ће доћи у Црну Гору вишеструко ће премашити трошкове за "успостављање" независности. По најскромнијим прорачунима, инвестиције у нашу економију само у току прве године независности увећаће се три пута. Дакле, управо је побољшање економске ситуације и подизање квалитета живота један од најважнијих циљева самосталности, а истовремено један од најбољих аргумената у њену корист. Имамо довољно примјера за то. Погледајте Словенију - каква је била прије стицања независности и каква је данас. Потом примјер Словачке. Док је била дио Чехословачке, она је економски знатно заостајала за Чешком. Данас су обје чланице ЕУ.

Осим тога, као да се превиђа да и садашња нефункционална заједница Црне Горе и Србије има цијену коштања. Црна Гора сваке године издваја у буџет заједнице преко четрдесет милиона еура. Умјесто да тај новац улажемо у развој, ми њиме финансирамо заједницу којом нијесу задовољне ни Црна Гора ни Србија.

''Република'': У случају проглашења независности, Црна Гора ће моратит стати у ред за пријем у медјународне организације јер ће се за насљедника СЦГ сматрати Србија?

Ђукановић: Чудно је да то питање у првом реду постављају чланови београдског Форума за јединствену Србију и Црну Гору.
Ми смо због коректности према Србији и због разумијевања које имамо за потребу рјешавања косовског проблема, предложили да Србија буде сукцесор заједнице. Искуство других земаља нас учи да, након признања државне самосталности, чланство у међународним организацијама представља логичан слијед ствари.
Није најважније да ли ће Црна Гора за недјељу или за мјесец постати чланица међународних организација. Најважније је како ће се развијати односи Црне Горе с тим организацијама. А они се и данас успјешно развијају. Подсјећам да ће сједница Парламентарне скупштине ОЕБС на јесен бити одржана у Црној Гори. То вјероватно није случајно.

''Република'': Ако је тако, зашто опозиција иступа оштро против независности Црне Горе?

Ђукановић: Не сва. Дио опозиције.

''Република'': У сваком случају дио опозиције изјављује -нијесмо против независности , али само без Ђукановића...

Ђукановић: Много је лакше бавити се нападима на појединце, него нудити конкретна, животна рјешења. То је познати манир опозицији није важно да грађанима понуди своје виђење за рјешење проблема, већ им нуди оптужбе на рачун Ђукановића. Од те опсесије не виде реалност -ниједна политичка структура која претендује на власт у Црној Гори не може а да не подржи идеју црногорске независности. Јер, у супротном може да заборави на све своје амбиције. То опозиција - у сваком случају њен добар дио - одлично схвата. Али не жели да отворено саопшти. Отуд се и јављају овакве конструкције: Ми подржавамо независност, али само у случају да Ђукановић оде. А како се Ђукановић никуда не спрема да иде, онда не треба подржавати ни независност.
Шта да кажем? Одвећ је провидна та конструкција, тако да би тешко довела у заблуду чак и најнеискуснијег бирача. У томе и јесте, нажалост, проблем црногорске опозиције, она се игра чак и онда када се према послу треба озбиљно понијети. Људи не воле када се њима покушава манипулисати. С њима треба поштено разговарати.
''Република'': А шта би било поштено?

Ђукановић: Било би поштено, када би опозиција, отприлике рекла: Ми садашњу Владу и Ђукановића не подржавамо. Зато што лоше извршавају своје обавезе. Када ми дођемо на власт, радићемо то много боље. Али, како је питање независности превише важно за судбину наших грађана, ми, опозиција, урадићемо све да независности буде. Или бар, пошто је Црна Гора предуго, готово вијек, у својеврсном распећу по основу државног статуса, то питање треба разријешити. Одговорно и поштено вољом грађана Црне Горе коју ћемо ми који се бавимо политиком безусловно испоштовати. А након демократског епилога ове неизвјесности, која нам не да да се у цјелости посветимо питањима динамичног економског и демократског развоја, доћи ће вријеме за изборе. А тада ћемо вас поштовани бирачи замолити да гласате за нас да би провјерили колико смо ми способни да допринесемо општем добру.
Ако би опозиција почела овако да се понаша, могуће је да би некад и стварно могла да побиједи на изборима. За сада, нажалост, осим грмљавине празнорјечја, никакве реалне основе нема. Ја се, ипак, надам да ће црногорска опозиција размислити о својој одговорности и схватити да треба, послије свега, да ради за Црну Гору и њене грађане. Још има времена да се дође на ту једноставну мисао.