Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића београдској "Политици" /новинар Биљана Чпајак/

Датум објаве: 01.11.2004 21:26 | Аутор: Интервјуи

Испис Штампај страницу


МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Сваком своје кормило
Сагласности око понуде о савезу независних држава, или, након истека трогодишњег аранжмана, референдум

За Мила Ђукановића, председника Владе Црне Горе, дилеме нема: државна заједница исцрпљује нас многим претходним питањима. Зато је и за Србију и за Црну Гору боље да преузму одговорност за своју европску будућност. Онда бисмо, кроз савез држава, за који се залаже, показали да желимо да сачувамо, ,,онај степен отворености који је примерен и историји и будућим потребама и Србије и Црне Горе. У супротном, не буде ли сагласности око ове понуде, која, ,,није израз нервозе и неодговорности црногорске власти, Црна Гора це сачекати и проверити мишљење својих грађана на референдуму.

У готово једноипочасовном разговору за наш лист у светлоплавом салону владе Црне Горе, за који, иако се посетиоцу чини веома пријатним, домаћин примећује и да одудара од једноличног здања из неких седамдесетих година наглашава, поводом спора око избора за заједничку скупштину, да би се могао поновити сценарио који је претходио крају СРЈ. Зато је упутно: или још један циклус посредних избора или да свака чланица те изборе спроведе по свом моделу. А, Европа неће имати ништа против.

Још један подгорички ,,несклад,, није се видео на први поглед: док се град купао под отежалим сунцем михољског лета и на његовим улицама, у поподневним часовима, изгледало да је овде врло мирно, телевизијска слика клупа црногорске скупштине, која је тог дана маратонски заседала, скицирала је, ипак. другачију суштину.

Наш саговорник, већ дуго једна од најзначајнијих и најинтригантнијих политичких фигура на нашем заједничком, простору, настојао је да нас увери ,,црногорским језиком с познатом дозом самоуверености (коју и сам признаје), како прашина подигнута због избора за парламент државне заједнице неће продубити унутрашњу политичку кризу у Црној Гори нити пореметити тамошњу ,,стабилну политичку сцену.

Од летос нудите договор о раздруживању и савез независних држава. Који је то интерес који би Србију могао да определи да понуђено прихвати?

Сматрам да је то најбоља форма уређења међусобних односа двају старих европских држава, на здравим основама и на добробит како грађана Црне Горе тако и грађана Србије. Аргументе за такав став увек смо спремни да изложимо нашим саговорницима у Србији. При томе полазимо од чињенице да питање односа Црне Горе и Србије више није безбедносно, него демократско и развојно питање. Кључни критеријум за профилисање наших односа у будућности требало би да буде пут који нас најбрже води до наших европских и евроатлантских циљева.

Моје је уверење да то није ова заједница. Зашто? Зато сто нас оваква, сасвим атипична заједница (не само да у Европи више нема двочланих заједница, него посебно нема двочланих заједница са оваквим диспропорцијама), очигледно исцрпљује многим претходним питањима. У Србији ће вам рећи да су она генерисана пренаглашеном, чак фрустрирајућом, потребом Црне Горе да буде равноправна у заједници. У Црној Гори ћете чути да та питања произлазе из сталне потребе Србије да доминира у заједници са Црном Гором.

Уз, то оваква заједница отвара простор да се једна чланица често осећа таоцем оне друге, што оптерећује међусобне односе и што се коси са оним што је готово први принцип проширивања Европе: а то је да се, по принципу регате, Европи придружује свако оном брзином којом је у стању да усваја европске стандарде. Црна Гора је та која нуди концепт савеза самосталних држава, али не потенцира само она питање своје самосталности. И Србија кључни капацитет одговорности за своју будуцност цува у својим рукама и када је у питању буџет, и када је у питању порески и царински систем, безбједност па, ако хоцете и када су у питању европски послови. Стога мислим, да би делотворније било и за Србију и за Црну Гору да суштину, коју већ имамо, уподобимо са формом и да од државне заједнице, каква је сада, настане савез две независне, медјународно признате државе, које носе потпун капацитет одговорности за своју европску будућност.

Да ли сте, нудећи раздруживање, дефинитивно одустали од референдума пре истека рока од три године и имате ли, и од кога, подршку у свету за концепт који заступате?

Београдски споразум је само одложио коришћење неспорног права на референдум током прелазног периода од три године.

Када размишљамо о неким рационалним потезима и кад их предлажемо, не чекајући тренутак када ће једна или обе државе цланице искористити оно право које смо резервисали и оверили потписима на Београдском споразуму, полазимо од тога да су увек, и државама чланицама и будућности медјусобних односа, а уверен сам и Европи, као трецем партнеру, прихватљивија она ресења до којих додјемо договором. Зато цесто понављам: ми нудимо неки нови, виси степен сагласности о насим будућим односима. По мени, тај виши степен сагласности значио би да се наше владе договоре да постојећу заједницу трансформишемо у савез независних држава.

Ако нема тог вишег степена сагласности, онда остајемо код оне сагласности коју смо већ постигли, а она је садржана у Београдском споразуму да једна или обе државе чланице, након истека трогодишњег аранжмана имају право на референдум.

Ово је само наша понуда и ништа више од тога.

Црногорски државни врх сматра да је СЦГ нефункционална. Који су основни аргументи за такво мишљење?

Не бих рекао да је то ексклузивни став Црне Горе. Могли смо и у ставовима одговорних људи из Србије прочитати слична становишта. А коначно, имали смо сви прилику да прочитамо такве, званичне, оцене Европске уније.

Оно око чега се, извесно, разликујемо, то је оцена узрока таквог стања.

Мислим да је до сада било пуно импровизација, не улазеци у то са каквом тенденциозносћу, у оценама да је нефункционисање државне заједнице последица неискреног односа, једне или друге владе, чесће је у том контексту помињана влада Црне Горе, према београдском споразуму. Уверен сам да су узроци на другој страни. Они су лако схватљиви свакоме ко познаје предисторију ове државне заједнице. Црна Гора се у завршној фази СРЈ бранила од Милошевићеве диктатуре формирајући институције независне државе.

На тој инфраструктури утемељила се свест да це наша европска будућност бити најизвеснија уколико сами суверено кормиларимо тим процесом. Исто тако, уверен сам да је за Србију најбоље да се усредсреди на одговорно и ефикасно управљање властитом будућношћу.

Ваша партија предложила је да се фебруарски избори одрже по досадашњем принципу. Да ли би то било кршење Повеље и рачунате ли да це ЕУ променити став о томе?

Не мислим да це ЕУ, нити било ко озбиљан, дати подршку кршењу документа који је на снази. Ипак, желим да сугеришем један, рационалнији, недогматски однос према сваком документу, укључујући и Уставну повељу. Ми смо и до сада у неколико ситуација имали, најблаже речено, креативно тумачење Уставне повеље. У тим случајевима пошли смо од ноторне чињенице да све оно око чега се договоримо, сагласношћу политичких воља можемо и формално променити у тексту Уставне повеље. Европа као ни до сад неће имати ништа против тако усаглашених промена.

Треба имати у виду да у Црној Гори не постоји мотивација градјана за непосредне изборе за државну заједницу. Чак и да се распишу, сигуран сам да на њима не би учествовало преко 30 одсто укупног бирачког тела. А то би, само по себи, отворило питање легитимности такве заједнице. У случају инсистирања на непосредним изборима могао би нам се поновити сценарио који је претходио крају СРЈ, када је Милочевић покушао да конфронтира власт у Црној Гори, са наводно црногорским представницима у органима заједнице. Кажем наводно, јер је било јасно да они не представљају Црну Гору, него Милошевићеве пожељне партнере из Црне Горе.

Значи, опет бисмо у име Црне Горе имали неке представнике политичке мањине, уместо што сада имамо легитимне представнике Црне Горе у органима државне заједнице. То би, по мом суду, само катализовало процес растакања и ове заједнице и водило ка њеном спонтаном распаду.

Дакле, по истеку трогодишњег аранжмана, ако се претходно не договоримо са властима у Србији, овде ћемо на демократском референдуму проверити расположење грађана у каквој држави желе да живе.

Зато мислим да је примереније овом тренутку обавити још један циклус посредних избора и у Србији и у Црној Гори или, пак, омогућити да свака држава чланица, како и пише у Уставној повељи, пропише својим законом модел избора.

Сматра се да би ти избори заправо били незванични референдум, за Вашу власт и против Ваше власти. Кажу, да бисте се спасли те неизвесности, расписаћете и ванредне парламентарне изборе у Црној Гори. Како на оваква размишљања одговарате?

Уопште не размисљам о ванредним парламентарним изборима. Сигуран сам да о томе не размишља ни онај чија је уставна надлежност расписивање избора председник Републике. За то једноставно нема разлога, јер Црна Гора има политичку стабилност, сто уједно представља њен кључни политички капитал током последњих неколико година.

Други, пак, тврде да нисте кукавица и да се тих избора не бојите, већ да је Ваша права намера да сада изнервирате Србију не би ли она пристала на понуду о раздвајању?

Уверавам вас да је то потпуно погрешан приступ. То је тумачење оних који кроз старе матрице сагледавају будуће односе Србије и Црне Горе.

Ни лично, ни у саставу владе коју водим никада није било ни примисли да на проблемима Србије или на антисрпском расположењу треба градити будућност Црне Горе. Напротив. Сматрам де је највиши интерес Црне Горе да има добре односе са Србијом. Такође, да је готово најважнији интерес региона да Србија буде демократска и стабилна. Из тога изводим и следецу тезу: Србија ће бити демократски стабилна и европска држава онда када буде самостална.
(Сутра: О двоструком колосеку, Хагу и језику)
МИЛО ЂУКАНОВИЋ О ДВОСТРУКОМ КОЛОСЕКУ, ХАГУ И ЈЕЗИКУ (2)

Да је Црна Гора наступала у Истанбулу као самостална држава, већ би била у Партнерству за мир

Иако сматра да је за Црну Гору ,,апсолутно прихватљив предлог из Србије да се о ,,двоструком колосеку разговара на седници Савета за европске интеграције, Мило Ђукановић, председник владе Црне Горе, којег смо у разговору за наш лист, у Подгорици, питали и у вези са иницијативом председника Маровића о сусрету политичких челника, додаје:

Тему о којој желимо да разговарамо са нашим партнерима у Србији моземо да дефинисемо на разлиците нацине. Али, она неминовно подразумева питање који је најкраци пут до остварења насих стратеских националних интереса и циљева. Они су идентицни и за Србију и за Црну Гору: цланство у Европској унији и евроатлантским интеграцијама.

Ако отварамо ту тему, не можемо побећи од питања да ли нам постојећи институционални оквир обезбеђује максимално динамичан ход ка тим циљевима или би, можда, у неком измењеном аранжману, то могли брже и лакше да остваре.

Занимало нас је и да ли постоји опасност да се због фебруарских избора за парламент СЦГ продуби криза у Црној Гори и да то буде окидач за јос већа тамошња политичка неслагања. Ђукановић тврди да таква опасност не постоји. Мисли да опозиција и то, као и многа претходна питања, покушава да искористи само за одржавање у животу једне своје илузије: да се кроз разне инцидентне теме може надоместити изгубљени политички ауторитет, руиниран систематским изборним поразима, а јос више од тога неодговорним односом према кључним темама политичког живота у Црној Гори.

Водјени Милошевићевом мисаоном и политичком матрицом, своје несналажење у условима обновљене политичке стабилности, они покушавају да прикрију вештачким изазивањем инцидената. Нема снаге за то тврди он. Протести које је опозиција пролетос организовала ради рушења власти резултирали су расулом у опозицији.

Да ли је Хаг само унутрашње питање Србије, ако се зна да свет инсистира на томе да СЦГ мора да испуни своје медјународне обавезе и ако се зна да је један генерал из Црне Горе, Павле Стругар, оптужен пред Хашким судом?

Ту се враћамо на питање односа форме и суштине. Услед специфицне структуре државне заједнице, са високим степеном самосталности држава чланица, а, ипак, једним медјународним субјективитетом, долазимо у ситуацију да је једна држава чланица талац друге. Такву ситуацију смо имали на самиту НАТО-а у Истанбулу када је, због несарадње са Хашким трибуналом и инсистирања на тужби против земаља НАТО, изостао пријем СЦГ у Партнерство за мир.

Ниједан од тих разлога се не односи на Црну Гору, па се логично намеће закључак да би Црна Гора била примљена у Партнерство за мир да је у Истанбулу наступила као самостална држава каже црногорски премијер.

Јасно је, објашњава он, да је формално, институционално гледано, партнер у сарадњи са Хашким трибуналом државна заједница СЦГ. Али то не значи да је једна држава чланица дужна да трајно трпи штету, због тога што друга чланица не извршава међународне обавезе. Представници Црне Горе су иступили из Савета за сарадњу са Хашким трибуналом управо зато да би се јасно идентификовала адреса одговорности за кашњење у остваривању наших европских и евроатлантских циљева. Можда цела одговорност није на влади Србије, али добар део свакако јесте.

Према Уставу Црне Горе, службени језик је српски ијекавског наречја.

Око 60 одсто градјана на последњем попису свој језик назвало је српским. Да ли је преименовање у супротности са овим чињеницама.

За сада у Црној Гори није било иницијатива за промену назива језика, који је дефинисан Уставом. То питање ће верујем доци на ред, организовано и демократски у процедури промене Устава оцењује он и додаје да је сада на дневном реду промена имена једног предмета, чиме се бави надлежни савет у Министарству образовања и то је питање наставног плана.

Претпоставимо, теоријски, да из формално правних разлога постигнемо недемократски консензус да дискриминисемо преко 20 одсто људи који су се на последњем попису определили да говоре црногорским језиком и да им поручимо да ће на остварење својих права морати да чекају до промене Устава. Али, како да пренебрегнемо чињеницу да се један број људи у Црној Гори изјаснио да говори бошњачким и хрватским језиком, језицима који постоје као званични језици у нама суседним државама и да мањине из тих држава живе на простору Црне Горе. Таквом кратковидошћу бисмо веома брзо дошли у ситуацију да о истим питањима говоримо из угла постовања мањинских права у Црној Гори каже Ђукановић. Зато, мислим да је назив предмета матерњи језик адекватан израз мултинационалне, мултикултурне и мултилингвалне Црне Горе.

Којим језиком Ви говорите питамо га, а он одговара:

Црногорским.

Српскохрватски језик пратио је, каже, судбину Титове Југославије. Његов назив био је такодје политички. Касније су настали други језици пратећи настајање нових држава. Ако је то тако, онда, не видим зашто би се само у Црној Гори морали приклонити српском, хрватском или бошњачком, који су се издвојили из српскохрватског језика.

Засто не бисмо и ми могли имати свој црногорски језик? А потпуно је јасно да је, лингвистички гледано, то један језик.

Наш саговорник је дуго на политичкој сцени. Да ли је уморан?

Логично је да се свако ко одговорно обавља посао умори и у знатно краћем периоду него што је деценија и по колико се ја бавим државним пословима.

Иначе, никада своју судбину нисам везивао за политику без алтернативе. Напротив. Као економиста, са посебним интересовањем за економију туризма и као особа која има предузетничке афинитете, радо бих себе видео у неком другом послу, који би био изазов и освежење после дугих и напорних година проведених у политици.

Али, претходно желим да неке ствари у државној политици Црне Горе учинимо извесним, поузданим за будућност Црне Горе. Након тога је све отворено уверава нас Мило Ђукановић.



Јесте ли задовољни како Светозар Маровић обавља свој посао председника СЦГ?

Мислим да г. Маровић одговорно обавља свој посао. Врло често постоје нереална очекивања од њега, јер се занемарује околност да је он човек који је политичком вољом врхова Србије и Црне Горе у улози председника државне заједнице, коју смо заједно креирали, и у посебно одговорној улози према нашем трећем партнеру Европској унији.

Сматрам, дакле, да тај тежак, често незахвалан, посао он обавља на коректан начин наглашава црногорски премијер.

Политика