Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

БАЛКАН НИКАДА ДОСАД НИЈЕ БИО ТАКО БЛИЗУ ЕВРОПЕ

Интервју предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића објављен данас у Политици

Интервју предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића објављен данас у Политици
Датум објаве: 09.10.2016 17:30 | Аутор: Служба за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу Доwнлоад Доwнлоад


Политика, 09.10.2016.
Стране 1 и 7

Интернет: хттп://www.политика.рс/сцц/цланак/365251/Балкан-никада-досад-није-био-тако-близу-Европе


РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛО ЂУКАНОВИЋ
БАЛКАН НИКАДА ДОСАД НИЈЕ БИО ТАКО БЛИЗУ ЕВРОПЕ


У Црној Фори се наредне недеље (16. Октобар) одржавају парламентарни избори. То је био повод да “ПОЛИТИКА” замоли за интервју предсједника Владе ЦГ Мила Ђукановића

Црна Гора је у мају обележила десет година независности. Како оцењујете протеклу деценију?

Мислим да нећу претјерати ако кажем да је то једна од најуспјешнијих деценија у црногорској историји. Потврда исправности стратешког курса наше државне политике за обнову независности. Освајања права на демократском референдуму 21. маја 2006. да као и други југословенски народи преузмемо одговорност за своју будућност. Вријеме је беспоговорно потврдило валидност такве одлуке. И на унутрашњем, и на међународном плану. Од најнеразвијеније југословенске републике, Црна Гора је данас једна од најатрактивнијих туристичких и инвестиционих дестинација у овом дијелу Европе. И најразвијенија економија на Западном Балкану. Просјечан годишњи раст БДП током тих десет година, које се готово поклапају са дуготрајућом европском и глобалном економском и финансијском кризом износио је 3,2%. Наша земља је 2006. године била на нивоу од око 30% европског просјека развијености, а данас је тај проценат близу 42%. Све то не би било могуће без унутрашње стабилности, и учвршћивања мултиетничког склада, на шта смо посебно поносни. Пред скорим смо озваничењем чланства у НАТО. Већ је десет чланица Алијансе ратификовало Протокол о приступању. Стабилно напредујемо у преговарачком процесу са ЕУ. Од 33 поглавља о којима се преговара отворили смо 24, и два привремено затворили. То је само дио резултата који би се могли цијенити веома успјешним и за много веће и многољудније државе.

Као успехе и сами наводите да сте на корак од пуноправног чланства у НАТО. Тренутно је у току ратификација протокола у парламентима држава чланица НАТО. Ово коинцидира са геополитичким потресима на Балкану, тензијама на релацији НАТО – Русија. Може ли та врста тензија да утиче на политичке прилике у Црној Гори и ако може – како?

Геополитички процеси, а посебно потреси, како кажете, увијек су имали репрекусије на све балканске земље. На Црну Гору у овом случају још директније, јер смо пред пуноправним чланством у НАТО, у времену заоштрених односа између Русије и Алијансе, и Русије и ЕУ. Москва се увијек противила ширењу НАТО. У условима поремећених односа са Западом, уз чињеницу да први пут од пријема Шпаније у НАТО имамо ситуацију да је само једна земља позвана, Црна Гора је у посебном фокусу руске пажње. Треба узети у обзир и вјековну блискост између наших земаља, што у затегнутим односима увијек подгријава емоције. То је видно у времену наше предизборне кампање када готово сви наши политички опоненти играју на руску карту. А Русији с друге стране одговара њихово анти-натовско опредјељење. Опозиција у Црној Гори руске тежње жели да укалкулише у своје планове, или још тачније, да своје политичке планове укалкулише у руске интересе. Ради се о политичким снагама које четврт вијека никада нијесу добиле на изборима. Они ове који се одржавају 16. октобра виде као своју посљедњу шансу. Дакле, све се сплело у кратком времену на малом црногорском простору. Ситуација није једноставна, али вјерујем да ће већинска Црна Гора знати да одбрани своје право да сама бира свој пут у будућност. То није против Русије, нити против било кога, већ је то пут за стабилнију, бољу и богатију Црну Гору. Убијеђен сам да у Москви добро знају ко су данас у Црној Гори вајни политички партнери одређених руских структура, која је то снага и идеологија. Не вјерујем да Русија, која је симбол антифашизма у свијету, може подржавати и правити дугорочне калкулације с партијама четничке идеологије. Као што вјерујем да ће се брзо лидери тих партија у Црној Гори увјерити да су били партнери за једнократну употребу.

Црна Гора је од свих балканских држава отишла најдаље у процесу придруживања ЕУ. Отворили сте скоро сва поглавља и на самом сте крају у овом процесу. Да ли најновија догађања попут брегзита успоравају пут Црне Горе ка ЕУ?

Рекао сам већ да држимо добар темпо у преговарачком процесу. Мада не јуримо рокове. За наше земље је важан сам реформски и преговарачки процес. Рачунамо да би до краја мандата будуће Владе могли завршити преговоре. Значи, до 2020. Надамо се да ћемо за вријеме словачког предсједавања, до краја године отворити три нова поглавља (11 – пољопривреда, 19 – социјална политика, и 22 – структурни фондови), и затворити једно (30 – вањски послови). Када се анализира црногорска политичка сцена могло би се рећи да има много тога око чега се не слажемо. Али око европског пута, до скоро, готово да је постојао консензус. У континуитету према свим истраживањима имали смо двотрећинску већину подршке европској интеграцији. Надам се да је новије понашање дијела опозиције који уз НАТО оспорава и европски систем вриједности, дакле и ЕУ, само предизборни израз потребе да покажу лојалност источним менторима. Ни Бреxит није негативно утицао на нашу јавност. Да ли ће он утицати на политику проширења, и како и колико, тек ћемо видјети. Преговори о изласку Велике Британије још нијесу ни започели. Према најавама британске Владе, они би у марту идуће године требало да активирају механизам члана 50 Лисабонског уговора. Остаје да се види на који начин ће тећи процес преговора између Лондона и Брисела о изласку, и исто тако о модалитету њихових будућих односа. Ваља имати у виду кад помињемо политику проширења да се у неколико европских земаља идуће године одржавају избори. Између осталих, и у Француској и Њемачкој. Међутим, за нас је важно да бринемо своју бригу, да завршавамо своје обавезе, да се имплементирају реформе. Без обзира на Бреxит, вјерујем да процес проширења неће стати. Ако би се то десило, то би било погубно за дугорочни престиж Европе на глобалној сцени.

Инсистирате на значају стабилности у Црној Гори у региону. Чини се да је избегличка криза, која истина није закачила Црну Гору, али јесте остале делове Балкана, унела нове тензије у Регион. Може ли се десити да Балкан поново постане Буре барута?

Никад нико кроз историју није могао гарантовати да Балкан не може постати буре барута. То је регион у којем стабилност никада није била загарантована. Као што је опет тачно да он никад као данас није био близу Европи. Балкан је данас на прекретници. Тако мало треба да се балканско клатно покрене према Бриселу. Уосталом, повезује нас заједнички европски циљ. Али исто тако не треба много да се опет изгубимо у балканским беспућима, и да се повампире авети прошлости. Вјерујем ипак да смо ближи овом првом. Надам се да ћемо почети да заборављамо балканску реторику које није фалило у посљедње вријеме. И да ћемо међусобно што чешће комуницирати европским језиком. То је језик наше сигурне будућности. Ми у Црној Гори смо свјесни своје позиције и у балканским оквирима. Али толики колики јесмо желимо да допринесемо очувању мира и јачању стабилности региона. Јер, ни за једну нашу земљу ништа не значи унутрашња стабилност ако ње нема и код наших сусједа. Веома је важно за све нас, не само за Србију, што је она данас стабилно на европском курсу.

У црногорској и српској јавности је познато да данас Србија и Црна Гора имају изузетно добре међусобне политичке и економске односе, после година тензија и неразумевања. Недавно сте изјавили да Црна Гора није желела да повреди Србију признањем независности Косова. Ова изјава је изазвала бројне коментаре.

Не знам да ли су икада односи између Црне Горе и Србије били бољи него данас. Не рачунам вријеме велике Југославије, јер је то био сасвим другачији контекст. Али као независне државе, не вјерујем. Може изгледати претенциозно, али је сасвим тачно да смо премијер Вучић и ја озбиљно томе посвећени и да наша сарадња обесхрабрује радикализам и много доприноси стабилности региона. Резултати су видљиви, огледају се, пре свега, кроз економску сарадњу, која увијек одређује квалитет односа и међу најближима. Иако мала економија, Црна Гора је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије. Да поменем сарадњу у енергетици, туризму, путној и жељезничкој инфраструктури, телекомуникацијама… Уствари нема ниједне области гдје не постоје чврсте везе између наших земаља. Посебно ми је драго што су се током минуле деценије обистиниле наше тврдње да независност наших држава неће отежати живот нашим грађанима. А толико су нас тиме плашили противници црногорске независности.

Што се тиче другог дијела Вашег питања, ја сам то управо и рекао да би се чуло, и да би било примијећено у Србији. Ја сам то рекао као пријатељ Србије. А пријатељи саопштавају некад и оно што можда није пријатно да се чује. Али је истинито. Ја желим да учиним све што могу да наш регион буде стабилан. А он неће бити стабилан ако не оздраве и односи између Београда и Приштине. Зато сам тако отворено то и рекао. Вјерујем да нас Београд и Приштина доживљавају и прихватају као пријатеље, јер ми то заиста и јесмо. Зато мислим да нам и припада да ми кажемо оно што је њима, и једнима и другима, тешко да кажу. Дакле, поновићу – разумијем емоцију српске јавности када је у питању однос према Косову. Али не треба данашње генерације да воде давно изгубљене битке. Треба се сконцентрисати на оно што је могуће, осмислити и остварити визију будућности за свој народ и своју државу.

Последња година била је веома бурна у политичком животу Црне Горе. Протести опозиције, обрачуни на улицама Подгорице, инциденти у Скупштини, обележили су овај период. Да ли би предстојећи парламентарни избори могли да допринесу смиривању политичке ситуације?

То је свакако наш циљ. Томе сам бескрајно посвећен. То је, ако хоћете, и историјска потреба савремене Црне Горе. Уосталом, зато сам и позвао опозицију у Владу изборног повјерења. Много смо изгубили политичким трвењима. У једном сегменту као друштво смо отишли назад, јер је озбиљно нарушена култура политичког дијалога. Црна Гора је изгубила и економски, јер је наш дојучерашњи коалициони партнер заједно са опозицијом осујетио реализацију низа крупних пројеката, због чега смо изгубили не само велики капитал, него и вријеме. Желим да вјерујем да ће избори то промијенити. Да ће грађани својим избором вратити баланс у политику. И да ће реално мјерити приликом гласања резултате и власти и опозиције.

Ваши конкуренти, опоненти као и неки дипломатски кругови, сматрају да је Ваш политички хендикеп чињеница да сте Ви и Ваша партија мање-више 25 година на власти у Црној Гори? Како Ви гледате на ово питање и какви су Вам планови у будућности?

Кад се има у виду кроз шта смо све прошли током тих 25 година, заиста мислим да данашње генерације у Црној Гори могу бити поносне на своја остварења. Сва наша историја је била борба за слободу. А ми смо, упркос и унутрашњим и спољњим противљењима, у вријеме кад се нико осим нас томе није надао, државу обновили са оловком у руци, мирним, демократским путем. Прије тога спасили смо Црну Гору од НАТО бомбардовања. У вријеме крвавог распада Југославије сачували смо мир и учврстили мултиетнички склад и успоставили економску одрживост земље То су историјска постигнућа, која нико не може да оспори. Што се тиче дужине владања, није Црна Гора усамљен примјер у међународној политичкој пракси. Мислим да у томе није проблем, посебно, што је вријеме вршења власти завређивано на веома честим изборима, које су пратили и високо вредновали представници релевантних међународних организација. Проблем је прије свега у одсуству кредибилне алтернативе, кредибилне опозиције. То смо превазилазили и превазилазимо унутрашњим промјенама и способношћу да стално идемо у корак с временом. И испуњавањем политичких обећања. Ми смо гарант стабилности, јер људи с нама увијек знају на чему су. У томе је тајна наше политичке дуговјечности.

Што се тиче планова за будућност, желим да добијемо ове изборе. А онда о томе имамо кад.

Црна Гора је била најнеразвијенија југословнеска република, данас сте убедљиво најразвијенија економија. Кренули сте изградњу аутопута ка Србији. У данашње време огромна инвестиција и за много развијеније државе. Можете ли да нам откријете тајну за овакав успех?

Да, по многим економским параметрима, Црна Гора је данас водећа економија на Балкану. Она има највећи БДП пер цапита међу шест западно-балканских држава. У прошлој години то је било 5.800 еура. Црна Гора има и највећу просјечну плату као и пензију. Позитивна кретања у економији се рефлектују и кроз поједине показатеље стандарда живота попут Индекса развоја по мјери човјека. Према најновијем Извјештају УНДП Црна Гора се налази међу првих 50 земаља у свијету по том основу. Овако динамичном економском развоју можемо захвалити прије свега директним страним инвестицијама који су током протекле деценије чиниле у просјеку годишње око 19% БДП.

Говорили смо о односима Црне Горе и Србије. Мислим да ће тек изградња аутопута, као и реконструкција жељезничке пруге Бар-Београд, довести наше односе на прави ниво. На ниво савремених потреба наше двије блиске државе, пред којима је лијепа европска будућност. У Црној Гори се данас реализује неколико и за европске прилике крупних инфраструктурних пројеката не само у путној привреди, већ и у туризму и енергетици. Већ су у Црној Гори свјетски брендови Аман, Регент, Хилтон, Шератон, Оне&Онлy, Ритз Царлтон, Wестин, Цхеди… Гради се Подморски кабал са Италијом, што ће повезати Црну Гору и све наше земље са европским енергетским тржиштем.

Ако постоји тајна нашег успјеха онда се она крије у креирању што повољнијих услова за бизнис, и за привлачење инвестиција. Природа нам је дала лијепу земљу, и значајне ресурсе које смо почели да користимо, не чекајући да нам неко други нешто удијели, или да нам све падне с неба. Почели смо да вјерујемо у себе и у своје могућности.

2016 10 09 Мило Дјукановиц - Интрервју - Политика.пдф