Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића дневном листу ,,Побједа"

Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића дневном листу ,,Побједа"
Датум објаве: 21.05.2013 14:28 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Више од два и по сата говорио је вишеструки премијер у празничном интервјуу Побједи о ономе што је затекао по повратку у Владу, о томе како су биле блокиране стране инвестиције, о односима у владајућој коалицији, позицији ЦГ у кризом погођеној Европи, балканском паланачком менталитету беспоговорног испуњавања жеља еуробирократије, опозиционим странкама и медијима, ситуацији у региону…

- Мој доминантан утисак је, пола године након повратка на чело Владе, да се у свим друштвеним сферама снажно осјећају посљедице дугог трајања кризе. Након првих неколико постреферендумских година, када је главно обиљежје Црне Горе био економски раст и укупни друштвени развој, од краја 2008. све до данас, нажалост, црногорску друштвену стварност као и европску стварност обиљежава дубока економска криза.

Имамо веома озбиљне проблеме у јавним финансијама и у економији и то прије свега због застоја у реализацији важних развојних пројеката. Додатну тешкоћу представља лош рад администрације. То су најважнија обиљежја актуелног стања у држави, па, самим тим, на тим питањима је концентрисана пажња нове Владе и мене као њеног премијера – каже предсједник Владе Мило Ђукановић Побједи у првом великом интервјуу који даје по повратку на чело извршне власти.

ПОБЈЕДА: Први пут као премијер јавно говорите овако оштро о државној управи премда сте и током кампање најавили резове на овом плану, а по преузимању дужности је једна од Ваших првих мјера био онај позив на оставке државних службеника и намјештеника. Што сте жељели да постигнете тиме и што сте постигли?

ЂУКАНОВИЋ: Протеклих пет мјесеци било је првенствено вријеме помног сагледавања проблема и великих напора Владе да покренемо јавну администрацију да свој посао обави на начин примјерен овом времену и потребама интензивног развоја Црне Горе на економском и демократском плану. Истовремено, то је и вријеме спознаје да су бројне препреке таквом науму и да ће морати да се настави процес озбиљног занављања црногорске администрације. Политички позив администрацији на вишем, подминистарском нивоу, да ковертираним оставкама подрже процес обнове Владиног тима, сагласно потреби ефикаснијег рада у администрацији, био је контроверзан и изазвао је доста недоумица, посебно у међународној јавности. Ипак, несумњиво знам да су и те резерве, као и бројне друге, инспирисане из Црне Горе од стране људи којима се није допала идеја мог повратка на функцију Премијера. Нијесам имао, ни на тренутак недоумицу да ли сам тим политичким позивом поступио исправно. Убијеђен сам да је то једини могући одговор на врло честе приговоре које можемо чути и овдје, а посебно у релевантним међународним круговима о недостатним капацитетима црногорске државне структуре. И та оцјена нас обавезује на стално снажење административних капацитета.

ПОБЈЕДА: Нијесу Вас, дакле, поколебале критике?

ЂУКАНОВИЋ: Ни случајно. И на том, као и на другим питањима, за мене није пресудно како нас виде други, него како ја и тим са којим носим одговорност видимо стање у дијелу наших надлежности. Видим да црногорски административни капацитети нијесу дорасли изазовима са којима се Црна Гора као дио савремене европске цивилизације данас суочава, и да је потребно стално снажити те капацитете. Штовише, вјерујем да ја објективније од других могу да сагледам овај проблем, јер сам вјероватно једини човјек на европској политичкој сцени који данас може направити искуствену, вјеродостојну компарацију: и деведесетих сам био премијер и данас сам. Када сам почео свој први мандат срео сам се са администрацијом чија се лојалност и успјех мјерила, у суштини, способношћу опструкције приватне иницијативе и предузетништва. Због снажног идеолошког рецидива претходног система, који је почивао на друштвеној својини, док је у предузетништву и приватној иницијативи видио превасходно „класног непријатеља“. Не треба превидјети ни то да је ово малобројно друштво, са приличном нефлексибилношћу тржишта радне снаге, и да је веома честа појава да људи на једном послу одраде цио свој радни вијек. Многи људи формирани у једном систему и навикнути на један начин рада, макар подсвјесно, тешко се ослобађају навика и потенцијално постају фактор успоравања и опструкције друштвених процеса које треба обавити што ефикасније и гдје управо администрација мора имати улогу важног катализатора. Дакле, сви ти разлози су ме опредијелили на такав политички став. Као што сте и Ви одабрали овај друштвени проблем, као приоритет у нашем разговору, и ја му дајем такав значај. Убијеђен сам да бисмо са компетентнијом, вреднијом и одлучном администрацијом чији врх представља Влада, да не буде да говорим о администрацији мимо Владе, могли и у датим, дубоко кризним и тешким условима, доносити одлуке које би биле више у функцији динамичног економског и демократског развоја друштва.

ПОБЈЕДА: Претпостављам да сте овај став подијелили са сарадницима, са члановима Кабинета.

ЂУКАНОВИЋ: У праву сте. Члановима Владе сам на првој сједници рекао да имамо стотињак дана пред собом током којих морамо остварити дубински снимак стања најважнијих друштвених проблема и истовремено „поспремити кућу“ од свега онога што су „репови“ транзиционог времена, не бисмо ли након тога могли сву енергију усредсредити на развојне теме.

Као што знате, у првим мјесецима рада, приоритетна пажња је била усмјерена на тему финансијске консолидације, прије свега кроз заустављање даљег раста дефицита и смањење потребе за задуживањем. Мислим да смо тај дио посла обавили у границама реално могућег и задовољан сам учинцима на том плану. Бавили смо се и пословима који су оптерећивали економију и друштво током последњих деценија, као што је КАП и дефинисали смо одржив одговор на тај проблем. Такође, бројним другим питањима. Дакле, створили смо претпоставку за прелазак у нову фазу рада: да Влада остатак мандата буде фокусирана на питања развоја. Зашто? Зато што мислим да је то једини здрав, одржив приступ у рјешавању актуелних проблема укључујући и проблеме које је генерисала криза. Дакле, не вјерујем да се генерално у економији, а посебно не у економији нашег типа и нивоа развијености, проблем може ријешити стезањем каиша. Из стања у којем је Црна Гора данас може се изаћи једино кроз добро осмишљени вишегодишњи процес одрживог развоја. А развој се може одвијати чак и у условима кризе. Посебно током трајања кризе се може озбиљно припремити за развој који слиједи након њеног окончања.

ПОБЈЕДА: Када очекујете да крене тај развој?

ЂУКАНОВИЋ: Као што рекох, не мислим да се и током кризе не може радити на развоју. Дакле, и ове године, а видимо да је то, још увијек, година дубоке економске кризе у Европи, може се нешто учинити. Не смијемо сједити скрштених руку и чекати да дође крај кризе. Морамо напустити балкански манир понашања по којем почињете да мислите о пројектима тек када постане извјесна могућност њиховог финансирања. Јер, треба неколико година да припремите планску и пројектну документацију, да објавите тендере и обавите припреме за почетак физичке реализације пројекта. Зато, сада интензивно радимо, покушавамо да нађемо партнере и припремамо се за вријеме које ће доћи. И овдје се враћамо на проблем администрације јер, посебно на тим, развојним питањима се лако уочава лимитираност знања и искуства у државном апарату. Видјели сте да сам предузео озбиљне промјене у одређеним ресорима, прије свега у оним од којих пресудно зависи динамика припреме и доношења развојних одлука.

ПОБЈЕДА: Имамо ли ту већ очити резултат?

ЂУКАНОВИЋ: Да. Ту се први резултати виде. Мислим да су и ефекти које сам поменуо, у дијелу финансијске консолидације, почев од наплате јавних прихода, посљедица импулса којег су донијеле кадровске промјене на тим мјестима.

ПОБЈЕДА: И то је новост пошто је био завладао манир неодлучивања.

ЂУКАНОВИЋ: То недоношење одлука, које је карактерисало рад црногорске администрације у претходном периоду, било је из њиховог угла врло смислено. То је био бијег администрације од нарасле критичке пажње јавности која је, као и свуда каткад конструктивна, а каткад деструктивна према процесу одлучивања и према доносиоцима одлука. У нашем случају, доносиоци одлука су се досјетили да им „одговор“ на ту појачану позорност и потенцијалну критику буде неодлучивање. То им је обезбјеђивало угоднију позицију. Били су мање под пажњом опозиционих медија и невладиног сектора, као и укупне критичке јавности. Са друге стране, недоношење одлука, што је свуда у демократски развијеним друштвима брутална неодговорност, такорећи злочин према држави, није их ништа коштало. Напротив. Покушали су то да представе као свој квалитет: ево ми нијесмо донијели одлуке зато што су оне „спорне“ и „сумњиве“. Заборављајући притом да медији, НВО и сви сем њих, имају право да сумњају и критикују, а једино они имају обавезу да у име грађана доносе одлуке које тим грађанима треба да обезбиједе напредак.

Но, и то је иза нас. Чини ми се, ипак, да се на многим мјестима у систему разумјела моја порука да се мора напустити та пракса одлагања одлука.

ПОБЈЕДА: Који су то развојни пројекти чији почетак реализације можемо очекивати у предстојећем краткорочном раздобљу?

ЂУКАНОВИЋ: Данас постоје припремљени развојни пројекти у три- четири области које представљају приоритете економског развоја Црне Горе. Нема сумње да туризам, ослоњен на производњу хране као ресурс, представља најизгледнију шансу динамичног економског развоја Црне Горе. Зашто? Зато што на црногорској обали, а и у континенталном дијелу наше земље, на језеру и посебно у планинском дијелу, постоје озбиљни развојни ресурси који нијесу искоришћени. Коришћење тих ресурса значиће улагање више милијарди еура капитала, а то опет значи и снажан импулс црногорском економском расту и развоју у цјелини. Превасходно, отварање нових радних мјеста и допринос елиминацији најтежег економског и социјалног проблема Црне Горе – проблема незапослености. Будемо ли туризам развијали интегрално и као најбоље тржиште за продуктивнију употребу вриједног ресурса какво је обрадиво земљиште можемо у великој мјери ублажити и дефицит у робној размјени са иностранством. Јер, немојте заборавити да добар дио дефицита настаје управо због увоза тих производа које купујемо из земаља региона, дакле из истих или веома сличних климатских услова, па и приближно истог нивоа обучености радне снаге. То значи да уз бољу организацију добар дио те производње можемо обавити у нашој земљи.

Покретач тог развојног таласа су пројекти више туристичких ризорта – од Луштице, преко локације Плави хоризонти, до Порто Монтенегра, од Кумбора до Светог Стефана и Милочера, закључно са Краљичином плажом – локацијом између Бара и Будве и Маљевиком на простору општине Бар, што је шест-седам ризорта гдје постоје дефинисани партнери и мање-више потписани уговори. Посљедњи би требао бити потписан за мјесец дана са компанијом из Емирата за инвестицију на локацији Краљичина плажа.

Важно је још једном напоменути да у већини ових пројеката, поред финансијски потентних партнера имамо и усвојену планску документацију, што обезбјеђује бржи улазак у реализацију инвестиције.

ПОБЈЕДА: Најављена је и скора одлука о избору партнера за наш витални енергетски пројекат – ИИ блок ТЕ Пљевља. Наводно су водеће понуде чешка, која важи за технолошки супериорну, и кинеска, која је финансијски исплативија.

ЂУКАНОВИЋ: Поред ових које сте поменули постоји интересовање из још двије земље – Пољске и Словачке. То ме радује, јер значи да имамо солидну конкуренцију која гарантује да у тренутку када ми будемо спремни да донесемо одлуку имамо партнера који ће уложити новац и реализовати пројекат. Сада све зависи од нас и од наше спремности да обавимо свој дио посла. Тај пројекат може почети да се реализује ове године и бити реализован у наредне три-четири године. Изградити други блок од 225 МW би са енергетског становишта било јако важно за Црну Гору. Да не говорим шта би то донијело Пљевљима, јер би се кроз тај пројекат овог пута дефинитивно третирало и питање топлификације и рјешавање бројних еколошких проблема у Пљеваљској котлини.

ПОБЈЕДА: Уобичајено се већ лицитира политичким конотацијама ове или оне одлуке о партнеру.

ЂУКАНОВИЋ: То је пројекат у којем право избора партнера као и друга инвеститорска права припадају Електропривреди Црне Горе. Али, разумијем Ваше питање. На овом, као и на неким другим пројектима свједоци смо потенцирања тог политичког аспекта приликом избора партнера. Мој одговор је сљедећи: немам никакву дилему око стратешког правца развоја црногорске државе и црногорског друштва – Црна Гора мора да нађе своје мјесто унутар европских и евроатлантских интеграција. Међутим, тај аспект не може бити елиминаторан, нити се њиме могу покривати слабости одређених понуда, најчешће цјеновна неконкурентност. Једном ријечју, боље је ако можемо и у реализацији ових развојних планова сарађивати са нашим политичким партнерима, јер је то добра прилика да брже усвајамо стандарде који нас квалификују за жељено друштво, али то не смије бити пресудни фактор опредјељивања. Када доносимо ове одлуке, морамо схватити да је блоковска подјела свијета иза нас и да традиционалне представе о одређеним земљама и економијама Далеког истока више нијесу исте. Напротив.

За мене су овдје кључна питања – цијена и технологија. Поред цјеновне конкурентности, која је за још увијек економски нејаку земљу каква је Црна Гора изузетно важна, важно је знати да ли је и земља из које стиже потенцијални партнер достигла одређени ниво технолошког развоја који гарантује да ће ове скупе инвестиције у њиховој изведби бити за нас дугорочно добра рјешења.

ПОБЈЕДА: Пошто је сада друго вријеме и инсистира се на одлукама и преузимању одговорности, када да очекујемо одлуку о Пљевљима ИИ?

ЂУКАНОВИЋ: Чинимо све да и у тој области и у области инфраструктуре у наредних пар мјесеци донесемо одлуке. Оно што морам да подијелим са јавношћу и у овом интервјуу је да нас увијек при доношењу таквих одлука сачека по неко изненађење.

ПОБЈЕДА: О каквим изненађењима је ријеч?

ЂУКАНОВИЋ: О изненађењима која су илустрација управо онаквог стања у администрацији у ширем смислу те ријечи, које сам описивао. Потврдићу вам то једним примјером. До јуче смо имали проблем због недостатка конкретног интересовања инвеститора за други блок ТЕ у Пљевљима. Сада када смо активностима Владе подстакли инвеститоре, обавили разговоре са њима и када смо мање-више помогли органима у ЕПЦГ да добију три-четири веома конкурентне понуде из којих је задовољство селектирати и донијети одлуку – тиму са којим радим поставио сам питање: када може бити расписан тендер? Добио сам одговор да тендер тек треба припремити. Логична је тада моја реакција. Зар за све ово вријеме док смо ми јурили инвеститоре, не једног него више њих, док смо обављали најтежи дио посла, зар за све то вријеме никоме није пало на памет да припреми тендер, што је једна у основи техничка активност. У крајњој линији могао се тај текст и само преписати, јер претпостављам да се за сваки од ових пројеката о којима говоримо, тендер већ раније расписивао. Дакле, ако и то директно не кажете: „Припремите тендер!“ нико од оне силне администрације која редовно прима плате неће апсолутно ништа направити. Ето, то су та изненађења о којима говорим и таква нас изненађења чекају на сваком кораку.

ПОБЈЕДА: Када је ријеч о инвестицијама, што је са Великом плажом?

ЂУКАНОВИЋ: То је очигледно у овом тренутку превелики залогај за међународне инвеститоре. Подсјетићу вас да смо у оно вријеме економске експанзије око референдума имали неке пројекте које су радили партнери из Емирата заједно са британским планерима који су ишли до тога, запамтио сам добро бројку, да је на том локалитету могуће потрошити 26 милијарди долара. То је очигледно прекрупна инвестиција за ово вријеме и на нама је сада обавеза да сачувамо тај локалитет за инвеститоре који ће доћи, а да до тада реализујемо ове који су мање финансијски захтјевни.

ПОБЈЕДА: Ради ли се нешто у привлачењу озбиљних инвеститора у туризам сјевера, првенствено мислим на Колашин и Жабљак?

ЂУКАНОВИЋ: Да, веома озбиљно радимо на та два пројекта. Циљ је да покушамо да на трагу доброг документа какав је Просторни план за Бјеласицу и Комове радимо на два колосијека. Први је да у припреми буџета за 2014. кроз његов капитални дио и преко Дирекције јавних радова обезбиједимо средства којима ћемо ући у инфраструктурне припреме за привлачење инвеститора. Када кажем инфраструктурне припреме, мислим да у сјеверним, неразвијеним општинама које се наслањају на Бјеласицу често нема пробијеног пута од урбаних центара до оних мјеста који су тим Просторним планом на Бјеласици и Комовима идентификовани као будући ски – ризорти. Такође, ни струје ни воде. Мислимо да бисмо у очекивању инвеститора могли ријешити неке од тих проблема, што би било подстицајно за будуће партнере. Друго, за јесен планирамо и једну посебну инвестициону конференцију која би била посвећена или том пројекту, или сродним пројектима на сјеверу.

Радимо и на политикама које ће омогућити излазак Жабљака из блокаде туристичког развоја због лошег избора инвеститора у претходном периоду. Подсјећам да су ти инвеститори на Жабљаку углавном изабрани кроз поступак стечаја због чега Држава данас има много мање могућности да интервенише према приватизационим партнерима. Ипак, радимо на томе и мислим да смо на добром путу. Кренули смо од онога што је срце жабљачког туризма, од Ски центра, укрупњавамо државну имовину и истовремено обезбјеђујемо партнера како би у аранжману са Владом уложио у развој Ски центра за који вјерујемо да ће бити добар инвестициони импулс инвеститорима у хотелску индустрију.

ПОБЈЕДА: Дођосмо и до ауто-пута. Џаба то све ако до свих ових дестинација не може да се стигне.

ЂУКАНОВИЋ: Тако је. Да би туристички пројекти о којима сам говорио били успјешни, пресудно је важно да изградимо капиталну инфраструктуру чиме ћемо Црну Гору квалитетно саобраћајно приближити најважнијим европским и међународним адресама укључујући и најважније туристичке емитивне дестинације.

Сада смо у фази финалних разговора са три потенцијална инвеститора за градњу ауто-пута и вјерујем да имамо претпоставке да у сљедећих мјесец, два донесемо одлуку о избору партнера.

ПОБЈЕДА: Има ли већ одлуке – пуни профил или полупрофил на најзахтјевнијој дионици?

ЂУКАНОВИЋ: Добра је вијест да су понуде свих потенцијалних партнера засноване на идејним пројектима које смо ми урадили, што значи да би се веома брзо након доношења одлуке могло формирати градилиште и почети са физичком реализацијом.

Дилеме су и даље присутне око тога шта је за Црну Гору оптимално јер треба донијети одлуку која ће са једне стране задовољити саобраћајне, туристичке и развојне потребе Црне Горе, а са друге стране бити финансијски одржива и која неће бити омча око врата Црној Гори и јавним финансијама у наредних десет, двадесет или тридесет година. Чак и ако би се опредијелили да у овој фази не градимо пуни профил ауто-пута, обавили би откуп земљишта и неке припремне радове за ауто-пут, а одлуке о другој фази би биле повезане са повећањем фреквенције саобраћаја.

Без обзира на дилеме које још нијесу отклоњене, сматрам да је најважније да се у тај пројекат уђе што прије, јер би он имао огромне мултипликативне ефекте за нашу економију. Врло често потенцирам да би тај објекат био важан и са безбједносног становишта, јер је Црна Гора до сада, нажалост, изгубила цијелу једну армију у саобраћајним удесима у Платијама. Поред туристичког становишта ауто-пут је важан и за боље коришћење капацитета Луке Бар. Важан је и са унутрашњег политичког становишта Црне Горе, јер боље интегрише Државу, а прије свега њене развојне ресурсе. Говорио сам мало час о обрадивом земљишту. Дио јавности и не зна да смо ми друга држава у Европи у односу обрадивог земљишта по глави становника, али то обрадиво земљиште је сада забачено, до њега је тешко доћи. Нама је ауто-пут важан да би људи могли свакодневно, за сат вожње, стићи до Подгорице или Приморја, завршити неки посао и поподне или навече се вратити кући и бити на својим имањима. Због свега овога је ауто-пут најважнији развојни пројекат Црне Горе и зато смо му дали такав приоритет у досадашњем раду Владе. Радујем се да смо на домаку одлуке.

ПОБЈЕДА: Јесу ли утицали на привлачење страних инвестиција и на неки општи утисак о Црној Гори сви ови политички догађаји чији је циљ био производња напетости?

ЂУКАНОВИЋ: Инвеститори увијек воде рачуна и о политичкој и о безбједносној стабилности. Та репутација Балкана није нешто што нас посебно препоручује инвеститорима. Ипак, околност да је Црна Гора била регионални лидер у погледу нивоа страних инвестиција у неколико постреферендумских година говори о томе да су инвеститори препознали озбиљност политичке и безбједносне стабилности Црне Горе и да су, као надоградњу томе, препознали промишљеност и одлучност Владе у дефинисању инвестиционог амбијента, почевши од пореског система, који треба да омогући власницима капитала услове за остварење њихових интереса, а то је прије свега профит.

Свједоци смо да у континуитету, а посебно у периодима уочи избора, дио црногорске политичке и друштвене сцене жели да створи утисак неуређености и незаконитости, криминализованости црногорског амбијента, како би на тај начин послали обесхрабрујућу поруку инвеститорима и како би поколебали наше политичке партнере у ЕУ и НАТО-у у доношењу одређених одлука које се тичу динамике нашег европског и евроатлантског развоја. То они раде са циљем промјена власти у Црној Гори. Не треба подсјећати, одавно смо уочили и јавно оцијенили да ти медијско-невладино-политички субјекти не маре за стање које тиме стварају по државне интересе. Разумио бих добродошлом здраву борбу за освајање власти у Црној Гори, али до границе која би нас морала све обавезивати, до границе неугрожавања националних интереса. Та граница је одавно пређена понашањем дијела невладиних организација, а посебно опозиционих лидера који су веома директно позивали инвеститоре да не улажу у Црну Гору, а Европску унију да нам не да статус кандидата или датум за почетак преговора. Такав однос према својој држави изазива запрепашћење и код иностраних партнера којима се ови дични Црногорци обраћају. Па, ипак, из досадашњег искуства, рекао бих да то није утицало на одлуку инвеститора.

Мислим да нам је, рецимо, Питер Манк помогао више у афирмацији Црне Горе у међународној инвестиционој заједници оцјенама о свом искуству у Црној Гори него што бисмо направили улагањем милиона еура у маркетинг. Инвеститори ми кажу да виде да постоји та деструкција, да је она мотивисана борбом за власт, али да то у суштини не погађа њихове интересе све до тренутка док Влада не упадне у парализу, о којој сам малочас говорио. Ја ту парализу администрације сматрам највећом опасности по будући развој Црне Горе. И то није моја претпоставка, нити перцепција, то су чињенице. Јер, инвеститори су заиста били стали. Да вам не говорим сада о Qатари Диару, који је расформирао своју фирму у Црној Гори, распустио тим и напустио државу.

ПОБЈЕДА: Зна ли се зашто је то учињено?

ЂУКАНОВИЋ: Они су врло директно говорили о неспремности црногорске стране да разријеши одређене проблеме који су били услов за почетак реализације пројекта.

ПОБЈЕДА: Зна ли се име личности или компаније која је директно одговорна за ту саботажу?

ЂУКАНОВИЋ: Знамо из искуства које нам је предочио страни инвеститор. Они су веома директно говорили о институцијама и особама које су својим поступцима кочиле реализацију пројекта. Наравно да сам се о томе веома занимао чим сам преузео дужност Премијера. Добио сам и одговор друге, тј. наше стране из институција система – Министарства финансија, од Заштитника државних интереса итд. Њихов став је да је очекивање катарског инвеститора било засновано на претходно незаконитом присвајању државне имовине од стране домаћег партнера. Такве, различите перцепције могу, наравно, да разумијем. Могу да схватим и да неко на тај начин хоће да заради. Али оно што тешко разумијем је да држава која је животно заинтересована за такву инвестицију допусти тако дуготрајни застој због било којег проблема и да коначно изгуби вриједног инвеститора. Дакле, могу да разумијем да постоје различити интереси, различита виђења истог проблема, није то црногорска специфичност, али у таквим случајевима држава мора имати деблокирајући механизам и казати: Ви сте нам важни, радите, а ми ћемо разрјешавати ово питање тако да епилог неће на било који начин погађати интересе страног партнера.

ПОБЈЕДА: Је ли Qатари Диар изгубљен дефинитивно?

ЂУКАНОВИЋ: Не, не, не. Намјерно говорим у прошлом времену јер смо ми, након много напора, финално ријешили тај проблем и сада можемо очекивати почетак инвестиција. Оно што је јако важно је да се Qатари Диар вратио, формирао свој тим, именовао извршног директора, недавно сам се и сусрео са њим. Створили смо услове да се тамо обнове радови и заврши инвестиција.

ПОБЈЕДА: Остајемо на повезаној теми, а то је однос ДПС-а и СДП-а. Јесу ли сва догађања у вези са предсједничким изборима битно пореметила односе двију странака које су у пресудним тренуцима за Црну Гору чиниле кичму владајуће коалиције?

ЂУКАНОВИЋ: Неспоразуми и сукоби никада не остављају ни један однос без ожиљака. И у мање компликованим заједницама него што су коалиције.

Знао сам за резерве које СДП има према господину Вујановићу и прије утврђивања његове кандидатуре. Према том сазнању сам се веома одговорно односио. Нипошто на начин, како се то претпоставља у дијелу јавности, да би инатећи се управо потенцирао кандидата који мора бити заједнички. Јер, моја логика је јасна и једноставна: нико не дијели освојену власт из хуманистичких побуда. ДПС процјењује да самосталним изласком на изборе не би добила потребну већину за формирање владе и због тога коалиционо наступа са партијом која јој је програмски најближа. Ако се већ тако опредјељујемо, онда као конструктиван партнер у сваком дијелу политике требамо предлагати рјешења која ће учвршћивати, а не ометати функционисање нашег савеза. Са том свијешћу сам заједно са другим људима у ДПС-у, веома пажљиво анализирао наш кадровски потенцијал, квалитете сваког од потенцијалних кандидата за функцију предсједника државе и заједно смо дошли до закључка да је господин Вујановић, у датим условима, наш најбољи кандидат.

ПОБЈЕДА: Јесте ли Ви то рекли Ранку Кривокапићу или је он то сазнао из медија?

ЂУКАНОВИЋ: Ја сам му то рекао. Имамо добар однос и многи људи ће вам казати да на том односу почива коалиција. Ја вјерујем да су то претјеривања којима су Црногорци склони, али знам сигурно да у сваком, па и у политичком савезу и ти лични односи и повјерење представљају важну основу тог односа. Са Ранком Кривокапићем сам много пута разговарао и био свјестан њихових резерви према потенцијалној кандидатури Филипа Вујановића. Истовремено сам кроз те разговоре саопштавао господину Кривокапићу прилике код нас, односно какво је стање наших кадровских ресурса и какав се предлог може очекивати. Вјерујем да је управо однос међусобног повјерења господина Кривокапића и мене, њега учврстио у увјерењу да нијесмо олако прешли преко њихових резерви, да смо одговорно сагледавали своје капацитете и закључили да, упркос сазнању да ћемо остати без подршке СДП-а, треба да изађемо са кандидатуром господина Вујановића као нашег најбољег кандидата у датим околностима.

ПОБЈЕДА: Је ли Вам рекао већ тада, када сте му први пут то рекли, на који начин ће се он лично и његова странка понашати?

ЂУКАНОВИЋ: Да. Он је казао да ће бити резервисани, да неће гласати за тај предлог и то је нешто о чему смо ми и у тој фази разговарали у Демократској партији социјалиста.

ПОБЈЕДА: Дакле, није Вас изненадио његов наступ?

ЂУКАНОВИЋ: Не. Дјелимично ме изненадила изведба тог става у предизборној кампањи која је еволуирала ка некој форми тврђег противљења од онога које сам очекивао. Да будем потпуно отворен: СДП је имала своје разлоге због којих су сматрали да господин Вујановић није најбољи кандидат за предсједника државе и слагали се са њима или не, сви морамо то њихово право демократски уважити. Немам, дакле, проблем да разумијем да СДП не жели да подржи Филипа Вујановића и да неће учествовати у кампањи. Оно чему сам приговорио на крају изборног процеса је вођење кампање, макар у сегментима, која је директно или индиректно могла доприносити потенцијалном успјеху Вујановићевог противкандидата.

ПОБЈЕДА: На шта конкретно мислите?

ЂУКАНОВИЋ: Мислим на понашање дијела функционера СДП-а на терену, који су успоставили ригорознију контролу над коришћењем бирачког права својих бирача него што је то, по мом виђењу, било неопходно. Да сам био на њиховом мјесту, оставио бих потпуну грађанску и бирачку слободу сваком члану нашег бирачког тијела да уколико жели да подржи господина Вујановића то и учини. То и још неколико политичких порука које су се чуле током кампање од стране одређених функционера СДП-а, по мом суду, ишле су на руку Вујановићевом противкандидату. А то је нешто, по мом увјерењу, противно не само интересима Филипа Вујановића и ДПС-а него интересима наше коалиције. Јер, Лекић није аутономан кандидат него представник једне политике која је, почев од референдума до данас, радила све да државно разгради и економски уназади Црну Гору. Наше политичке разлике унутар владајуће коалиције никада не смију доћи до границе угрожавања виталних националних и државних интереса Црне Горе, а камоли прећи ту границу, о чему је до сада веома одговорно водила рачуна коалиција ДПС-а и СДП-а.

ПОБЈЕДА: Је ли та граница сада пређена?

ЂУКАНОВИЋ: У неком од ових потеза које сам описао ја сам препознао да се дошло до те границе и да је она пређена. И томе сам приговорио.

ПОБЈЕДА: Јесте ли о томе када су се смириле изборне страсти разговарали са Кривокапићем?

ЂУКАНОВИЋ: Систематично и посвећено још увијек не, али кроз друге разговоре дотицали смо се и тих тема. Рекли смо једни другима шта мислимо о томе и наравно је да ћемо и додатно озбиљно разговарати. Да заокружим одговор на то питање сљедећим: свакако да је тај неспоразум оставио трага у нашим коалиционим односима, али сам дубоко увјерен у оно што сам више пута након избора казао: и ДПС и СДП су државно одговорне странке које су много пута до сада показале спремност да се одричу парцијалних страначких интереса у корист онога што нам је заједнички државни интерес.

ПОБЈЕДА: Што је то што је за Вас као челника најмоћније политичке странке у земљи поука парламентарних и предсједничких избора? Оба пута сте побиједили, али је чињеница да су ови предсједнички избори, уз оне на којима сте такмаци били Ви и Момир Булатовић, резултирали најтјешњим резултатом.

ЂУКАНОВИЋ: Два су моја доминантна утиска. Један се тиче црногорске политичке сцене, а други наше коалиције. Прво, јасно је да криза која дуго траје поспјешује процесе преиспитивања досадашњих вредносних политичких ставова. Ти се ставови свакако преиспитују и без кризе, они се логично преиспитују, посебно у оним заједницама у којима је дуго на власти једна политичка структура, а убрзано се преиспитују тада када криза својим посљедицама угрожава економско социјални статус сваког појединца. Као резултат тога имамо ситуацију да је мало која влада у Европи у протеклих неколико година опстала. Сагледавајући у том контексту последње парламентарне изборе морамо закључити да је резултат наше коалиције на њима фасцинантан. Па и на предсједничким изборима, упркос свему о чему смо говорили, кандидат носећег стуба владајуће коалиције је побиједио. Међутим, и из ових успјеха владајућа коалиција треба да извуче наук. И у ДПС је то озбиљно анализирано. Главну поруку смо прочитали тако да морамо бити свјесни нарастајућег нивоа демократске и политичке културе црногорске бирачке јавности. Једна фаза политичког живота завршена је референдумом када је захваљујући снажним емоцијама бирачко тијело било спремно да властима опрости бројне пропусте, непрофесионалност, некомпетентност, неодлучност. Када је на задовољство и на срећу Црне Горе обновљена независност држава је прешла у нову фазу политичког живота у којој из године у годину бирачко тијело бива све захтјевније, све критичније, све реалније, неспремно да олако прашта било који пропуст и склоно да о квалитету политике суди на бази онога што та политика производи по његов квалитет живота. У том смислу је јасно да више нема мјеста предизборним кампањама у којима ћемо захваљујући емоцији или способности овог или оног лидера у пар мјесеци дотјеривати лоше учинке у претходном периоду. Кампања траје током све четири године и мора се предано радити прије свега на унапређењу квалитета живота сваког појединца.

Друго искуство је посебно поучно по владајућу коалицију на предсједничким изборима. Оно упућује на потребу да ми као челници политичких партија који имају повјерење грађана морамо бити предводници реалног и рационалног резоновања. Ја знам да и у ДПС-у постоје многи који су незадовољни досадашњом коалиционом сарадњом са СДП-ом, али моје подсјећање свим сарадницима је да смо ми у послу који се зове политика. А посао не подразумијева љубав. Љубав треба чувати за неке друге односе међу људима. Ако смо већ у послу који не можемо сами обавити, и ако смо стога одабрали партнера који нам је програмски најближи, са њим морамо сарађивати у најбољој вјери. И то је једина формула очувања наше супериорности у односу на нашу политичку конкуренцију.

ПОБЈЕДА: Ови избори су резултирали етаблирањем дневног листа Дан као билтена једне политичке групације гдје чак уредници и власници присуствују конгресима странака у првим редовима итд. и чињеницом да се други опозициони дневни лист потпуно погубио премда и даље наступа са некакве зевсовске, наравно ни на чему утемељене позиције?

ЂУКАНОВИЋ: Да. Нажалост, и даље траје процес компромитације и затирања трагова некадашњег професионалног и независног новинарства. Нарочито кроз примјере које помињете, водећих штампаних медија у Црној Гори. Иако, Дан је наизглед напредовао. Јер, он је основан и дуго радио као билтен војно-безбједносне агенције из Београда. Превасходно, с циљем субверзије црногорске независности. Данас је због промјене државне политике Србије изгубио ранијег послодавца. И данас је то билтен, овог пута билтен политике опозиције, дакле, дијела јавне политике у држави, што је, свакако, напредак у односу на пређашњи статус.

Вијести и Монитор настављају са својом борбом за преузимање власти. Из дана у дан, са огољенијим мотивом: да тиме заштите власнике и њихов незаконито стечени иметак. У вријеме док су, сходно традиционалној балканској замјени теза, највише галамили: држ’те лопова, управо они су користећи транзицију и неке системске погодности највише отимали. И логично, сад се плаше посљедице процеса унапређења истражних процедура у држави.

Зато су покушавали да се заштите фаворизовањем разних опозиционара вјерујући да ће инсталирањем „својих“ људи у власти купити поштеду. Иако, уобичајено црногорски пуни себе, мисле да би сами били најподеснији за главне роле у власти. Најважнија референца која их зато препоручује је то што су наводно прогоњени у Црној Гори због своје слободоумности и посвећености борби против криминала. И ту се круг обмане и бесмисла затвара. Они очито заиста имају проблем са прогоном. Не од власти, не ни прогон савјести, него свијести о томе да истина о улози свих у конфузији нове, згуснуте историје Црне Горе неминовно излази на видјело. И да ће бити не само политички него и правно дијагностицирана.

ПОБЈЕДА: Када? Предистражне радње у одјељењу Тужилаштва за организовани криминал улазе већ у трећу годину.

ЂУКАНОВИЋ: Онда када црногорски државни капацитети нарасту до професионалног нивоа да се могу озбиљно позабавити тим питањима. Капацитети црногорске државе су недостатни у оном најдиректнијем значењу те ријечи, немања довољно компетентних људи да брзо и ефикасно спроведу и ту и све друге истраге укључујући и истраге против људи из власти, против којих се подносе кривичне пријаве. Као што видите, поједине истраге толико дуго трају да остављају врло ружне мрље на ликовима појединаца или институција и да послије годину или двије дана нико и не региструје да је истрага завршена, да је посијана сумња неутемељена и да је хајка била политикантска. Са друге стране, мислим да се недостатност капацитета показује и у томе што се и у истражним структурама примјећују калкулисања и пристајања на притиске из медија. Све то скупа јесте недостатност црногорских капацитета и ја се не устручавам да о томе говорим. Јер јасно је да смо тек прије седам година обновили Црну Гору и ако мислимо да данас ико у овој држави, почев од предсједника Владе, функционише у капацитету који гарантује брзо достизање европског нивоа развијености – варамо се. Да имамо тај капацитет не би били ту гдје јесмо, као дио неповољне балканске стварности. Ово су године преданог и систематског напора да превазиђемо те своје лимите и хендикепе. То иде доста мукотрпно, али је најважније да смо поставили кров над својом кућом, да се у њој данас ми питамо и да смо као друштво стали на магистралу прихватања европских стандарда и достигнућа, са које више не можемо склизнути и залутати балканским беспућима. То је јако важно. И данас је једино релевантно питање којом брзином можемо путовати том магистралом, од чега зависе и конкретни учинци свих на које указујете, од тужилаштва до сваког министарства и до сваке локалне самоуправе.

ПОБЈЕДА: Ово су избори на којима није било видног уплитања Србије, за разлику од ранијих прилика када је и током избора и током пописа и ван тих раздобља било другачије. Са друге стране имали смо овдје у опозиционом медијима и странкама до прошле године, па и након тога, изливе обожавања Бориса Тадића, а сада имамо не само дистанцу нових власти у Београду већ и једну веома конструктивну улогу видимо не само према Црној Гори, него и према Косову и укупно региону.

ЂУКАНОВИЋ: Свако има право на своје процјене, па и на обожавања. Јесте мало неуобичајено да се она намећу кроз колумне новина чији сте власник, али и то је дио балканског демократског зријевања. Наравно, јасно ми је да је и та неодмјерена процјена била само посљедица жеље да се још једном укаже како у нашој кући нико и ништа не ваља. И да се тако, апологетски, изрази захвалност за замашне маркетиншке прилоге оглашивача из Србије.

ПОБЈЕДА: Је ли то престало?

ЂУКАНОВИЋ: Промјеном власти у Србији осјећа се, како сте и сами казали, нека нова клима и, на срећу, ни у овом случају не морамо говорити о перцепцији. Господин Николић је био у посјети Црној Гори и том приликом саопштио одређене поруке укључујући и оне српској националној заједници и лидерима просрпских политичких партија. Поуздано знам да су политички челници тиме били дубоко незадовољни јер су очекивали да добију снажну подршку деструктивним активностима према црногорској државној политици или према нашој НАТО оријентацији од стране шефа државе Србије.

Веома цијеним прве кораке новог државног руководства Србије. Сматрам да воде конструктивну политику према Црној Гори и региону и да се Србија напокон окренула себи и донијела неке веома тешке и мудре одлуке. Данас Србија опет има услове да заузме ону позицију која јој захваљујући њеној величини и њеним укупним потенцијалима припада, а то значи да буде локомотива или један од првих вагона композиције са Западног Балкана која иде ка циљевима европског развоја. Због робовања прошлости и изгубљених политичких битака Србија је до сада била негдје на репу догађаја и успоравала је ту читаву композицију. Новом политиком, посебно одлуком о почетку нормализације односа са Косовом, власт у Београду створила је најважнију претпоставку догледне европске будућности Србије, чиме најбоље доприноси врло конструктивној ситуацији у региону. То је посебно важно за Црну Гору, не само због наше историјске блискости са Србијом, него и због околности да је управо Црна Гора због свјежих рана нашег државног раздвајања имала и највеће тешкоће у односима са Србијом у недавно прошлом периоду.

ПОБЈЕДА: Је ли се промијенило нешто и у самој форми комуникације?

ЂУКАНОВИЋ: Апсолутно. Та комуникација је данас онаква каква је требало да буде све вријеме. Сада је могуће премијера или предсједника Србије или неког од министара Србије без проблема у свако доба дана позвати телефоном, размијенити СМС, постићи договор како се то подразумијева у нормалним, не само политичким него и људским односима.

ПОБЈЕДА: Очекујете ли да политика коју води првенствено Александар Вучић у борби против организованог криминала досегне и до Црне Горе обзиром на везе дијела ранијих криминогено-обавјештајних структура са дијелом овдашње опозиције?

ЂУКАНОВИЋ: Вјерујем да ће дио активности које данас воде институције задужене за борбу против организованог криминала у Србији досегнути и до Црне Горе, као што су и одређене активности које воде државни органи Црне Горе у откривању починилаца кривичних дјела већ сегнули до одређених адреса на територији Србије. То је добро јер криминал не познаје границе и не задржава се само на територији једне државе. Зато, таква мора бити и борба против криминала.

ПОБЈЕДА: Очекујете ли релаксиранији однос странаца, па и званичног Брисела, према читавом нашем региону обзиром на ове позитивне промјене у водећој држави регије и наговјештај изласка из косовског чвора?

ЂУКАНОВИЋ: Надам се томе. Нажалост, још увијек имамо озбиљне проблеме у БиХ, која због своје нефункционалности не испуњава стандарде за укључивање у процес интеграција. Имамо и озбиљан застој у Македонији, који је посљедица неријешених односа са Грчком, али и проблем који може имати дубље импликације на простору Западног Балкана. Искрено, прижељкујем да почетак нових односа на релацији Београд – Приштина доведе до промјене односа међународне заједнице према Балкану, али превасходно очекујем да Балкан промијени однос према себи. Наиме, вјерујем да је Балкану потребна нека нова доза самопоуздања, посвећености себи, одлучности у преузимању одговорности за своју европску будућност.

Нажалост, на политичкој сцени Балкана, дакле и даље има превише духа провинцијалне инфериорности, чак сервилности, свакако очекивања да неко из Брисела или откуд друго боље зна наше проблеме и да има магичне формуле њиховог рјешавања. То је опасна илузија.

ПОБЈЕДА: Када ово буде објављено, јавиће се одмах тумачи и гуруи да кажу ево потврде тезе да је Ђукановић против Црне Горе у ЕУ.

ЂУКАНОВИЋ: Знам. И не марим за то. На неки начин, у праву су: ја сам заиста противник тог типично балканског, инфериорног односа према ЕУ, чија је преокупација како Црну Гору и друге државе региона „угурати“ у Унију. Истовремено, човјек сам који безрезервно вјерује у пројекат уједињене Европе. И о томе не мислим и не говорим у другом него у првом лицу множине: дакле, као један од Европљана, као грађанин Европе. Штавише, убијеђен сам да је пуно уједињење Европе наша једина шанса, услов европске конкурентности на глобалној сцени у будућности која је почела. Уколико не буде стабилна и паметна у управљању свим својим ресурсима, Европа се неће моћи носити, не само са САД, него ни са брзо растућим економијама земаља БРИКС-а. А услов за то је да Европа буде уједињена. У свим међународним наступима покушавам да такву поруку пошаљем и допринесем реафирмацији такве идеје и на Балкану и код наших европских партнера.

Да на Балкану схватимо да проблеме у нашој кући ми морамо најбоље познавати и рјешавати, а не чекати чаробне формуле бриселске администрације. Такође, да се успјех наших влада мора огледати управо у способности да ријешимо историјски наталожене политичке и развојне проблеме, а не у похвалама и комплиментима, макар и са важних међународних адреса.

И не мање важно, да Брисел, као локомотива Европе мора убрзано отклонити видљиве деформитете своје политике проширења, или прецизније речено, уједињење Европе. Знам да је данас пуно конфузије и у тој као и у другим политикама генерисано тешком европском кризом. И разумијем огорчење одређених политичких кругова у Европи посљедицама које су настале као резултат слабости актуелне европске архитектуре. Али, нико не би смио преузети одговорност да нам у пукотинама те архитектуре нестане и визија. А визија је – уједињена Европа. Слабу архитектуру треба мијењати бољом у корист остварења визије.

Зато ЕУ и њена бирократија не смију данас бити у улози строгог учитеља који ће, малтене незаинтересовано, дијелити пацке и понављати матрицу како су врата за земље Западног Балкана отворена. То није довољно. Та врата су била отворена и 90-их година, али су народи са простора еx YУ одабрали да прођу кроз зид. Првенствено на своју, али и на штету и уз губитак укупне европске и евроатлантске заједнице.

Уз ту поруку Унија, уколико жели динамичан процес уједињења, мора имати издашнији програм подршке проевропским владама земаља Западног Балкана, како би им помогла да и у овом времену драматичног сиромашења не угасне еуроентузијазам који је карактерисао регионалну политику почетком новог миленијума.

ПОБЈЕДА: Како гледате на ових седам година црногорске независности од којих сте пет провели на челу извршне власти? Када се осврнете на пређени пут, што је то у чему је Црна Гора успјела, можда чак и изнад Ваших очекивања, а што је то што сте очекивали да се догоди, а није се догодило?

ЂУКАНОВИЋ: У таквим резимеима обично потенцирам нови квалитет Црне Горе исказан у искушењима наше новије историје. То је пуна одговорност према властитој стабилности. У финишу 20. вијека пролазећи кроз изазове ратова, санкција, НАТО бомбардовања, лебдећег рата са Милошевићевим војним ефективама у Црној Гори, знали смо да сачувамо унутрашњу стабилност и међуетничку толеранцију. Што није пошло за руком ником у нашем окружењу. И постали смо свјесни значаја регионалне стабилности, видјевши какве нам све невоље доносе сукоби и неспоразуми у нашем окружењу. Та свијест нам је била важан ослонац и у политици дефинисања државног статуса Црне Горе. Ту операцију извели смо, могу слободно рећи, без иједне грешке и промовисали нову политичку праксу на Балкану у рјешавању питања тог типа.

Такође, тако учвршћена стабилност помогла нам је и да, упркос ниском нивоу развијености, посљедице глобалне економске кризе поднесемо стабилније од многих развијенијих европских држава.

Зато, ту нову одговорност Црне Горе према себи сматрам и нашом највећом ововременом вриједношћу. Она је и важан дио одговора на питање како је то Црна Гора у кратком року прешла важне дионице на путу европске и евроатлантске интеграције и задобила респектабилно повјерење инвеститора. Усуђујем се рећи да је ова нова карактеристика Црне Горе и замајац у процесу убрзане еманципације нашег друштва која ће водити и већем самопоуздању и самопоштовању.

Очекивао сам, показало се нереалним, да ће протекло вријеме донијети и брже превладавање непомирљивих политичких разлика које су кулминирале у дугим годинама рјешавања државног статуса. На том плану су подбацили политички лидери, а државна политика са неке од сусједних адреса само је користила те наше домаће политичке слабости. Надајмо се да ће политичке промјене у сусједству помоћи да неке илузије угасну и да се сви, без обзира на политичке и друге разлике, окренемо питањима од заједничког интереса. То је нужно да би брже превазишли недостајуће капацитете Црне Горе.

Како до уставних промјена

ЂУКАНОВИЋ: Надајмо се да је оптимизам којим посебно одишу најаве предсједника парламента и потпредсједника Владе за политички систем Душка Марковића реално утемељен. Да је кроз разговоре са дијелом опозиције реално перципирана њихова спремност да се око тог, врло редуцираног круга питања која су нам неупитно заједнички интерес, а то је већа независност са циљем веће ефикасности правосудне власти, дође до потребног консензуса, који ће обезбиједити да уставни амандмани у предвиђеном року, а то је до половине године, буду усвојени.

Повећање ПДВ-а ускоро

ЂУКАНОВИЋ: Повећање ПДВ-а се чини реалним. Мање-више све европске владе су у годинама кризе мијењале порески систем. Ми смо све до сада то избјегавали не зато што нијесмо имали фискалне потребе, него смо покушавали да чувамо постојаност и повољност пореског система за вријеме које долази након кризе како би што брже повратили интересовање инвеститора. Данас, када видимо да је европска економија и даље у дубокој кризи, очигледно предстоји обавеза и црногорске државе и црногорске Владе да одређеним пореским захватима, а тиме и нужно кварењем свог инвестиционог амбијента, покуша да надомјести дио недостајућих прихода.

Очекујем да ускоро од Министарства финансија добијем тај приједлог за повећање ПДВ-а након чега ће евентуалној одлуци претходити веома озбиљна анализа у Влади.

Ово у правосуђу је циркус

ЂУКАНОВИЋ: Одрастао сам у кући са оцем судијом Врховног суда, касније ми је и сестра била судија Врховног суда. Тако сам формиран да ми за ових двадесет година рада у извршној власти није пало на памет да коментаришем судску пресуду. Најрадије бих и данас прескочио ово питање. Мислим да је обавеза људи који се баве одговорним јавним пословима да дају примјер другима тако што остављају носиоцима судске власти да носе одговорност за поступање у складу са Уставом и законима и да пронађу најбоље формуле правде.

Међутим, то што се у посљедње вријеме догађа унутар и поводом правосудних структура у Црној Гори оставља утисак велике неозбиљности. Почетни импулс, вођени својим интересима дају медији. Поједине НВО су поднијеле „више кривичних пријава“ од свих надлежних државних органа заједно. Адвокати суде на конференцијама за штампу поводом сваке одлуке суда. Амбасадори оцјењују квалитет појединих пресуда. Све теже је сем најупућенијим знати шта ради Тужилаштво, а шта суд.

Реформама које су у току и кадровским промјенама морамо допринијети реафирмацији и учвршћивању ауторитета независне судске власти. То нам је нужно и због ауторитета државе, а још више због нужног осјећаја поуздане правне сигурности сваког од нас као грађана Црне Горе.