Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Игора Лукшћа за Дневне новине

Интервју предсједника Владе Игора Лукшћа за Дневне новине
Датум објаве: 02.02.2012 13:37 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Премијер Игор Лукшић у првом интервјуу за Дневне новине каже да га најављени протести дијела синдиката и невладиних организација, који су заказани за 18. фебруар, не плаше, али да у њима види политичке захтјеве. Предсједник Владе сматра да се сада живи лошије него 2010. али да је то случај у цијелој Европи. Тема разговора била је ситуација у Комбинату алуминијума, односима са инвеститорима, као и могућностима за расписивање избора. Премијер сматра да врховна државна тужитељка и предсједница Врховног суда, Ранка Чарапић и Весна Меденица, треба да одраде мандат до краја.

Дневне новине: Плашите ли се протеста који су заказани за 18. фебруар? Њихов захтјев је оставка Владе.

Не плашим се протеста зато што мислим нијесу оправдани, ако посматрамо однос Владе према социо-економској слици. Дакле, уколико узмемо да је све покренуто због социо-економске ситуације онда морамо да се подсјетимо шта је све ова Влада урадила на том плану за годину. Донијели смо Закон о раду, реструктурирали један број предузећа, са синдикатима потписали усклађивање зарада у складу са општим кретањима економије, стабилизовали јавне финансије, унаприједили амбијент. Водећи једну конзистентну политику мислим да се може препознати да Влада води рачуна о економском положају грађана. Предлози које смо дали да направимо бољи модел помоћи сиромашнима, иницирање измјене одлука које ће стимулисати да се више користи јефтинија тарифа, попуст од десет одсто редовним платишама, заправо тиме компензирате оно што је раст цијена. Влада је веома заинтересована да се сва потраживања ЕПЦГ наплате и да видимо да ли су то стварно дуговања која је немогуће наплатити, па да то рјешавамо кроз посебан социјални програм. Веома сам заинтересован да се то питање доведе до краја. Дакле, ако желимо да се бавимо економско-социјалном сликом и исправљањем аномалија, онда је то предлог. Уколико имамо други однос према ситуацији, онда ме не чуди захтјев да Влада поднесе оставку, али ми се чини да онда улазимо у сферу политике. Сфера политике подразумијева конкуренцију политичких платформи, а то значи ако предлажете политичке захтјеве, онда то очекивано захтијева одговорност за политичке одлуке или предлоге које дајете. Што се тиче Владе, наши приоритети остају економски опоравак и европске интеграције. У том контексту, мене не брине учесталост или масовност протеста. Брине ме потенцијална нестабилност која би се могла уочити манифестацијом протеста и на тај начин успорити Црна Гора када су европске интеграције у питању.

Дневне новине: Да ли то значи да би чешћи масовни протести угрозили европски пут Црне Горе?

Вјерујем да би то скретало пажњу са реформи које спроводимо. Ми смо претходну годину посветили реформи политичког система, уз напор да се стабилизује економска ситуација и створи простор за нове инвестиције. Ми, нажалост, стварамо ружну слику не само у односу према Влади, већ и према инвеститорима. У таквој ситуацији скретање пажње и енергије са реформских процеса и перцепција нестабилности може довести до угрожавања европског пута.

Дневне новине: Да ли се лошије живи данас него на крају 2010?

Логично је да се данас лошије живи када имате нижи раст економије, опоравак од посљедица кризе, потпуну неизвјесност европске економије. То није само у Црној Гори него је тако у цијелој Европи. Дакле, неколико земаља је скоро банкротирало, дужничка криза није ријешена, криза око економског успоравања се поново појачава, пуно радних мјеста у Европи је изгубљено. Ми, као дио европске економије, морамо да трпимо. Наравно, да су данас изазови знатно већи него када је раст економије био шест или седам одсто. У том контексту, можемо говорити да се данас вјероватно лошије живи него прије или двије три године. Ипак, у Црној Гори је економија расла два или три одсто, мање је незапослених, већа је стопа запослености, није дошло до драматичног пада зарада, чак су у јавном сектору благо расле... Све то говори да је систем стабилан, али да је подложан спољним шоковима. Врло је тешко и за веће земље да креирају системе отпора, а камоли Црна Гора која је мала економија и земља у развоју. 

Дневне новине: Замрзавате ли плате у јавном сектору?

Ове године се благо повећавају плате према општем колективном уговору јер се повећава стартни дио плате. Споразумом са синдикатима предвидјели смо услове када се преговара о корекцији зарада. Тако да можемо говорити о благом расту. 

Дневне новине: Хоће ли се мијењати кроз амандмане Предлог закона о унутрашњим пословима и на тај начин Управа полиције остати ван МУП-а?

Зависи хоће ли бити поднешени амандмани.

Дневне новине: Хоће ли Ваша партија поднијети такве амандмане?

Мислим да не треба ускраћивати право ниједном посланику да подноси амандмане за тему за коју сматра да би требало да то ради. У овом случају не видим зашто би то право ускратили било коме. Оно што мене занима јесте да Управа полиције буде професионална, деполитизована, и да директор полиције може да одговара за рад тако специфичног органа. Уколико се сматра да у предложеним рјешенима у закону нијесмо до краја заокружили или смо можда напустили добру праксу коју смо до сада имали, онда би то требало провјерити у парламенту. Оно што смо препознали јесте да је потребно обезбиједити једну врсту копче између МУП-а и Управе полиције јер се од министра унутрашних послова очекује да наступа у разним облицима сарадње. Министар је политички надзор над радом Полиције. 

Дневне новине: Хоће ли бити контатка са Ен плуса групом и Русалом у вези са ситуацијом у КАП-у?

Ти контакти постоје. Стално комуницирамо, без обзира што дјелује да на површини нема опипљивог рјешења. Интерес Владе је да сачувамо што више радних мјеста, тренутно 1.200 запослених. Аранжмани који су потписани раније били су за рјешавање проблема вишка радника и покретање производње. То је аранжман са Дојче банком. Да није било покретања производње у КАП-у у 2009, 2010. или 2011. ми не бисмо имали раст од два или три одсто јер је добрим дијелом то прерађивачка индустрија помогла. Интерес је очување производње због доприноса економији и чување радних мјеста. У неком тренутку се мора направити избор. Уколико се оцијени да КАП вуче надоље или на странпутицу друге дјелове система, онда заиста морамо тражити неки радикалнији начин рјешавања проблема. У овом тренутку све је јако компликовано и мислим да је судбина Комбината јако неизвјесна. Ми ћемо наставити, у сарадњи са власницима, синдикатом и другим релеватним факторима да тражимо најбоље рјешење за сваког.

Дневне новине: Шта значи то да је врло неизвјесна судбина КАП-а?

Оно што морамо да ријешимо у вези са Комбинатом алумнијума јесте реструктурирање дугова те компаније. Данашња производна цијена, уз сервисирање дугова, много је већа од продајне. Морамо рјешавати питања снабдијевања електричном енергијом. Не припада само Влади да о овом питању одлучује јер по наступима коалиционих партнера ова Влада је у суштину била мањинска. Не желим тако више да буде. Желим да у сарадњи са парламентом, због чега ћемо иницирати расправу, предложимо рјешење за сваку ситуацију када је КАП у питању. Желим да парламент да став, донесе одлуку како види будућност КАП-а. Можда већина сматра да КАП не треба да постоји. Онда предложите рјешење шта са радницима.А ако мислите да треба да постоји, кажите који је то начин. Једино што не прихватам је општа прича о завјерама. Више пута сам истицао да ко жели тиме да се бави има друге институције које су за то задужене. А ко размишља о економском опоравку онда дајте да отворимо ту расправу.

Дневне новине: Имате ли контакте са ЈСW?

Министарство економије је у комуникацији с њима и у ишчекивању је коначне понуде која би била разматрана или одбијена.

Дневне новине: Хоће ли бити избора на јесен?

Ми смо практично већ у изборној години или ћемо ући у изборну годину у марту. Тада су легитимне све калкулације. Треба имати у виду да се морамо концентрисати на процес европских интегарција. Оно што је у овом тренутку приоритет јесте побољшање економско социјалне слике и економски опоравак и на то се концентришемо. Тако да све спада у домен политичког теоретисања и у изборној години. У зависности од околности увијек је могуће да ли у овом или оном тренутку заказати изборе. 

Дневне новине: Да ли постоји стратегија у ДПС да се одрже избори на јесен?

То је опет у домену политичког теоретисања. Да ли постоји велика разлика избора у октобру или новембру, јер обично се избјегава организовање у децембру и јануару. Или можда фебруару или почетком марта. То су опције када се могу организовати избори. Оно што треба имати у виду јесте да нас очекују предсједнички избори и неколико локалних и треба сагледати могућност рационалнијег односа према финансијама када је организација избора у питању. Сва истраживања јавног мњења сугеришу да се неће битније промијенити однос снага на политичкој сцени.

Дневне новине: Да ли Вам је сада жао што сте прије више од годину прихватили да будете премијер?

Како коме.

Дневне новине: Вама?

Велика одговорност и изазов у сваком случају. Ова Влада је, између осталог, успјела да обезбиједи наставак европских и безбједонсних интеграција, постали смо чланови СТО, имамо добре економске парамтере, завршили смо питање односа према династији Петровић-Његош, приводимо крају обједињавање академија и дефинисања односа према вјерским заједницама, усагласили смо закон о образовању. Када погледамо све то, онда је биланс резултата задовољавајући. Не значи да сам задовољан и не сматрам да смо посао завршили. 

Дневне новине: Да ли могу да закључим да очекујете и други мандат?

То је само по себи питање које зависи од читавог низа околности. Посвећен сам томе да остатак овог мандата карактерише рад на приоритетима.

Дневне новине: Имате ли амбиција да наставите да се бавите истим послом?

Волио бих и у периоду након мандата ове Владе да се настави са послом који смо начели. Волио бих да будемо у прилици да на крају мандата те будуће Владе кажемо да смо дошли у предворје Европске уније. Волио бих да у наредном мандату Владе постанемо чланица НАТО. И да се користе бенефити ових реформи које се сада спроводе. У којем персоналном саставу ће то бити, то је мање битно.

Дневне новине: Предсједник парламента Ранко Кривокапић недавно је критиковао да су стопе по којима се задуживала Црна Гора знатно веће од оних које су недавно биле забрањене за Шпанију и Италију. Како Ви коментаришите те критике?

Тешко можемо упоредити Шпанију и Италију са Црном Гором, јер су то земље Европске уније са кредитним рејтингом до скоро А, а ми и даље имамо рејтинг испод инвестиционог. За Црну Гору је то успјех, а то су и оцијенили сви. 

Радије би се требало ослонити на тумачење Свјетске банке него било ког локалног политичара. Ако је СБ честитала и оцијенила успјешном емисију еурообвезница, онда то говори да смо ми постали интересантни. Данас не желимо да идемо на тржиште еурообвезница имајући у виду наш кредитни рејтинг. Мислим да је то опција која ће се изабрати у случају крајње нужде. Оријентисани смо на то да се искористе средства Свјетске банке и тај развојни зајам је потписан. Са том институцијом намјеравамо да наставимо сарадњу јер су њихови аранжмани повољнији од ММФ.

Дневне новине: Да ли ће бити промијењени садашњи челни људи у Тужилаштву и Врховном суду?

Мислим да треба судити по резултатима. У овом тренутку не видим посебан разлог због чега би се ишло у кадровске промјене, јер резултати који су остварени у претходном периоду говоре у њихов прилог. Рад тих институција било је једно од кључних мјерила Европској комисији да предложи за Црну Гору отварање преговора. Треба дати шансу онима који су до сада тај посао радили да убудуће управљају тим процесом. 

ДН: У току је ревизија два уговора са А2А и Адриатик пропертисом који су условљени непоштовањем обавеза од државе или локалних власти. Какву поруку шаљемо инвеститорима?

Мислим да не шаљемо добру поруку. Умјесто што смо у старту спремни да оптужимо инвеститора који је доста новца уложио, пуно људи запослио, мислим да би требало да се питамо да ли смо ми све своје обавезе испунили. И то је мој приступ. Уколико задужите уговором или бизнис планом А2А да реализује неки индикатор и оствари профит од 40 милиона, па пореметите читав оквир, онда је логично да партнер каже: Молим вас, дајте да преиспитамо ствари и да дефинишемо другачије циљеве. Ми смо то урадили и меморандумом смо дефинисали читав ред потеза о томе да ће ЕПЦГ остати у државном власништву, али смо заинтересовани за даље инвестиције у енергетском сектору које ће генерисати А2А.

Дневне новине: Свети Стефан?

Обавеза државе је била да створи просторно-планске претпоставке за изградњу свих садржаја који такав ризорт има.Када разговарате са људима из Аман ризорта, они кажу - није проблем, уколико Црна Гора не жели или не може да нам обезбиједи садржаје на основу којих бисмо понудили услугу као било гдје друго, онда не мора Аман ризорт да управља Светим Стефаном. Мислим да у тој ситуацији ми као држава губимо и да у том смислу треба да провјеримо које су то наше обавезе и да их као такве испуњавамо. Уколико се суочавате са проблемом обнове цркве која вас спречава да наставите реконструкцију хотела и изградњу садржаја који не могу бити на острву, пролонгирањем рокова за доношење просторно-планске документације да бисте кредит ЕБРД искористили за изградњу хотела, онда имате озбиљан проблем да довршите инвестицију. Уколико се суочите са потребом да много више уложите у инфраструктру острва него што сте мислили да треба, онда то дефинитивно заслужује да сагледамо сваки трошак. Због тога је и формирана комисија која треба да утврди шта су то биле обавезе, а шта се реализовало од инвестиција. Свакако да инвеститор мора да испуњава све своје преузете обавезе.

Дневне новине: Постоји ли опасност да због јавности неко од инвеститора оде из Црне Горе?

Сматрам да би то велика штета. Имали смо до сада ситуације да је креиран амбијент да се неки договори, који се односе на улагања суспендују, обуставе и тендери пониште, а без сагледавања да ли је та одлука која се доноси исправна или није. Мислим да би за нас била велика штета да изгубимо било ког инвеститора, поготово уколико се ради о улагачима из Европске уније, јер је то порука осталим земљама чланицама и на основу тога се просуђује да ли је нека земља спремна за чланство.

Дневне новине: У Црној Гори никад нико није одговарао за приватизацију. Је ли то Вама логично, пошто је у другим транзиционим државама било таквих примјера?

То само по себи не значи да се неће појавити неки догађај који ће се испитати. Афера Телеком је прилика да се провјери све што се дешавало са том приватизацијом или у периоду након продаје. Тако да не бих то искључио. Свака институција има своје обавезе и вуче даље потезе. Претпоставити да је сваки приватизациони процес импрегниран корупцијом или неком врстом дилова је врло проблематична претпоставка јер ви аутоматски подижете оптужницу и пресуђујете и кажњавате. Мислим да то није фер.