Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за дневне новине ,,Дан"

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за дневне новине ,,Дан"
Датум објаве: 31.12.2011 13:08 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


У ексклузивном интервјуу за „Дан” предсједник Владе Игор Лукшић поручује да се у наредном периоду морамо навикавати да институционално сазријевамо, да у пракси примјењујемо искуства других земаља и ослобађамо се личног односа, без обзира што смо као мало друштво врло често у ситуацији да неке одлуке, због личних релација, буду другачије него што је требало ако желимо да поштујемо ту логику.

Да ли је смјене, односно оставке шефова безбједносних служби узроковала афера „Листинг” и да ли је она послужила као повод за промјене у врху јавне и тајне полиције?

– У том случају дошло је до одређених пропуста јер, просто, околност да се та врста документа нађе у медијима и да је дошло до фалсификовања документа у одређеном дијелу упућује на то. Чини ми се да ти пропусти говоре о недостатку функционалности у једном дијелу система, у конкретном случају безбједносних служби, и пред тим не могу да затворим очи. Од предсједника Владе се очекује да, ако је посвећен изградњи институционалног амбијента који ће омогућити Црној Гори дио интеграционих процеса, отклони сваки уочени дефицит унапређујући законску инфраструктуру и јачајући људске ресурсе. То за собом повлачи реформе које подразумијевају, између осталог, и одређене рокаде због објективне одговорности. Ријеч је о процесу на који се морамо навикавати јер ако се од премијера очекује да сноси највећу одговорност за све процесе у држави, онда то мора важити за цијели систем. Једини начин да то и учинимо јесте да институционално сазријевамо, да у пракси примјењујемо искуства других земаља и ослобађамо се личног односа, без обзира што смо као мало друштво врло често у ситуацији да неке одлуке, због личних релација, буду другачије него што је требало ако желимо да поштујемо ту логику. Ту праксу треба напуштати и у одређеном тренутку, да бисмо функционисали боље, морамо да вучемо одређене потезе, колико год да су контроверзни. 

Како послије мјесец дана од откривања афере „Листинг” гледате на одлуку „Дана” да објави та документа?

– Мој однос према „Дану” је однос према медију који је најтиражнији у Црној Гори и када дајем интервју, изјаву или ургирам код других људи да их дају то чиним да би јавност имала што је могуће више информација и објективну слику о неком питању. Познато је да не претендујем да се бавим уређивачком политиком, али сматрам да је у том случају ствар професионалног стандарда била да се позове кабинет предсједника Владе или премијер да би се претходно провјерила информација о комуникацији. Надам се да ће се у будућности више поштовати професионални стандарди, на чијој изградњи морамо радити у свим областима. Као што се очекује да ми сносимо одговорност за неке одлуке, сматрам да је важан дио укупног концепта одговорности и то што медији раде. 

Оно што тешко могу да игноришем јесте да је ипак дошло до објављивања документа који спада у високорангиране безбједносне документе, а при том још и фалсификованих. 

Ако говоримо о томе да је „Дан” помогао да се начне једна прича и уочи дефицит функционалности безбједносног система, додатно би могао да помогне да дођемо до извора фалсификата, како би тај дефицит могли у потпуности уклонити. При томе не желим да полемишем с тим да је светиња сваком медију да не открива извор информација. 

Да ли сте прије афере „Листинг” сумњали у рад безбједносних служби?

– Не, нијесам. Немам никаквог разлога да сумњам да је директор полиције или директор АНБ-а стајао лично иза тога. Немам ни најмању сумњу у том правцу и зато истичем да одговор на ово питање не може бити само у личној равни, која се мора игнорисати, него на институционалној, на којој ћу инсистирати, и то не само у овом случају. То је једини начин на који можемо радити. Вјерујем да то излази из неког клишеа досадашњег понашања у Црној Гори и мислим да је то неопходно. 

До када сте спремни да чекате да се утврди одговорност за аферу „Листинг”, а у свјетлу Јоковићеве оставке, и да ли тражите одговорност од челних људи тужилаштва?

– Тужилаштво води поступак на начин да се снабдије читавим низом инпута да би могли спроводити поступак у наредним фазама. Треба дати шансу истрази, јер понекад неке ствари не могу тако брзо да се открију, а вјерујем да ће сви неопходни ресурси бити у функцији расвјетљавања афере и да ће се доћи до што је могуће више детаља који ће разоткрити ствар до краја. 

Како коментаришете захтјев двојице опозиционих лидера предсједнику државе да уведе ванредно стање због опасности од криминала, као и тврдње Срђана Милића о везама појединих лица са министрима?

– Препознајем да је ваше питање везано за име министра Милана Роћена, који се врло често помиње у медијима по разним основама које нијесу директно везане за његов портфељ. Министар Роћен је наступио онако како је и требало. Ако било ко има неки наводни доказ о некој његовој вези или пословној сарадњи са неким од криминалних лица, онда нека то и саопшти, јер је неозбиљно изаћи са тезом да немам повјерења у врховног државног тужиоца, али имам у тужилаштво. 

Захтјев двојице опозиционих лидера који су били на пријему код предсједника Вујановића дефинитивно је предимензионирана тема. Немам никакве сумње у то да је безбједност у Црној Гори стабилна и да не изискује било какве ванредне напоре или ванредне мјере, већ захтијева само континуирани реформски приступ. У претходних годину дана усвојили смо низ квалитетних модерних закона, које треба примијенити. Радује ме оцјена Европске комисије да 12. октобра нијесмо затворили књигу и легли да се одморимо, већ да смо врло посвећено наставили имплементацију прописа, од којих неки на снагу ступају већ 1. јануара. 

Један од услова ЕУ је и деполитизација институција, а управо имамо примјер политичког избора партијских функционера на мјеста директора АНБ-а и полиције.

– Припадност једној политичкој странци не треба да буде дисквалификаторни критеријум, јер се професионализам ипак гради појединачним радом и резултатима, досадашњим или будућим. Када говоримо о деполитизацији, оно што је важно јесте да ми заиста спроводимо реформе које ће државну управу ослободити политике и утицати да се граде институције. Уколико говоримо о господину Вуксановићу и господину Нухоџићу као о рјешењима за та мјеста, сигуран сам да њихов досадашњи радни ауторитет и кредибилитет не може бити сметња њиховом избору, без обзира што су ангажовани на пословима ДПС-а. Оног тренутка када буду изабрани, они морају прекинути те послове, испоштовати прописе и потпуно се концентрисати на даље јачање једног и другог сегмента, јер то ће највише говорити о њима и њиховим резултатима. 

Рекли сте да не правите разлику између крупних и ситних риба. Да ли то значи да прикривате чињеницу да у Црној Гори није ухапшен ниједан крупни криминалац?

– Не треба правити разлику између нивоа криминала зато што су врло често грађани на удару, да тако кажем, тог нижег нивоа криминала, а држава чешће може да буде погођена кроз избјегавање наплате прихода или кроз трговину наркотицима, што опет, кроз неки ланац дистрибуције, може да погађа непосредно грађане. Зато не правим разлику између нивоа криминала, али то не значи да се у државном систему она може избјећи. Зато постоје специјална одјељења која се баве борбом против корупције и специјална одјељења која се баве борбом против организованог криминала. У претходном периоду смо ојачали капацитете и покренули читав низ поступака и, између осталог, кроз регионалну сарадњу дошли до резултата. Вјерујем да у Црној Гори данас нема озбиљније криминалне групе која на неки начин није била под ударом државе у претходном периоду. На тај начин заиста мислим да имамо повјерење грађана да та врста изазова може бити нешто са чиме се наше институције могу изборити. 

Уколико Брисел од Црне Горе на путу ка добијању датума за преговоре затражи хапшење функционера ДПС-а, да ли бисте били спремни да прихватите испуњавање тог услова због европске будућности?

– Не вјерујем да ће из Брисела икада доћи таква врста захтјева. Мислим да је и комесар Филе недавно коментарисао слична питања. Оно што Брисел од нас тражи јесте пуна посвећеност да се изграде институције система које у свакој својој фази доводе до резултата. Битно је да свака од тих карика функционише, и то је оно чему смо посвећени и што Брисел жели да види. Процес мора да функционише у цјелини и то је оно што су заправо европске интеграције и што ће нам помоћи да затворимо поглавље 23 и 24 у одређеном тренутку.

Значи, не вјерујете да ће доћи до таквог захтјева. А да ли бисте били спремни да га испуните?

– Не могу вам одговорити на питање у коме ће Брисел тражити нешто од нас а знам да то неће тражити. Али у сваком тренутку могу да вам кажем да тужилаштво има подршку да ради свој посао у потпуности аутономно и у складу са најбољим европским стандардима и то је оно што ми желимо да видимо у нашем тужилаштву. 

Чињеница је да је Црна Гора урадила доста на европском путу, али ипак не довољно да би добили датум за почетак преговора за чланство у ЕУ у децембру. Вјерујете ли да нас у јуну неће сачекати нова изненађења за добијање датума, упркос неким најавама француских представника да ни половина 2012. године није коначан рок за добијање зеленог свјетла?

– Заиста не вјерујем да може доћи до таквог изненађења јер формулација закључка Европског савјета врло јасно указује да је мјесец јун одређен за добијање зеленог свјетла на основу извјештаја о напретку који ће Европска комисија поднијети министрима вањских послова. Европски савјет је надлежност пренио на савјет за опште послове, што упућује да смо ми сада у једној више оперативној, а мање политичкој равни. Европска комисија је задужена да без одлагања припреми преговарачки оквир и да крене у скрининг поглавља 23 и 24. У суштини, ту нема неког битног одлагања и заиста вјерујем да ћемо до краја јуна имати међувладину конференцију која ће и формално значити почетак преговора. 

Без најављиваног консензуса и подршке опозиције, изабрали сте Александра Пејовића за главног преговарача. Зар нису могле да се одрже консултације након којих би се изашло са јединственим предлогом?

– Код нас кога год да сам предложио за главног преговарача био би оспорен од опозиције, што ме не радује. Чини ми се да смо трагали за рјешењем које у политичком смислу неће бити спорно, јер се ради о човјеку који је своју каријеру градио у Министарству вањских послова, није оптерећен дневном политиком и, по оцјени свих, ради добро посао у нашој амбасади у Бриселу, коју су посјећивали, не само Влада већ и парламентарна опозиција и цивилни сектор. Нисам до сада имао никакве примједбе у том смислу. Вјерујем да се ради о човјеку који је себе изградио да може да преузме одговорност за овај процес. Обавио сам претходно консултације са опозицијом, и само је један од лидера изразио резерву, а остали су имали неутралан став или нијесу имали неки посебно негативан став. Чуди ме да је одједном након тога дошло до такве реакције. 

Оно што главни преговарач треба одмах да уради јесте да организује читав низ консултација након избора већ од јануара. Треба да разговара са опозицијом, цивилним сектором, медијима, универзитетима, читавим низом сегмената друштва јер ће се у будућем периоду ослањати на ресурсе свих њих у поједним поглављима. Важно је да консултације крену што прије и да се што више квалитетних људи укључи у процес. 

Може ли се очекивати да се у преговарачком тиму нађу представници опозиције и невладиног сектора, односно њихови стручњаци за област европских интеграција?

– Не треба се оптерећивати партијским дресом када је у питању попуњавање неких експертских позиција. Треба се водити принципом да они који највише знају о некој области треба да нам помогну. То треба да буде главни руководећи принцип и то ће бити мој савјет господину Пејовићу. 

Да ли је тачно да због личних неспоразума нијесте предложили Гордану Ђуровић за главног преговарача, с обзиром да је њен рад позитивно оцијењен у свим сегментима у црногорском друштву?

– Не бих могао рећи да постоје било какви неспоразуми са госпођом Ђуровић. Када је формирана Влада, ја сам желио да се договорим са њом да преузме овај посао, али се она у том тренутку захвалила. Поштујем то што је она радила у претходном периоду и жао ми је што због раније преузетих обавеза није била у прилици да буде са нама када смо примљени у Свјетску трговинску организацију јер је она у великој мјери помогла том нашем процесу. Са позиције угледног професора, она ће бити у прилици да помаже у овом процесу и радовао бих се уколико би она на такву молбу одговорила позитивно. 

Може ли 2012. година бити изборна на општем нивоу?

– Биће изборна зато што имамо један број локалних избора током 2012. године, али не очекујем опште изборе на нивоу Црне Горе, јер за то нема разлога будући да нема нестабилности. Мандат Владе истиче почетком марта 2013. године. Хоћемо ли се у сусрет том датуму договорити о неком тајмингу који, из ових или оних разлога, може бити свеобухватно прихватљив, то је друга ствар.

Каква су Ваша очекивања за 2012. годину?

– Влада је посвећена отварању преговора у јуну. Наш спољнополитички циљ је и прикључивање НАТО-у и испуњавање стандарда који ће на самиту у Чикагу послати поруку охрабрења у смислу политике отворених врата. Вјерујем да ћемо доћи до рјешења за Жељезару и Комбинат алуминијума, а надам се и покретању других инвестиција и побољшању економско-социјалне ситуације. Треба се концентрисати на те послове, а околност да ће Влада имати четворогодишњи мандат биће потврда политичке стабилности и институционалног сазријевања.

Однос са Српском православном црквом у Црној Гори очито није добар што се види и по тужби против државе коју је Митрополија поднијела суду у Стразбуру. И материјално и појавно црква и држава у Црној Гори очито имају проблем. Како ви видите рјешење тог проблема и какав је Ваш однос према Митрополији црногорско-приморској?

– Мој однос према Митрополији и епархијама у Црној Гори је са високим степеном уважавања и поштовања, а исто тако желим да изградим односе према другим вјерским организацијама на сличан начин и мислим да смо кроз потписивање Темељног уговора, али и кроз један број одлука које су донесене ове године и кроз комуникацију са другим вјерским заједницама, показали да је Црна Гора заиста друштво које је толерантно. Као неко ко ни на који начин не жели да било коју врсту конфликта подстиче и заговара, надам се да ћемо и у тој области у неком тренутку доћи до рјешења која ће омогућити превазилажење свих облика подјела. Вјерујем да бих као предсједник Владе био много задовољнији када би православна заједница у Црној Гори била окупљена око једног центра. 

Који је то центар?

- То ће вријеме дефинисати. Ја ћу подстаћи сваку врсту дијалога и бити спреман да учествујем у њему. То је у интересу овог друштва. Шта је то чиме ћемо се бавити? Преко Министарства за људска права већ смо донијели систематизацију која предвиђа сектор за комуникацију са вјерским заједницама. Помоћник министра, односно генерални директор за ту област, треба да буде неко ко ће бити у дневној комуникацији са вјерским заједницама. Чини ми се да треба наставити интензивну комуникацију и покушати доћи у ситуацију која ће бити до краја законита када је у питању боравак једног дијела свештенства и монаштва у Црној Гори, а који нису резиденти Црне Горе. 

Ако ме питате лично шта бих волио, волио бих да је православна заједница у Црној Гори уједињена, без обзира на националну припадност.

Понекад се чини да Ваш претходник Мило Ђукановић црногорске грађане доживљава као Црногорце из вицева, односно као нераднике. Дијелите ли његово мишљење да грађани треба мање да сједе по кафићима, иако знамо да у Црној Гори грађани раде и по десет сати дневно, нередовно примају плате, имају мале зараде, немају ријешено осигурање, кредитно су задужени...?

– Метафоре су понекад сликовите, и моја слична метафора у разговору са студентима довела је до погрешног закључка. Када погледамо структуру нашег друштва, када погледамо да је у Црној Гори по свима истраживањима релативно ниско учешће активне радне снаге и релативно ниско учешће запослених у укупној популацији, онда то говори о једној врсти структурне деформације коју морамо отклањати. У том контексту имамо и веома висок степен незапослених младих људи и то је проблем којем се морамо интензивно посветити. Због тога је и креиран нови концепт приправничког стажа и због тога је наше амбиције да кроз инвестициони циклус, али и кроз активности Завода за запошљавање и других служби, покушамо да отворимо нове пословне шансе. У свим областима економије морамо мало-помалог изградити однос самоодговорности, а не очекивати да држава све уради. Сваке године имамо изузетно велики број нерезидената који нађу радни ангажман у Црној Гори и онда се морамо запитати шта је разлог за то и да све то мало по мало морамо мијењати. Сигуран сам да у вашој редакцији нису сви обучени новинари, него су можда студирали неке друге послове, па су силом прилика постали новинари и изградили се временом као новинари. Не треба бјежати од било ког посла и чекати само да вас неко повуче за рукав и каже „дођите да радите код нас”. Чини ми се да морамо преузети одговорност у своје руке. Иза неких метафора, у суштини, мора стајати мало дубља анализа укупног стања. Грађани Црне Горе када оду у иностранство, без обзира да ли су дипломирани економисти, правници и сл., не бирају посао и не очекују од влада Велике Британије, Француске или САД да им нађу посао у струци, него се боре за оно што могу да добију. То је учинило те земље динамичним и високорастућим у ранијем периоду и зато и ми морамо бити спремни и на такву врсту одлука. 

Да ли би то требао да буде савјет да, на примјер, дипломирани економисти код нас раде неке друге послове док не дођу до радног мјеста које захтијева њихову стручну спрему?

– Гледао сам прилог на телевизији о фабрици аутомобилских дјелова, гдје су питали радницу да ли је задовољна и да ли је то нешто чему је тежила у пословном ангаману. Одговорила је не и навела да је завршила фармацију, али да је то посао који јој је понуђен. Чини ми се да код нас, сагледавајући неусклађеност тржишта рада и онога што је резултат образовног процеса, људи, једноставно, понекад нијесу у ситуацији да бирају. Стицајем околности, у мојој породици, ужој и широј, нико не зависи од државе у смислу да је запослен у државном апарату. Вјерујем да ни ја када окончам мандат и политичку каријеру нећу бити у државном апарату, него ћу се трудити да на тржишту нађем посао. На тај начин треба приступити том питању.

Много критика изнијето је на рачун Владе због гаранција за кредите које су подигли власници Жељезаре и КАП-а јер се ради о приватним предузећима?

– У буџету за идућу годину креирали смо довољно широк маневарски простор за реструктурирање ових предузећа у мјери у којој она могу бити ослонац у нашој економјији. Коначно смо изашли из фазе социјалног реструктурирања и нема социјалних тема у развојној фази, гдје су напори министра и Министарства економија били ванредни. Стичу се услови за расписивање новог огласа да Жељезара поново буде важан индустријски комплекс у Црној Гори. Надам се да ће се кроз стратешко партнерство материјализовати све оно што очекујемо да је капацитет те фабрике. 
Што се тиче Комбината алуминијума, надам се да ћемо почетком идуће године имати јаснију слику када је у питању интересовање индијског партера. Морамо одговорити на питања како реструктурирати дугове Комбината алуминијума и како обезбиједити адекватан енергетски извор. Као што знате, та тема је присутна већ неко вријеме и дошли смо у следећу ситуацију: или ћемо имати одговор на ту тему или Комбинат алуминијума неће опстати, а гаранција ће пасти на терет државе. Када будемо имали јасну слику, а надам се да ћемо је имати ускоро, предложићемо опцију за коју мислимо да, са једне стране, чува државу и пореске обвезнике од активирања гаранције, а, са друге, обезбјеђује наставак производње Комбината алуминијума и раст домаћег производа који слиједи, између осталог, кроз већи извоз. 

То је моја амбиција и заиста мислим да би требало коначно 2012. донијети одлуку која ће све будуће владе ослободити, јер мислим да је превише влада у прошлости које су се само тим бавиле.

Хоће ли Влада повући Закон о ЦАНУ, на основу којег се једна национална институција удружује са невладином организацијом, без обзира на њен кредибилитет, о чему јавност има различит став?

– У више наврата сам личним примјером показао да ми је стало да се ЦАНУ позиционира системски као кровна научна организација у Црној Гори, као једина која у називу може садржати одредницу академија наука и умјетности. Мало смо друштво и не видим зашто бисмо бјежали од унутаринституционалне дебате о свим питањима. Када погледате структуру академије као ДАНУ, видите да међу њима има истовремено чланова ЦАНУ. Не вјерујем да су академици ЦАНУ дефинисали критеријуме испод оних које су они морали испунити да би ушли у чланство академије. ДАНУ је настала у једном времену које је било слика Црне Горе у ситуацији ишчекивања референдума о независности, па је било потребно ангажовати научни потенцијал да неке друге аспекте нашег културно-историјског наслеђа учини доступним. Желио бих да о свим тим питањима они разговарају унутар ЦАНУ. Ако на академском нивоу будемо спремни на толеранцију и излазак из ситуације подјела, онда ће то бити примјер грађанима да у многим другим питањима не треба да се оптерећују ничим што може бити последица сујете или неразумијевања. Мислим да смо као Влада у том смислу, чувајући рејтинг ЦАНУ, предложили рјешења која нијесу дискриминаторна и нијесу никаква врста наметања. 

Став предсједника Вујановића о непотписивању тог закона доста је различит од Вашег.

– Господин Вујановић никада није рекао да неће потписати тај закон. Сигуран сам да нема никаквог неразумијевања са господином Вујановићем по том питању. Вјерујем да он неће имати ниједан разлог, а то може бити само унутрашња колизија у односу на поједине норме, да не стави потпис на такав закон уколико у тој форми буде усвојен у парламенту.

Како се у најкраћој варијанти браните од оптужби да сте под утицајем Мила Ђукановића и да одлуке не доносите самостално?

– Више и не одговарам на та питања. Рецимо да је то најкраћи могући одговор. Чини ми се да је ова година у читавом низу случајева потврдила једну врло конзистентну политику Владе, која је била спремна да за сваку ситуацију понуди одговор. То је утицало да се изгради кредибилитет и у домаћој и у страној јавности. Вјерујем да није случајна подршка према свим истраживањима и није случајно да она долази са свих релевантних међународних адреса. Посвећеност реформском процесу и тражењу одговора кроз дијалог, па и у најтежим питањима, јача кредибилитет и ни на који начин не оспорава неку врсту партијског легитимитета. Жао ми је што са друге стране нашег парламента немамо исти приступ умјесто толико посвећеног политичког дискурса оцјењивања лидера ДПС-а. У мјери у којој се опозиција буде ослободила тог дискурса, биће много лакше и конкурентније разговарати о неким практичним темама. Ако они желе тим да се баве нека наставе, наше је да радимо и вјерујем да ће бити прилике наредне године и у новим ситуацијама да сачувамо кредибилитет Владе и одлука које доносимо. 

За разлику од Вашег претходника на мјесту премијера, имате подршку јавности, невладиног сектора, коректније односе са опозицијом и медијима. Припадате истој партији и најближи сте сарадници, па шта је то што Вас разликује од Ђукановића, с обзиром да он није имао такав третман у јавности и опозицији?

– Не бих изводио паралеле. Свако је другачији карактер и управо је то оно што друштво чини богатим. Имам пуно поштовање према Ђукановићу. Он је био премијер у већем дијелу и у оних шест или седам година колико сам ја био министар финансија и потпредсједник Владе. Кроз ту комуникацију изградили смо искрен и посвећен однос и у свакој ситуацији смо знали на чему смо. Ја никада нисам бјежао од тога да изнесем свој став, а господин Ђукановић никад није бјежао од тога да прихвати другачије мишљење ако је добио довољно убједљив аргумент. Мислим да смо кроз такву сарадњу долазили до резултата и одговора на проблеме са којима смо се суочавали. У суштини, када сте предсједник Владе, онда ипак ваш карактер на неки начин почиње да доминира и ствар може да се перципира на овај или онај начин. Кроз све оно што смо радили у претходних годину дана у комуникацији са цивилним сектором, медијима и опозицијом, укупно гледано, друштво чинимо јачим. Морамо пристати на вријеме у којем ће се ствари другачије одвијати у коме се модерна комуникација и политичка технологија мијењају. 

Јасно је да је Слободан Милошевић политички отац Мила Ђукановића. Кажу да је Ђукановић умногом помогао да се Ви политички промовишете и афирмишете. Је ли у вашим односима могућ слијед догађаја као између Милошевића и Ђукановића?

– Не, зато што господин Ђукановић није господин Милошевић.

Рајка РАИЧЕВИЋ
Никола МАРКОВИЋ