Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за НД Вијести

Интервју предсједника Владе Игора Лукшића за НД Вијести
Датум објаве: 08.11.2011 12:39 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Предсједник Владе др Игор Лукшић казао је да ДПС партијски програм обавезује да Црну Гору води ка чланству у ЕУ и НАТО и да шеф партије Мило Ђукановић, чак и када би то хтио, не може одлучити да се одустане од тих стратешких циљева.

Лукшић је, у интервјуу ,,Вијестима”, оцијенио да ће се његова Влада у будућем периоду сконцентрисати на стварање услова за економску-социјалну стабилност и економски раст.

,,Нико од нас не помишља да се уласком у преговоре са ЕУ посао завршава, а до сада смо показали снагу да се суочимо са изазовима у периоду након отварања појединих поглавља”, рекао је Лукшић.

Све информације говоре да Европски савјет у децембру неће одлучити да Црној Гори да преговоре. Како све то доживљавате?

Упознат сам са француско-њемачким “нон-папером”, али треба имати у виду да је тај папир креиран неколико дана прије него што је ЕК предложила преговоре са нама и модел који ће важити за друге земље региона, а који подразумијева да се одмах отвори поглавље о владавини права, односно борби против криминала и корупције. Посебно ме храбри то што вјерујем да ће све одлуке бити у интересу и Црне Горе и ЕУ.

Очекује се да ЕК то детаљније образложи земљама чланицама ЕУ. Зато бих сачекао неколико седмица. Не мислим да су ствари такве да Европски савјет засигурно неће одобрити отварање преговора са Црном Гором.

Посебно ме храбри то што вјерујем да ће све одлуке бити у интересу и Црне Горе и ЕУ. Не треба заборавити да се процес проширења не тиче само Црне Горе, већ да је то директан допринос даљој стабилности региона. Мислим да ће на крају прорадити рационални израз уколико економска криза у ЕУ не буде доминирала у наредним седмицама.

Како коментаришете тврдње предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да дио ДПС-а и СДП, на основама идеологије Секуле Дрљевића, перманентно воде хајку против њега и да ће се до срже противити црногорском национализму. Препознајете ли Ви црногорски национализам?

Предсједник Вујановић настоји да буде предсједник свих грађана, без обзира на његову привржености политици ДПС-а, што често изазива опречна становиштва. Национализам постоји на свим странама, и дужност свих нас јесте да га осујећујемо у корист општег напретка.

Срели сте с представницима опозиције неколико дана након што су они окарактерисани као издајници. Мислите ли да су они издајници?

Г. Ђукановић је углавном тертирао политичку биографију тих људи. Међутим, представници опозиционих партија су представници опозиционих партија
.
Они имају подршку дијела грађана и моја обавеза је да комуницирам са њима. У том смислу, позиција предсједника ДПС-а је много лагоднија, али ја мислим да је потребно да премијер комуницира с опозицијом за коју се надам да ће бити конкурентнија и тиме већа пријетња промјени власти.

То би било добро и за ДПС. На путу европских интеграција Црна Гора је успјела да изњедри једну тековину која није била виђена у региону - врло широк инклузиван процес са широким консензусом без обзира на то да ли се неко некада залагао за унију с Русијом и Бјелорусијом а сада ја за ЕУ, без обзира на то да ли је неко сматрао да Црна Гора два мјесеца пред референдум треба да га одложи, па је мјесец дана након тога формирао партију уз црногорску химну.

Без обзира на све то, то су представници опозиционих партија, то је друга страна нашег парламента и ми треба да наставимо да градимо мостове сарадње. Вјерујем да је јако позитивно одјекнуло у европској јавности то што је и опозиција лобирала за преговоре са ЕУ.

Свједоци смо све учесталијих штрајкова у Црној Гори. Хоће ли Влада изаћи у сусрет за повећање плата у јавном сектору?

Када говоримо о повећању плата у Црној Гори, заборавља се да ће повећање плата бити идуће године, као што је било и ове године, у складу са колективним уговором. Ми смо ове године имали у јануара, па у јулу, повећање зарада, па ћемо опет имати у јануару и јулу. Да ли је то повећање плата у проценту који је задовољавајући, вјероватно да није, али мислим да је то чак изнад економског потенцијала Црне Горе, у поређењу са више земаља Европе које углавном смањују и замрзавају плате. Наш просјек плата је већи него у земљама у региону.

Знамо да се продуктивност не стимулише тиме што ће плате расти брже него продуктивност економије. Зато је наша понуда синдикатима да се договоримо, у једном средњем периоду да вежемо раст зарада за неки индикатор. Нема простора за повећање зарада у државним структурама зато што су у просјеку веће зараде него што је то на тржишту.

Да ли Влада има рјешење за КАП с обзиром на то да га сматрате најважнијом кариком у економији?

Са индијским партнером који је заинтересован да уђе у КАП разговарали смо о могућностима да се повећа производња, самим тим повећа извоз, да се покрену прерађивачки капацитети, отворе нова радна мјеста, да се поново стави у функцију производња глинице под еколошким прихватијивим условима, и да се изгради један од енергетских објеката.

Партнер је изразио интересовање да учествује у такмичењу за концесије над рудним богатством Маоче. Све то би помогло да обезбиједи дугорочну стабилност КАП-а. Важно је како дугове КАП-а свести на ниво који је дугорочно одржив, и о томе сада Министарство економије, такође, преговара са партнерима.

Међутим, док се изгради Маоче треба неколико година. Али Црна Гора, улагањем италијанске Терне, треба да добије енергетски кабл који отвара читав низ могућности за многа тржишта.

Можда у томе постоји простор који би обезбиједио неко дугорочно рјешење, нека врста обезбјеђивања енергије сада из споља која би била под повољнијим условима и на рачун будућих могућности пласмана те електричне енергије преко кабла. То је сада тема за преговоре...

Такође, важно је како дугове КАП-а свести на ниво који је дугорочно одржив, и о томе сада Министарство економије, такође, преговара са партнерима. Са Русима који су изразили спремност да изађу из КАП-а, и Индијцима који би да уђу.

С обзиром на то да је на помолу нови аранжман за КАП, колико ће то да кошта пореске обвезнике?

Покушавамо да дођемо до рјешења које неће значити нове субвенције за електричну енергије, а које нијесу ни предвиђене за идућу годину и које неће истовремено значити скривене субвенције које ће оптерећивати Електропривреду.

Такође, покушавамо доћи до рјешења које неће значити повећање гаранција, већ покушај да се гаранције потпуно скину или да добијемо неку врсту покрића за те гаранције од трећег партнера. У свакој варијанти порески обвезници из читаве ове приче треба да изађу боље него што је то било до сада... Рекли смо да државне помоћи више неће бити.

Плашите ли се "црних сценарија" за КАП, да трећи партнер одустане као што су многи партнери одустајали, да се активирају гаранције од преко 130 милиона еура...?

Може да се деси да финансијске тешкоће које има КАП уведу у банкрот. Али, укупно гледано гаранције за КАП су четири одсто бруто домаћег производа и то су најризичније гаранције које имамо, и нијесу нешто што је несавладиво. Свакако, само по себи би био проблем за економију изгубити ту врсту производње.