Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Ауторски текст премијера Ђукановића објављен у дневном листу "Побједа": Жива је Зоранова визија европске Србије

Ауторски текст премијера Ђукановића објављен у дневном листу "Побједа":  Жива је Зоранова визија европске Србије
Датум објаве: 07.03.2013 11:34 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Европа је кисеоник за Србију – говорио је Зоран Ђинђић. Статус кандидата је очекивао 2004, а пуноправно чланство у ЕУ 2010. Убједљиво, са жаром је говорио о тим плановима. Често је понављао да треба ићи брже, да смо ми на овим просторима пропустили неке сјајне шансе које су други народи и друге земље искористили…

Већ је десет година откако су га убили. Србија није тамо гдје је Зоран видио. Али, иако касни, јесте на том путу. Присјећам се како ми је у Београду, у ноћи док смо заједно исписивали странице Београдског споразума 2002. године, испричао шта је рекао рударима у Мајданпеку тог дана. Како за њих има једну добру и једну лошу вијест… Често је то користио. Питам се шта би данас за њега, за Србију, и за њене сусједе била добра вијест. Најбоља. Тадашњи Зоранови политички противници, који су данас на власти у Србији, убједљиви су заговорници њене европске будућности. Можда и већи од оних који су себе промовисали као Зоранове сљедбенике. Има ли боље потврде исправности курса Ђинђићеве политике?

Поучно је за све политичке посленике, прије свега у Србији, али и у сусједству, присјетити се неких његових порука, политичких дијагноза, које су га коштале главе. Да ништа више није рекао него то што је рекао студентима бањалучког Универзитета 21. фебруара 2003. године, Зоран Ђинђић је заслужио једно од најчаснијих мјеста у српској историји. Тог дана су први пут покушали у Београду да га убију, на путу за Бања Луку. У том обраћању између осталог је изнио дилему да ли српски народ може да уђе у 21. вијек са једним архаичним видом колективног идентитета… који су разлози историјских неуспјеха… зашто су увијек други криви…?

Много је догађаја из нашег приватног и политичког пријатељства. Присјећам се нашег посљедњег сусрета неколико дана прије његове смрти. Дуго смо разговарали прво у Црногорској вили у Ужичкој, а онда наставили у савезном Парламенту, док смо чекали да уђемо у салу. И тада, као и приликом многих наших сусрета, говорио је о чврстој одлучности да буде лидер историјског заокрета у државнополитичком развоју Србије. Желио је да Србију снажно окрене према Европи. Упоређивао је Србију са претовареним танкером, који, ако је на добром курсу, ипак приспије у луку. Европска унија је у његовој илустрацији била сигурна лука.

Све је то било идеално замишљено, али је потцијенио и тежину терета, и чињеницу да дио посаде није био на истом курсу са њим као капетаном. Пропустио је да успостави поуздану контролу над неким важним државним полугама. Тако се и могло десити да их други искористе против њега. И да пресуде и њему, и државној политици Србије коју је персонификовао. За вријеме НАТО бомбардовања дошао је код мене са поузданим информацијама да му у Србији припремају ликвидацију. Заједно смо направили план његовог боравка у Црној Гори. Помогли су нам заједнички пријатељи и у Београду и у Црној Гори, која му је у тим тешким данима била сигурно уточиште. Нажалост, послије свега што се догодило, то је данас мање важно. Али ми је људски драго што сам био у ситуацији да помогнем пријатељу у невољи.

Ко је и зашто убио Зорана Ђинђића? Можда се одговор дјелимично крије у тврдњи једног од припадника исте филозофске школе коју сам негдје раније прочитао да је разлог у томе што је вјероватно прешао границу могућег… Што је покушао да промијени свијет у једној тотално разореној и недовршеној земљи у којој то није било могуће. Можда није било могуће тада, али вјерујем да сада јесте. Неколико мјесеци прије Зорановог убиства шушкало се у боље информисаним политичким, обавјештајним и медијским круговима шта му се спрема. Знају се добро те адресе. Премијера Србије требало је представити као криминалца, створити атмосферу након убиства да се једноставно ради о логичном, најобичнијем обрачуну криминалних банди. Тиме се унапријед жељело затријети и Ђинђићево политичко дјело. Али све им је било узалуд. Јесте да је Зоран био у праву када је говорио да су сви спорови у Србији од 1804. били између реформатора и оних који су се бојали промјена. И да су нажалост увијек страдали реформатори. Страдао је и Зоран, али је његова визија европске Србије жива. Зато му данас они који на пригодном мјесту у Београду поводом десетогодишњице смрти остављају поруке захваљују за визију.

Знам да је жив да би било боље и Србији, и свима нама. Вјерујем да би био поносан на начин како су Црна Гора и Србија обновиле своју државност. Зоран Ђинђић је обезбиједио своје трајно мјесто и у новијој црногорској историји. Добро смо се разумјели и сарађивали, што кроз историју није баш био чест случај кад су у питању црногорски и српски политичари. Људски, било је задовољство имати Зорана за пријатеља.

Ауторски текст предсједника Владе и пријатеља убијеног предсједника Владе Србије Зорана Ђинђића, написан за београдски недјељник НИН поводом десетогодишњице атентата на првог демократски изабраног предсједника Владе Србије.

Пише: Мило Ђукановић

хттп://www.побједа.ме/2013/03/07/мило-дукановиц-зива-је-зоранова-визија-европске-србије/