Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Блог: На крају године

Датум објаве: 18.12.2011 11:55 | Аутор: Биро

Испис Штампај страницу


Тржиште 21. вијека не познаје границе и, стога, ни Црна Гора не може остати по страни, без улагања напора да пронађе најефикаснији одговор на промјене које се дешавају на глобалној економској сцени. Изазов је бити добар у добрим околностима, а камоли неповољним. У посљедњој години нашли смо се пред изазовом да се одржимо у околностима и окружењу које није било стабилно и обећавајуће и, које нажалост, још увјек живи у слабостима и неизвјесностима. Док носиоци Европске уније промишљају своју, не само монетарну, већ и сваку другу будућност, друге чланице су приморане да мијењају Владе и доносе најнепопуларније мјере како би покушале да избјегну финансијски и социјални крах.
 
Досадашњи напори по овом питању су донијели опипљиве резултате. Црна Гора је успјела, не само да оствари економску стабилност, већ и да унаприједи свој кредитни рејтинг и остане у зони Мастришких критеријума за разлику од већине земаља чланица саме ЕУ. Остварена стабилност даје нам за право да устврдимо да смо развили значајне капацитете који гарантују да ћемо успјешно превазићи изазове кризе, додатно их јачајући. Превазилажење кризе на овај начин подразумијева да сви морамо дати допринос, поштујући једни друге као партнере на заједничком послу.
 
Свјесни смо чињенице да се кредибилност гради дуго, а да се може изгубити брзо и из тог разлога сматрам да је боље бити опрезан и конзервативан у обећањима, али одговоран и тачан у њиховим испуњавањима. То наравно не значи недостатак ентузијазма и амбиције, већ пут да се на међународном плану докажемо као партнер коме се може и има разлога вјеровати. 
Показали смо да учимо брзо, да научено можемо брзо и да примијенимо и не само то, Црна Гора је примјер од којег се може доста тога научити.
 
Посвећено смо радили на остварењу наших националних интереса и стварању услова за економски просперитет наше државе. Црна Гора је, 9. децембра, одлуком Европског савјета о отварању преговора са Европском унијом у јуну 2012. године, направила крупан корак у интеграционом процесу. Ово је одлука од историјског значаја за црногорско друштво и потврда је уложених напора Владе да свеобухватним, инклузивним приступом, испуни захтјевне услове које је поставила Европска комисија. Настављамо са активностима у правцу ефикасног спровођења усвојених реформи, потпуно свјесни да ни најбоље законадавство ни стратегије не гарантују успјех, а сада нам предстоји да дефинишемо преговарачке структуре и друге кораке у циљу квалитетне припреме за почетак преговора. То је основ нашег демократског и одрживог економског развоја, наша унутрашња потреба, а не наметнути диктат са стране.
 
Расправа о Буџету Црне Горе за 2012. годину дешава се у времену великог броја сложених изазова. Европа се мијења пред нашим очима, а правац ове промјене је далеко од извјесног. Сваког дана смо свједоци промјена, углавном негативних у репутацији, рангирању, оцјенама донедавно врло богатих и стабилних економија. Највеће државе Европе налазе се, нажалост, у огромним дуговима, док на наше задовољство, подаци показују да смо у највећој мјери, до сада, избјегли негативне посљедице кризе и обезбиједили стабилност црногорске економије, па изазов остаје побољшање економско-социјалне ситуације. Главно обиљежје макро-економског амбијента у овој години је раст економске активности, али и висок ниво опрезности због могуће поновне рецесије у еуро-зони. Европски излазак из кризе трајаће годинама, у процесу који не може бити остварен политички најпривлачнијим мјерама са позитивним краткорочним, али негативним дугорочним ефектима. То је процес који захтијева ни мало исхитрена, нити једноставна рјешења. Стога је и тежња Владе да будемо у кругу најразвијенијих земаља које ће прихватит јачу тржишну ’утакмицу’, да нађемо баланс у одговорима на кризу који неће угрозити дугорочну фискалну и финансијку стабилност, те да створимо институционални оквир и конкурентан економски систем којим ћемо привући здраве инвестиције и повећати запосленост. Ова мисија захтијева системске промјене, жртвовање и разумијевање свих, без изузетака, а ми у Влади чинимо све што је у нашој моћи и што је неопходно да је остваримо и повећамо квалитет живота свих грађана Црне Горе.
 
Финансијска криза није завршена. По овом питању Европа и даље трпи и трпјеће посљедице. Буџет за 2012. годину смо планирали управо да бисмо се у највећој могућој мјери одбранили од спољних утицаја, а да притом помогнемо грађанима да издрже све утицаје кризе, до њеног окончања. Погледајте тренутну ситуацију у Европи; Велика Британија укида пола милиона радних мјеста у јавном сектору. Француска је донијела одлуку да подигне 18,6 милијарди еура прихода, кроз повећање пореза и смањења потрошње, за финансирање њиховог дефицита. Сличне примјере имамо и у региону; у Бугарској су велики изгледи да ће синдикати штрајковати, док Румунија замрзава плате и пензије; да не наводим примјер Грчке.
 
На крају, важно је знати да је ово тек почетак посљедње фазе нашег европског пута. Тај пут неће бити ни лак, ни брз. Најтежи и најсложенији посао тек предстоји. 

Највећи терет посла и одговорности је и даље на Влади. Али, ни Влада ни било која друга институција нити појединац не може обавити посао у име цијелог друштва. Зато, једино ако се осигура укљученост и активан однос свих чинилаца друштва, ако свако одради свој дио посла, можемо рачунати на успјех.

др Игор Лукшић, 
предсједник Владе Црне Горе