Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Блог: Попис становништва - Европским стандардима против “усађеног неповјерења”

Датум објаве: 01.04.2011 13:20 | Аутор: биро

Испис Штампај страницу


Као економиста, још сам на факултету научио да се добре политичке одлуке морају заснивати на поузданим подацима. Иако сам заговорник квалитативне анализе да би предвидјели могући исход одређене одлуке, често је потребно ослонити се на обиље података који одражавају богатство, укусе, навике или број становника. Разумијевање склоности наших грађана је суштина. Попис је управо проистекао из ове потребе за процјеном. Дугорочно гледано, било би немогуће осмислити фер правила или чак одговарајући буџет без пописних података.

Црна Гора је започела свој први попис становништва од поновног стицања независности. Не могу описати колико је ово значајан моменат за Црну Гору. Навео бих само један примјер. Данас се у највећој мјери успјешност функционисања једне државе утврђује на основу промјена макроекономских индикатора, као што је БДП по глави становника, стопа запослености или незапослености. Стога, како би све те показатеље правилно процијенили, морате располагати одређеним подацима, на примјер, колико људи живи унутар граница, као и број радно активног становништва. У недостатку поузданих података, морамо се ослонити само на процјене демографских кретања, али постоји велика вјероватноћа да нас то одведе на погрешан пут.

Ипак, неки грађани су забринути због пописа. Уколико је неко забринут, он постаје обазривији него иначе. Ово је идеална прилика да се поједине политичке платформе окористе лажним тврдњама. Али са друге стране, то је и идеална прилика за нас да оповргнемо те погрешне тврдње.

Прво и најважније: попис је алатка која се користи у статистичке сврхе у циљу побољшања рада државе (и самих истраживача, у ствари) обезбјеђивањем неопходних података за економску, социјалну и све остале политике. Како ћемо знати гдје да изградимо нову школу ако не знамо колика је густина насељености и колико је дјеце? Добра статистика потврђује колико су се одређене политичке одлуке показале исправним у пракси и обезбјеђује стручна знања. У недостатку адекватних података; све одлуке зависе од политичких лобија.

Друго: руке МОНСТАТ-а су потпуно везане међународним статистичким стандардима, методологијом Еуростат - а, препорукама УН – а и чињеницом да његов рад прате независни субјекти. Аргументи да се иза активности МОНСТАТ –а крије превара, значили би да је Европа одобрила ту исту превару. Као што МОНСТАТ са правом истиче (хттп://еуобсервер.цом/7/32022): „попис не представља завјеру за стварање орвеловске тираније”. Истовремено, свјестан сам да је премијер који негира теорију завјере управо премијер каквог људи који се баве теоријом завјере највише воле. „Зар не видите? Он то негира!”

Оставимо то по страни и пређимо на ствар! Већина политичких критика у вези са пописом односи се на питања у којима грађани треба да се изјасне о својој националној припадности и вјероисповјести. Ми, мање срећни Европљани и наш континент били смо свједоци етничког насиља и најгорих случајева злоупотребе политичке власти. „Усађено неповјерење” је еуфемизам када непознати људи куцају на наша врата и постављају питања о националној припадности и вјероисповјести. Ипак, упитници већине земаља Европе које ове године спроводе попис становништва, такође, садрже, ову врсту питања, и то не само земље западне Европе већ пост-транзиционе демократије као што су Мађарска, Бугарска, Руминија, Чешка, Словачка и Литванија. Зашто? Ако ја истичем да сам Црногорац, који говори црногорски и православне је вјероисповјести, онда то кажем јер се осјећам тако, а не да бих промовисао прикупљање података који имају за циљ злоупотребу грађана. Уколико не желите да дате те информације, изаберите одговор који управо то говори. Од вас се тражи да то учините како нико не би био у прилици да одговори на питање на које ви не желите да одговорите. И управо због тога сваки грађанин добија потписани примјерак упитника пописа на самом крају пописивања. Када је рађен посљедњи попис у нашој земљи, сваки двадесети Црногорац је одлучио да не одговори на ова питања, и они нису претрпјели никакве посљедице због такве одлуке.

И последња ствар, али не мање важна. Питања која су покренула највећу политичку дебату нису једина и чак ни најбитнија питања на листи. Упитник садржи питања која се односе на услове за живот, запосленост, здравство, енергетстку ефикасност, образовање, јер су сва ова питања важна за постизање просперитетније будућности наше земље. Попис је од примарног интереса за грађане Црне Горе, а не за државу и политичаре.