Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте предсједника

Питајте предсједника

>

Премијерски сат: Чланство у НАТО-у побољшава стране инвестиције, заједничко балканско тржиште није реално

Премијерски сат: Чланство у НАТО-у побољшава стране инвестиције, заједничко балканско тржиште није реално
Датум објаве: 28.06.2017 14:11 | Аутор: СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Испис Штампај страницу Видео Видео Доwнлоад Доwнлоад


Служба за односе с јавношћуСлужба за односе с јавношћу

Предсједник Владе Душко Марковић одговарао је данас у Скупштини Црне Горе на питања посланичких клубова у оквиру института Премијерски сат.

Премијер је говорио о стању безбједности у Црној Гори, о ставу наше земље у вези са иницијативом која се тумачи у појединим круговима као настојање на стварању „заједничког тржишта“ и „царинске уније“ Западног Балкана и о процесу наших европских интеграција.

Безбједносно стање задовољавајуће

На питање Посланичког клуба Демократске партије социјалиста о безбједносном стању у Црној Гори предсједник Владе је рекао, између осталог, да је стање безбједности у Црној Гори је на задовољавајућем нивоу, али се осврнуо на стање које је претходило садашњем.

„Наша држава је у периоду дужем од годину и по уназад била изложена озбиљној политичкој и безбједносној деструкцији, како изнутра, тако и с вани. Степен нарушавања политичког система, и покушаји угрожавања функционалности институција и њихове дискредитације, умногоме су код појединаца замагљивали слику безбједне земље и стабилног друштвеног амбијента. Ипак, без обзира на изазове са којима се сусријећемо, као и на спорадични осјећај забринутости грађана, можемо констатовати да је безбједносна ситуација на потребном нивоу, и да се Црна Гора одупрла и послала јасан одговор свима који су је подривали и покушали угрозити. Томе је значајно допринио рад не само полиције, која је доминантно одговорна за стање реда и сигурности, већ и Тужилаштва, и других безбједносних институција, али и боља координација са осталим државним органима у ланцу правде и безбједности. Као што знате, најважнија безбједносна питања разматрана су на Вијећу за националну безбједност, и на основу закључака Вијећа дјеловало се успјешно и оперативно у оним областима у којима се и огледа безбједност и сигурност државе. Наставићемо са том успјешном праксом. Овдје свакако треба поменути и аспект међународне сарадње, гдје је наша држава несумњиво препозната као кредибилан и поуздан партнер, и гдје као друштво користимо озбиљне бенефите размјене информација и података, и на основу тога постижемо озбиљне резулате. Министарство унутрашњих послова и Управа полиције у периоду иза нас овај вид сарадње подигли су на највиши ниво“ – рекао је премијер.

Најавивши појачање активности полиције у туристичкој сезони премијер је рекао да се „Држава неће извињавати никоме зато што полиција ради свој посао у складу са законом“. „И неће бити привилегованих угоститељских објеката и простора, нити ће бити привилегованих црногорских градова. Напротив!“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић.

Предсједник Владе је додао да не сматра задовољавајућим стање безбједности саобраћаја и најавио потребу свеобухватне акције на том плану.

Јединствено тржиште ЕУ - да, али заједничко балканско тржиште није реално

Одговарајући на питање Клуба посланика Бошњачке странке, коалиције „Схqиптарет те вендосур – Албанци одлучно“ – Форца, ДУА и АА и Хрватске грађанске иницијативе о иницијативама из региона које се, како је наведено, понекада тумаче и као потреба стварања „заједничког тржишта“ и „царинске уније“ Западног Балкана премијер Душко Марковић је рекао да је наша земљаq процес преговора за чланство у ЕУ отпочела прије пет година и да је до данас отворила 28 преговарачких поглавља од укупно 33, док је 3 привремено затворила. Истовремено, рекао је премијер, од сусједних држава региона, само је Република Србија отворила 10 преговарачких поглавља, док остале земље региона преговоре још нијесу ни отпочеле.

„Паралелно са овим приступом, Црна Гора у потпуности подржава и све активности које воде усклађивању земаља у процесу проширења са захтјевима Јединственог тржишта Европске уније. У том контексту, чињеница да смо недавно затворили преговарачко поглавље 30 – Вањски односи, које одређује трговинску политику према трећим земљама, најбоље говори о томе на који начин треба усвајати европске стандарде. На иницијативу њемачке канцеларке Ангеле Меркел 28. августа 2014. године одржан је самит у Берлину коме су присуствовали предсједници влада, министри спољних послова и министри економије Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Косова, Македоније, Црне Горе, Србије, Словеније, Аустрије, Француске, као и представници Европске комисије, током кога је први пут представљена идеја ближе економске интеграције земаља Западног Балкана. Један од кључних акцената Берлинског процеса је да циљеве развоја региона Западног Балкана треба реализовати путем јасно утврђених регионалних пројеката, уз финансијску помоћ Европске комисије. Тиме би се регион јаче инфраструктурно увезивао и брже приближавао Европској унији, кроз процес који је комплементаран преговорима за чланство у ЕУ“ – рекао је премијер.

Додао је да увези са агендом повезивања Западног Балкана наша земља активно учествује у реализацији пројекта у области енергетике као и да ће о различитим заједничком пројектима бити ријечи на самиту лидера региона у Трсту 12. јула. Међутим, додао је предсједник Владе, разлићита тумачења Иницијативе попут „заједничког тржишта“ или „царинске уније“ нијесу реална.

„Иако су почетком ове године регистрована различита тумачења и иницијативе поводом даље интеграције региона Западног Балкана, попут стварања такозваних „царинске уније“ или „заједничког тржишта“ региона, на техничким састанцима са Европском комисијом и земљама региона, као и на састанцима представника наше Владе и Европске комисије на високом нивоу, усаглашено је да у региону не можемо говорити о јединственој царинској односно трговинској политици региона према трећим земљама. Другим ријечима, иницијатива о формирању царинске уније и заједничког тржишта Западног Балкана није реална, будући да свака од земаља Западног Балкана своју економску политику води и усаглашава сходно Споразуму о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и њеним државама чланицама, уважавајући досатно и чињеницу да све земље региона нијесу ни чланице Свјетске трговинске организације. Дакле, свака од земаља региона Западног Балакна као чланица ЦЕФТА зоне слободне трговине, наставља да води сопствену трговинску политику према свим осталим земљама, уз елиминисање царинских и нецаринских баријера у трговини робама и услугама са ЦЕФТА странама, и наставља са уклањањем баријера у погледу инвестиција у земље Западог Балкана сходно ЦЕФТА законодавном оквиру. Да будем потпуно јасан – искључиво у складу са нашим стратешким опредјељењем, а то је чланство у Европској унији, Влада је сагласна са јачањем регионалне економске сарадње кроз развој регионалног економског подручја. Овај процес може се водити само у постојећем правном оквиру који чине Закон о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и њених држава чланица с једне стране, и Црне Горе с друге стране, и ЦЕФТА споразума, уз могућност његовог ширења. У том смислу, позиција Црне Горе која је недвосмислено саопштена на састанцима са Европском Комисијом, јесте да је за даље јачање економске интеграције у региону и имплементацију Акционог плана за области трговине, инвестиција и мобилности у оквиру 4 професије (стоматолози, љекари, архитекти и грађевински инжењери), постојећи ЦЕФТА оквир – једини прихватљив правни оквир. Са наведеним су сагласне и остале земље региона. У том смислу је спровођење активности из Акционог плана за развој регионалног економског подручја могуће кроз додатне ЦЕФТА протоколе, без стварања било каквих нових институција или структура“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић на Премијерском сату.

Премијер је додао да је Европска комисија потврдила да процес развоја регионалног економског подручја земаља Западног Балкана није алтернатива за европске интеграције Западног Балкана, већ је то комплементарна агенда процесу преговора за чланство земаља региона у Европској унији, који омогућава даље отклањање баријера у сарадњи између земаља региона сходно установљеном правном оквиру.

„У том смислу, понављам, овдје нема говора о стварању једниственог тржишта Западног Балкана, нити о било каквој новој регионалној политичкој и економској заједници, већ се ради о подршци Европске уније да земље Западног Балкана, свака својом динамиком, уз јачу међусобну сарадњу, постану чланице јединственог тржишта Европске уније. Дозволите да са вама подијелим задовољство да је Црна Гора потврђена као регионални лидер када су у питању европске интеграције, и учинићемо све да тај статус очувамо, а самим тим у оптималном року постанемо пуноправна чланица Европске уније“ – закључио је предсједник Владе.

У Европске интеграције треба да се укључи и опозиција

Одговарајући на питање Клуба посланика Социјалдемократе Црне Горе и Либерална партија Црне Горе о нашим европским интеграцијама предсједник Владе Душко Марковић је оцијенио да сјутрашње обиљежавање пете годишњице од почетка преговарачког процеса са Европском унијом показује напредак који смо остварили.

„За протеклих пет година сазријевали смо и напредовали у најширем друштвеном, демократском и институционалном смислу, научили много лекција и успјели унаприједити сваки сегмент који је био уписан у нашој европској агенди. Јавна управа је напредовала како у разумијевању, тако и у вјештинама да успјешно преговора, али што је важније, да зрело и одговорно спроводи и имплементира европске политике. И сама Влада је учинила додатни подстицај у правцу успјешног спровођења преговарачког процеса – данас Црна Гора има Министарство европских послова, посебан ресор који се бави тим питањима, већ сам то рекао у неком од претходних одговора. Управо због тога, увјерен сам да ће Црна Гора урадити све што је у домену њених институција, да до краја мандата ове Владе заврши процес преговора о приступању ЕУ. Дакле, заврши процес преговора. То је свакако оно чему тежимо од првог дана преговарачког процеса, а у одређеној мјери то смо и обећали својим грађанима. Додатно нас у нашој амбицији охрабрује недавна изјава комесара за сусједску политику и преговоре о проширењу, Јоханеса Хана, да очекује нова приступања у наредном сазиву Европског парламента, односно Европске комисије, у периоду 2019-2024.“ – рекао је премијер Марковић.

Премијер је рекао да смо свјесни чињенице да је Европска унија данас суочена са многим кризама и изазовима, који ће могуће захтијевати трансформацију њених институција и одговарајућих политика, и да ће заједница у коју ћемо ући – вјероватно бити другачија него данашња, али да без обзира на све то ми улазимо у фазу затварања поглавља.

„Са 28 отворених и 3 затворена поглавља Црна Гора предводи земље које се налазе у процесу проширења, и то је податак који са респектом изговарају многи европски и изваневропски званичници. Чињеница је и да се данас у бројним демократским и економским сегментима не разликујемо од многих земаља чланица! Предали смо 30 преговарачких позиција, а очекујем да ће већ сјутра Влада усвојити 31. позицију, док интензиво радимо на још једној, што нам даје довољно аргумената да до краја године увећамо свој преговарачки биланс. Биљежимо интерну спремност за отварање преосталих поглавља до краја године, као и наставак затварања нових поглавља. Од 13 поглавља у којима смо имали почетна мјерила, њих 12 достигнуто је, а остало је да мјерила испунимо само у још једном поглављу, што ћемо и урадити у наредних пар мјесеци. У смислу предстојеће краткорочне динамике, очекујемо да до краја године отворимо преговоре у преосталим поглављима гдје смо предали преговарачке позиције (Поглавље 2 – Слобода кретања радника, Поглавље 3 – Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга), као и она за која су позиције у изради (Поглавље 17 – Економска и монетарна унија и Поглавље 27 – Животна средина), а да до краја године предамо и посљедњу позицију, за поглавље 8 (Конкуренција), гдје управо радимо на испуњавању преосталих почетних мјерила. И једно од тих мјерила ће бити на дневном реду, надам се ускоро, и у овом Парламенту. На посљедњој Међувладиној конференцији, поред отварања два нова поглавља, започели смо и процес затварања појединих поглавља са завршним мјерилима, затворивши поглавље 30 – Вањски односи. Дакле, готово да смо заокружили процес отварања поглавља и започели нову фазу њиховог интензивираног затварања. Иако је то већ поменуто, желим да нагласим да посебан фокус стављамо на преговоре у поглављима 23 – Правосуђе и темељна права, и 24 – Правда, слобода и безбједност – гдје су наша очекивања да ускоро остваримо интерну спремност у смислу испуњености 83 привремена мјерила. Управо у овој области, динамика реформи била је на врхунцу, о чему довољно говори доношење преко 60 реформских закона, оснивање и почетак рада више нових институција уз континуирано јачање постојећих, али и јасан и видљив биланс остварених резултата у спровођењу реформи, који у складу с новим приступом даје потребне подстицаје даљем напретку у преговорима“ – рекао је премијер.

Предсједник Владе је рекао да истраживања показују да 76% грађана подржава чланство наше земље у ЕУ те да би стога и посланици опозиције требало да буду активни у том процесу.

„Имајући у виду да је процес европске интеграције заправо процес читавог црногорског друштва, те да подршка грађана за чланство у ЕУ према истраживањима износи 76 процената – био бих као премијер много задовољнији када бих у овој сали видио колеге посланике из опозиционих странака. Јер и они природно представљају тих 76% црногорских грађана који желе Црну Гору у Европској унији. Да из посланичких клупа, а не изван њих, доприносе квалитету реформи и учествују у одлучивању о најважнијим питањима из тог процеса. Тиме би и они сами показали своју политичку зрелост да сјутра када постанемо чланица, имају прилику утицати и на европске, а не само на националне политике и одлуке. Свакако, можемо бити сигурни у једно – Влада ће учинити све да око овог циља окупи и мобилише капацитете цијелог друштва, свјесна значаја њихових доприноса овом процесу. Управо са свим гранама власти, у сарадњи са пословном заједницом, цивилним сектором, медијима и свим сегментима друштва, спроводићемо у мандату ове Владе даље реформе за нову будућност Црне Горе и наших грађана“ – закључио је предсједник Владе Душко Марковић на Премијерском сату.
Транскрипт одговора предсједника Владе Душка Марковића на питања шефова посланичких клубова у оквиру премијерског сата можете преузети овдје.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ